Grejem Dikson: Radio - poznati glas kome se veruje

Radio je veoma važan medij. Glas je vrlo lična stvar, glasom komuniciramo, kao što sada razgovaramo. Postoji intimnost, a ne neki preterani glamur, samo ta lična komunikacija među ljudima. Poseban je i zbog toga što se ne odnosi na nešto što nam je daleko već je uglavnom nacionalni, regionalni, lokalni. Prikazuje vaša interesoanja i ono što se događa u zajednici. Većina radija emituje program uživo, i to pojačava povezanost sa zajednicom ili određenim mestom.

Prema evropskim izveštajima, 2 sata i 22 minuta dnevno građani Evrope provode slušajući radio, omladina sat i 26 minuta. Da li je to značajan interval i kakav sadržaj najčešće slušaju?

Jeste. Muzika je veoma važna, budući da sam na čelu Evroradija mi dosta radimo na muzičkom sadržaju, jer on čini 50 odsto programa koje slušaoci traže, u isto vreme oni traže i dobru interpretaciju i poznati glas kojem veruju, koji ih vodi kroz sve to, što i jeste važna uloga radija. Mlađi slušaoci više odlaze na podkastove i tamo im se priprema zanimljiv sadržaj.

Pre godinu dana Radio Beograd je počeo sa digitalnim emitovanjem signala u DAB plus tehnologiji. Od tada se povećao broj slušalaca posebno među mladima. Šta omogućava ova tehnologija?

U pitanju je moderna tehnologija koja omogućava mnogo više programa koji se emituju, novi servisi se mogu postavljati, u isto vreme je apsolutno pouzdan kao radio. Svakog jutra kad se probudite, uključite - i tu je. Ono što je takođe važno jeste da vam omogućava da se lako povežete sa ostalim digitalnim proizvodima. Tako da možete uz to da imate i slajdove i tekstove o tome šta se emituje, što radio čini modernim medijem.

Oko 45 odsto ukupnog broja slušalaca je uz programe javnih servisa. U čemu je njihov značaj?

Ja sam uvek za zdravu konkurenciju kada je reč o odnosu javnih servisa i komercijalnih radija, ali javni servisi se izdvajaju po načinu finansiranja, i zato ne treba da jure za većim brojem slušalaca ili reklama već moraju da ulažu u mlade talente u istraživačko novinarstvo i, pre svega, da znaju ko su im izvori informacija i koliko su pouzdani.

Radio je među medijima kojima se najviše veruje. Kako zadržati poverenje i boriti sa ekspanzijom lažnih vesti?

Poverenje je tu ključno, a ono dolazi od iskrenog i otvorenog odnosa sa slušaocima. Kada nešto krene po zlu ili dođe do neke greške, što se dešava u svim organizacijama, treba to priznati, izviniti se i ispraviti grešku.

Javni servisi imaju bogate arhive... koliki je izazov da ih uklope u redovno emitovanje?

To jeste ogromno blago ali i zaista veliki izazov znati kako sve to da se iskoristi i digitalizuje. Znam da vi zaista sjajno radite na digitalizaciji. Za mene arhiv predstavlja istoriju zemlje, možete da se podsetite i naučite neke lekcije iz svega, da sagledate kako je vaša zemlja funkcionisala 60, 70 godina ranije. Javni servisi ne bi trebalo samo tek tako da puštaju arhivski materijal već da usmere i urede taj sadržaj kako bi ga slušaoci bolje razumeli.

Kakva je budućnost radija u interakciji sa internetom i digitalnim platformama?

Radio je oduvek tehnološka tvorevina i ne bi opstajao da nije prihvatao sve promene i dostignuća, u interakciji sa njima dobija više mogućnosti.  Dakle imate moderan sistem u kome mogu da se primene nove usluge i spoje sa video-sadržajem, a u isto vreme besplatno je i dostupno svima.

Meni nije važno iz kakve vrste pakovanja ili kutije će dolaziti radio u budućnosti, to uopšte nije važno. Bitno je da li ljudi žele da ostanu u kontaktu sa svojim okruženjem i čuju različita mišljenja o dešavanjima i pre svega zadovolje svoju radoznalost.

Šta je neophodno da bi radio opstao?

Radio će svakako opstati, jer ljudi uvek imaju istu potrebu za informacijama i zabavom, da budu povezani sa vremenom i mestom u kome žive. Suština svega je taj bliski kontakt sa slušaocima, poverenje, razumevanje njihovih potreba i prihvatanje novih dostignuća. To je sve što je potrebno za opstanak radija, zaključio je Grejem Dikson, direktor Euroradija.