Kada će se naši gradovi „opametiti“

Postoji 120 definicija pametnog grada. Tako u Indiji kažu ako imaju pijaću vodu, to je pametan grad, a u Kuvajtu je to rešavanje problema velike vrućine u zgradi. Svi projekti se ne mogu početi odmah, već se mora izabrati najbitniji.

„Moramo pronaći jedan poseban segment, to može biti vodosnabdevanje, javni prevoz ili upravljanje otpadom i izabrati jedan od njih i početi od nule. To je strategija“, objašnjava Sun Cu Li, direktor za urbanizam Ministarstva saobraćaja Republike Koreje.

„Prema našem iskustvu, dobra početna tačka je da popravite sistem javnog prevoza na osnovu podataka koje imate, i to je dobro iz perspektive pametnog grada, ali je dobro i za životnu sredinu, jer tada ljudi više koriste javni prevoz“, kaže Čun Ku, direktor Instituta za državnu upravu Korejskog univerziteta.

Sve što je vezano za pametne gradove, zasnovano je na podacima. Tako Seul svaki dan obradi 2,4 miliona podataka o javnom saobraćaju kako bi ga unapredio, i 10 milijardi podataka o tome kuda se ljudi kreću pri kupovini, kako bi taj deo unapredili.

Ima i otvorenu IT platformu gde građani predlažu neka svoja rešenja za pametne gradove, a mnogi projekti su urađeni na predlog građana. Preduslov za sve to je slobodan pristup javnim podacima.

„Kod nas je to još na začetku. Ono što je nama potrebno to je otvaranje podataka. Dakle da svi podaci o funkcionisanju što gradskih što državnih službi budu besplatni i javno dostupni, kako bi mogli da razvijamo aplikacije koje će nam pomoći da imamo pametne gradove“, Ivan Radak iz „Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj“.

U Beogradu je pokrenut projekat uštede 20 odsto energije u javnom prevozu, a najavljeno je da će Republika Koreja pomoći realizaciju dva projekta za pametne gradove u Srbiji.