Internet je doneo slobodu, ali ne može da se izoluje od delovanja ljudi na njemu

Kada ste prvi put čuli za internet?

Za internet sam prvi put čula krajem osamdesetih godina prošlog veka.

U to vreme sam bila administrator nacionalnog čvorišta koje je omogućavalo razmenu elektronske pošte Univerziteta u Beogradu sa univerzitetima koji su bili povezani u Evropsku akademsku računarsku mrežu (Academic and Research Network - EARN).

EARN mreža je mogla da razmenjuje elektronsku poštu sa BITNET mrežom koja je povezivala univerzitete u Severnoj Americi.

Obe mreže su bila bazirane na IBM mrežnoj tehnologiji.

Ovakva mreža je omogućavala brzu razmenu informacija, te sam u to vreme saznala da pored mreže na kojoj sam radila postoje i neki drugi načini za povezivanje računara u mrežu, da to nisu vlasnička mrežna rešenja, već da je u pitanju otvoreni standard, i da se zove TCP/IP.

Kada mi je do ruku došao opis samog standarda TCP/IP mi se učinio višestruko jednostavnijim za primenu od mrežnih standarda koje sam dotada upoznala, činilo se, na prvo čitanje, da ima svetlu budućnost.

Kada ste počeli da ga koristite?

Prvi eksperimenti sa internet protokolom su počeli u Akademskoj zajednici u Beogradu sredinom 1992. godine kada su Jugoslaviji uvedene sankcije Ujedinjenih nacija zbog ratova koji su nekako malo pre toga započeli rastakanje zajedničke države.

EARN projekat je bio tretiran kao državni projekat, a svi državni projekti su prekinuti, iznajmljena telefonska linija za prenos podataka, koja je povezivala računare u Beogradu i Lincu je isključena sredinom juna meseca 1992. godine.

Tako je prekinuta i razmena elektronske pošte. Tada smo, kao alternativni put za razmenu elektronske pošte, razmišljali da upotrebimo internet protokol.

Bilo je puno nepoznanica, ali je standard bio otvoren, bio je na raspolaganju otvoreni kod za implementaciju bitnih funkcija za ostvarivanje internet veze, te smo tako počeli sa učenjem i eksperimentisanjem.

Da li ste u to vreme očekivali da će postati ovo što je danas?

Nikako! Ali je upotreba interneta u to vreme nama donela osećaj slobode koju niko nije mogao da nam uskrati.

Šta nam je internet najbolje doneo?

Za mene je prvo i najvažnije - slobodu i neiscrpne izvore informacija

Šta baš i nije morao da donese?

Ako posmatramo internet kao prostor u koji se preslikavaju sve aktivnosti koje postoje u ljudskim zajednicama, kako god da su one organizovane, onda nije ništa nobično da se i dobre i loše stvari događaju u tom prostoru.

Ne može internet da se izoluje od delovanja ljudi u tom prostoru.

Sećate li se svog prvog username-a i password-a koji ste koristili na internetu?

Prvu elektronsku poruku sam poslala u EARN mreži, gde mi je nalog na tadašnjem računaru, koji je omogućavao slanje i prijem elektronske pošte, bio SYSTEM3.

Adresa je bila SYSTEM3@YUBGSS21. Lozinke se ne sećam nijedne sa ove instalacije, jer su pravila zahtevala česte promene lozinki.

Prvi nalog koji sam koristila na internetu je bio etasicm@etf.bg.ac.yu, a lozinka "agtraf".

Očekujete li dramatične promene interneta u budućnosti odnosno da li je taj najbrži razvoj završen?

Kako ja vidim, razvoj interneta je zasnovan na kolektivnoj inteligenciji i potrebama internet zajednice.

Internet zajednica nije omeđena zakonima i pravilima koja su ustanovljena u društvima u kojima mi živimo.

Razvoj se ne odvija dirigovano i kontrolisano, prema unapred utvrđenom planu sa postavljenim rokovima, već potpuno slobodna i nesputano.

Zbog ovakve prirode interneta, smatram da je previše pretenciozno suditi i davati konačne zaključke gde je internet sada i kakva mu je budućnost.

Naravno, iskreno se nadam, da će izvorni etički principi, na kojima je zasnovan internet biti poštovani.