Čak ni moćni internet nije sahranio radio

Radio je najstariji elektronski medij na svetu. Velike svetske radio stanice u sledećih pet godina počeće da obeležavaju vek od kada su počele da emituju program preko mreže zemaljskih predajnika. Početak dvadesetog veka donosi tehnološku revoluciju radovima Nikole Tesle i Markonija, kada postaje moguće radio talasima preneti govor i muziku, odnosno informaciju uživo, sa jednog predajničkog mesta velikom broju korisnika.

Internet je promenio igru i jednosmernoj komunikaciji koja je obeležila dobar deo 20. veka, dao novu dimenziju, dvosmernu ili bolje reći višesmernu. Danas je 50 godina od početka interneta, što naravno nije 50 godina od početka medija na internetu. Ali poslednjih 10 godina internet jeste uveo revoluciju u medijima i drastično promenio navike slušalaca i gledalaca.

Kako se to odrazilo na radio? 

Radio je navikao da ga sahranjuju, pa je nekako i krilatica sa kojom počinju radijske konferencije uobičajeno postala „Radio je živ!“. Radio je mudar stogodišnjak, imao je vek da se prilagođava i menja što je bio modus vivendi opstanka. Nije li i Darvin izučavajući prirodu zaključio da opstaju samo vrste koje se prilagode novim uslovima, pa zašto se to ne bi primenilo i na medije. Dakle, radio nije dinosaurus uprkos svojoj starosti, jer oni su nestali, a radio je i dalje aktivan i aktuelan. 

U Rimu je u zgradi RAI koju nazivaju istorijskom, jer je iz tog zdanja počelo emitovanje radijskog programa 1931. godine, pre nekoliko dana održana konferencija "New Radio Days" u organizaciji EBU Euroradio.

Članice Euroradija su radijski javni servisi. Tema koja je dominirala je naravno radio i internet. Pitanje koje se nametnulo bilo je da li je radio sudbinski vezan za radio talase? Ako jeste internet je konačna i neumitna smrt za radio, ako nije internet je nova radijska mladost.

Radio prijem FM signala je postojao na mobilnim telefonima, nismo ni primetili, niti se pobunili, kada je ta opcija sa novim modelima nestala. Mogli ste da slušate radio i kada ne platite na vreme račun mobilnom operateru. U Evropi postoje ozbiljne naznake da će se to desiti i u automobilskoj industiji, umesto radija u kolima ćemo imate Spotifaj ili Gugl aplikaciju, gde je radio striming samo jedna od opcija. Naravno i sve moguće servise, vremensku prognozu, stanje na putevima, koje sada već imamo i uveliko koristimo na mobilnim telefonima.

Multiplatformnost radija

Šta je sa pravom na informaciju, osnovnim ljudskim pravom koje se usko povezuje sa slobodom, šta je sa besplatnom informacijom u etru za koju vam je potrebna samo antena, šta je sa obaveštavanjem građana u slučaju vanrednog stanja kada se 4G mreže ugase od velikog broja korisnika koji istovremeno traže informaciju na inetrnetu (u Evropi primeri kod terorističkih napada)?

To jesu važne teme za nekoga, na primer Evropski parlament, da se njima pozabave, ali radijske kuće i javni servisi su se poslednju deceniju okrenule multiplatformnosti.  RAI radio je zajedno sa velikim komercijalnim radio stanicama Italije startovao intenret platformu Radio Player Italia, kao potplatformu velike britanske Radio Player platforme. U sva radijska studija su postavili kamere i strimuju koncerte na sve dostupne internet platforme i slikom i zvukom.

Na Spotifaju, najuspešnijoj svetskoj platfomi za muziku, koja u našem regionu još nije dostupna, među najuspešnijima sa velikim brojem pratilaca su britanski, švedski, francuski i norveški radijski javni servisi.

Nemačke radio stanice su predstavile u Rimu radijske reportaže i slikom na Jutjubu i milionske preglede istih na temu priča o običnim ljudima, onima sa margine društva, izbegličkim kampovima ili holokaustu.

Šta preduzima Radio Beograd?

Radio Beograd takođe nije samo na FM mreži. Na RTS Planeti, multimedijalnoj platformi, RTS ima četiri nova muzička kanala i priprema još četiri koja su zasnovana na materijalu iz zvučnog arhiva Radio Beograda. Studio 6, naš najveći muzički studio je opremljen kamerama koje koncerte i slikom predstavljaju strimom na RTS Planeti.

Koncerti sa Kalemegdana i iz Sombora u okviru proslave 95 godina našeg postojanja na Planeti su strimovane kao video u živom prenosu. Nova reportažna kola Radio Beograda imaće i video sistem za strimovanje na RTS Planeti i društvenim mrežama.

Dakle, za radio internet znači više kanala, mogućnost da se predstavi i videom kada ima šta da pokaže, ali i veoma važnu mogućnost da komunicira sa slušaocima preko društvenih mreža.

Ono što se ne menja, bez obzira na platformu, je da je radio medij kome se najviše veruje. Ako našim vestima, reportažama i koncertima, zahvaljujući internetu, dodamo i sliku, uz poverenje koje smo kao medij očuvali, možemo da zaključimo da je radio itekako živ, a zahvaljujući internetu i da je mlad.