Bitka za budućnost naših novčanika već je počela

Virtuelni novac kao što je „bitkoin“ postoji već duže vreme. Ali otkako je „Fejsbuk“ najavio da će stvoriti svoju kripto-valutu, nervoza je postala sveopšta. S pravom, smatra urednik ekonomske redakcije Dojče velea, Henrik Beme.

Taksisti u čitavom svetu uznemireni su jer im posao ugrožavaju službe za prevoz kao što je „Uber“. Sudovi još uvek presuđuju u korist starog modela prevoza, a protiv „Ubera“ – ali koliko dugo će to još da traje?

Hoteli se žale na smanjenje broja gostiju, jer ljudi sve više koriste „Airbnb“. I u tom slučaju sudovi presuđuju protiv novog konkurenta sa interneta, jer je taj poslovni model u stvari prenamena ionako oskudnog stambenog prostora.

Telekomunikacionim koncernima smanjuje se profit, jer je telefoniranje čak i na drugi kontinent aplikacijama Votsap ili Vajber praktično besplatno. Televizije čekaju crni dani, jer se sve više ljudi okreće „Netfliksu“. Maloprodaja trpi, jer je ipak mnogo lakše jednim klikom kod Amazona i sličnih obaviti kupovinu...

Na sve strane, i to golim okom, može se videti na šta se misli kad se kaže da digitalizacija ne samo da menja našu svakodnevnicu, već i kompletne privredne grane. Čini se da je taj proces nezaustavljiv, da je nemoguće okrenuti točak istorije unazad.

Upravo se sprema revolucija u još jednom sektoru: u finansijama. Takozvane kripto-valute već pune naslovne strane, uglavnom negativno. Najpoznatije takvo virtualne platežno sredstvo, bitkoin, privuklo je pažnju neviđenim oscilacijama vrednosti.

Ono je česta je i tema crne hronike, jer neki internet-kriminalci koriste tu valutu za ucene i traže isplatu u bitkoinima. Takav „novac“ vole i organizovani kriminal, šverceri i prodavci svega što ne sme da se legalno prodaje – od droge i oružja, pa do dečije pornografije. Njima je kripto-valuta poklona sa neba, jer trag digitalnog novca može gotovo savršeno da se sakrije u digitalnoj džungli jedinica i nula.

Kao što se zna, kada je reč o novcu, svako prijateljstvo prestaje. Zato oni koji kontrolišu njegove tokove – a to su ljudi koji još uvek uglavnom dolaze iz analognog sveta – više nego skeptično gledaju na svet digitalnih novčanica, još otkako su se pojavile.

U stvari, za sada se promenilo malo, ili gotovo ništa. Ali to se upravo sada menja. Pre nekog vremena, internet gigant „Fejsbuk“ najavio je da planira sopstvenu digitalnu valutu libru.
Kao i uvek kada se Mark Zakerberg nečega doseti, on svima priča samo lepe i pohvalne stvari. Njegova društvena mreža brine za sve korisnike interneta, sve do poslednjeg kutka naše planete. Pa naravno, reč je o čistom humanizmu.

A sad će još i da dobije digitalni novac koji će moći da se prenosi isto tako brzo, sigurno, jednostavno i jeftino kao i slanje poruke preko Votsapa. I da podsetimo, ta aplikacija je u vlasništvu „Fejsbuka“.

Kada je reč o libri, cilj „Fejsbuka“ naravno nije sopstvena dobit, već da za 1,7 milijardi ljudi koji nemaju pristup novčanim uslugama taj pristup omogući. Dakle, i tu je reč o čistom altruizmu, o ljubavi prema bližnjem svom.

Naravno, nije baš rašireno uverenje da su Zakerbergu i njegovima na umu samo dobročinstva. Zašto su inače i „Ibej“, „Pejpal“, „Masterkard“ i „Viza“ unapred saopštili da „Fejsbuk“ ne može da računa na njihovu saradnju? Zašto je poseban odbor američkog Kongresa protekle nedelje Zakerberga čitavih šest sati rešetao pitanjima?

S druge strane, čak ni šef najveće banke na svetu, Džejmi Dimon iz „Dži-Pi Morgan Čejsa“, nije zvučao uverljivo kada je izjavio da libra „nema nikakvu budućnost“. Šta je to? Pevanje u mračnoj šumi da bi se oterao sopstvenih strah?

Strahuje se da bi koncern sa tolikom snagom na tržištu kao što je „Fejsbuk“, sa svoje 2,4 milijarde korisnika (dakle mušterija ili kupaca), mogao da poremeti stabilnost tržišta novca.

Mi obični smrtnici novac smatramo apsolutnom vrednošću. Ali to nije tako. I novcu vrednost zavisi od ponude i potražnje. Moguće je dakle čak i potkopati ulogu dolara kao glavne svetske valute.

To bi imalo dramatične posledice za politiku Sjedinjenih Država. I to direktno, jer s pravom se navodi da SAD imaju ogromne dugove, ali su kod njih i mašine koje štampaju dolar. Ali i indirektno, jer se tim dolarima prijatelji SAD nagrađuju, a neprijateljski režimi i diktatori kažnjavaju sankcijama. Sve to možda više neće moći da funkcioniše.

Bilo da je reč o pranju novca kriminalaca ili finansiranju terorista, već sada je teško nadzirati puteve novca. A kad to više uopšte ne bude moguće, onda bi sve zaista moglo da se otme svakoj kontroli.

Probudili su se čak i Evropljani. Ministar finansija Nemačke Olaf Šolc čak se izborio za mesto predvodnika u borbi protiv libre. Prilikom iznošenja analize moguće opasnosti nedavno u Vašingtonu, aplaudirao mu je čak i predsednik Federalnih rezervi, američke centralne banke.

Pri tom Šolc ne samo da ne želi libru – on želi da stvori alternativu za brz i povoljan transfer novca preko nacionalnih granica. „Nama je potreban digitalni evro“, čuje se često. A to nailazi i na podršku nemačkih komercijalnih banaka. I još: ako to mi ne budemo stvorili, napraviće neko drugi.

Sve to možda zvuči kao kopija Marka Zakerberga. On je pred odborom Kongresa imao neoboriv argument: bolje da mi odobrite ovaj projekt sa librom, jer ako Amerika ništa ne uradi (kad Zakerberg kaže „Amerika“ on naravno misli na „Fejsbuk“), onda će to da uradi neko drugi. Kinezi već odavno planiraju nešto slično i to bi bila mnogo veća opasnost.

I tako dolazimo do pitanja svih pitanja: da li će, nakon taksista i vlasnika hotela, i države izgubiti monopol nad novacem? Da li će to biti posao privatnih kompanija kao što je „Fejsbuk“? Ili vlasnika računara koji širom sveta stvaraju bitkoin?

Bitka za budućnost naših novčanika već je počela.. .

broj komentara 0 pošalji komentar