Srbija godišnje zaradi od 50 do 100 miliona evra od video-igara

U prvom izveštaju o industriji video-igara u Srbiji ističe se da je, uprkos barijerama sa kojima se susreću kompanije koje proizvode video-igre, ekosistem ove industrije dobro razvijen, što je prednost za domaću gejming industriju.

Asocijacija industrije video-igara Srbije trenutno okuplja 65 preduzeća koja se bave proizvodnjom i razvojem video-igara, ali u izveštaju nisu učestvovale sve kompanije, pošto se odnosi na 2018. godinu.

Najviše preduzeća je u Beogradu, njih 38, dok je 14 kompanija registrovano u Novom Sadu. Četiri kompanije imaju sedište u Nišu, a po jedno preduzeće koje se bavi video-igrama nalazi se u Vrnjačkoj Banji, Vršcu, Gornjem Milanovcu, Pančevu i Crvenki.

Procena je da su kompanije koje proizvode video-igre, tokom 2018. godine, prihodovale između 50 i 100 miliona evra.

Tokom 2018. godine objavljeno je više od 70 video-igara, a od toga su 74 odsto izdale same kompanije, dok je 20 odsto pušteno u prodaju putem nekog izdavača.

Najviše kompanija se bavi proizvodnjom video-igara za mobilne platforme, dok je značajan i procenat preduzeća koja proizvode igre za računare, konzole i internet platforme.

Najvećem broju kompanija (36 odsto) bilo je potrebno do šest meseci za razvoj jedne igre, dok je 28 odsto preduzeća video-igru razvijalo u periodu do godinu dana. Kada je reč o raspoloživom budžetu za jednu video-igru, 34 odsto kompanija za razvoj video-igre nije imalo više od 10.000 evra.

Prema izveštaju, u toj industriji je zaposleno između 1.500 i 2.000 ljudi, a ističe se i da se razvojem video-igara bavi 351 žena. 

Najtraženije zanimanje u gejming industriji jeste programer video-igara, a traženi su i specijalisti za marketing.

Razvijen je ekosistem 

„Jedna prednost je što, za razliku od mnogih zemalja, što iz regiona, što šire, imamo zaista razvijen ekosistem. Uprkos svim tim hendikepima koje imamo kao jedan ekosistem i kao država, uspeli smo da razvijemo industriju koja je zdrava i koja se razvija. Tako da je to ohrabrujuća činjenica i možda neka prednost – ako smo uprkos svemu tome uspeli da ostvarimo ovo. Kada bi se eliminisale te barijere i kada bi došlo do nekog podsticaja, šta bismo tek sve mogli da uradimo“, rekao je Nikola Čavić, predsednik Asocijacije industrije video-igara Srbije.

Najznačajniji podsticaj za te kompanije bile bi finansije, dok bi dugoročno značilo ulaganje u obrazovanje najtalentovanijih ljudi.

„Kratkoročno, neophodne su finansije i relativno mali budžeti za te startapove da pređu sa modela da rade uveče i vikendom i da poslu posvete puno radno vreme, da veruju u taj svoj projekat i da imaju neka sredstva koja će im omogućiti da ih realizuju“, istakao je Nikola Čavić.

Nema podrške države 

Kada je reč o podršci države, u 64 odsto preduzeća smatraju da trenutno ne postoji nikakva podrška države, dok 18 odsto kompanija ocenjuje da je određen nivo podrške prisutan, ali da nije prilagođen gejming industriji.

Predsednik Asocijacije industrije video igara Srbije Nikola Čavić smatra da je perspektiva ove industrije u našoj zemlji sjajna.

„Industrija raste iz godine u godinu. Najveća je industrija zabave na svetu, a mi smo dobro pozicionirani, tako da mislim da je sjajna perspektiva“, ocenio je Čavić.

Sa ovim mišljenjem saglasne su i gejming kompanije, pošto se u izveštaju navodi da je 81 odsto preduzeća optimistično po pitanju budućnosti industrije video-igara u Srbiji.