DNK alatka ispravlja 89 odsto genetskih grešaka

Tehnologiju, nazvanu „prajm editing“ (prime editing), stručnjaci opisuju kao „procesor genetskih reči“ koji omogućava precizno prepravljanje genetskog koda.

Alatka je već korišćena u ispravljanju štetnih mutaciju u laboratoriji, uključujući i one poput srpaste anemije. Tim sa Instituta Brod (Broad Institute) navodi da je tehnologija veoma „prilagodljiva i precizna“, ali i ističe da je njeno istraživanje tek počelo.

„Prajm editing“ je najnoviji napredak na polju editovanja genetskog materijala, koji služi kao knjiga uputstava za gradnju i funkcionisanje naših tela.

Mogućnost da se menja DNK putem genetskog prepravljanja već transformiše naučno istraživanje. Tehnika već daje velike rezultate i ima potencijal da donese revoluciju u medicini, ali i postavlja moralna i etička pitanja.

Do sada je najnaprednija tehnologija na ovom polju bila "Crispr-Cas9", koja je razvijena pre samo sedam godina.

Putem nje se skenira DNK i traži se problematično mesto na lancu, gde se nečim sličnim poput mikroskopskih makaza seče lanac, čime se stvara mogućnost prepravljanja DNK.

Iako veoma napredna, tehnologija "Crispr-Cas9" nije uvek savršeno precizna i lanci DNK mogu da budu presečeni na pogrešnom mestu. To je i najveći problem kada je u pitanju njena šira primena u edicini.

Piši, briši

U studiji, koja je objavljena u časopisu Nejčer (Nature), „prajm editing“ je korišćena da se besprekorno precizno ubace ili obrišu sekcije DNK, ali i da se isprave slovne greške u pojedinačnim slovima, kojih ima tri milijarde u ljudskom genetskom kodu.

„Stručnjaci sa ovom tehnologijom mogu se smatrati procesorima reči, sposobni da pretražuju i ciljaju DNK nizove i precizno ih zamene“, navodi doktor Dejvid Liu.

Prema njegovim rečima, „prajm editing“ je kao da pritiskate "Ctrl-F" na tastaturi da pronađete slovo ili rečenicu koja vam treba, a onda sa "Ctrl-C" kopirate, a sa "Ctrl-V" nalepite novi tekst.

Tehnologija koristi laboratorijski napravljene sekvence genetskog koda, koje imaju dvojaku ulogu. Prva, da se pronađe poseban deo DNK koji se želi izmeniti, a druga sadrži promene koje se žele napraviti.

Sekvence su uparene sa enzimom (reverzna transkriptaza) koji kopira promene u DNK niz.

Nova tehnologija i alatka razvijena je na biomedicinskom i genomskom istraživačkom centru Instituta Brod.

Lapsus lingve

Gradivni blokovi DNK su četiri baze – adenin, citozin, guanin i timin i označavaju se početnim slovima A, C, G, T.

Tri milijarde ovih slova čine čitavo uputstvo za gradnju i održavanje naših tela, ali i najsitnije greške na kodu mogu da izazovu velike posledice i dovedu do ozbiljnih bolesti i defekata.

Srpasta anemija i Tej-Saksova bolest samo su neka od oboljenja koja nastaju zbog greške na genetskom kodu, a naučnici su putem „prajm editinga“ uspeli da isprave greške u laboratorijskim uslovima.

Postoji oko 75.000 razlitih mutacija koje mogu da izazovu bolesti. Liu procenjuje da tehnologija „prajm editinga" ima potencijal da ispravi 89 odsto njih.