Otvoreni punjači u restoranima i aerodromima mogu da „pokupe“ viruse za 10 sekundi

Kako se zaštiti na internetu kod kuće i na putovanju i kako veštačka inteligencija utiče na društvo, samo su neke od tema jedne od najvećih konferencija o IT bezbednosti – „Nekstu“.

Ako napunite bateriju svog uređaja na bilo kom otvorenom punjaču u restoranu, aerodromu ili hotelu, rizikujete da za 10 sekundi dozvolite pristup virusima. To se dešava, jer su uređaji za hakovanje jeftini i dostupni na tržištu za oko 20 dolara.

„Pokušajte da izbegnete priključenje nepoznatih USB kablova na vaš laptop ili ljude koji vas mole da napune svoj telefon preko vašeg laptopa. To se radi da biste izbegli da neko priključi modifikovani USB kabl preko koga može da špijunira ili kontroliše vaše uređaje“, rekao je Den Demeter stručnjak za sajber bezbednost iz „Kasperskog“.

Da biste to sprečili dovoljno je instalirati tzv. „USB kondom“ zaštitu koja košta manje od 10 evra. Putnici nebi trebalo da svoje uređaje ostavljaju bez nadzora, treba da koriste žicom povezani miš i tastaturu i da čuvaju svoje kartice tzv. „RFID zaštitom“, jer su tako sigurni da niko ne može da očita karticu-ključ od sobe, ili neku drugu sa ličnim podacima.

Sigurnost podataka sve je više ugrožena i u sopstvenoj kući. U prvoj polovini ove godine zabeleženo je 105 miliona hakerskih napada na internet stvari – uređaje koji su povezani u našim domovima internetom.

„Neophodno je proveriti kakav internet ruter imate, da li je ispravan i apdejtovan jer na njemu nije nije lako ugraditi neki bezbednosni sistem“, istakao je Marko Prajs istraživač u oblasti sajber bezbednosti.

Često čujemo da pametni uređaji koriste veštačku inteligenciju. I dok je jedni koriste za lečenje miliona ljudi, predviđanje infarkta, druga strana je zloupotrebljava za plasiranje lažnih vesti. Pošto se sve više primenjuje u robotici, gde roboti mogu načiniti štetu, neophodna je i kontrola zloupotrebe veštačke inteligencije. Stručnjaci kažu da su za njenu kontrolu ključne tri stvari.

Na prvom mestu su ljudi koji kreiraju tehnologije i ne treba potceniti moć zaposlenih koji su svesni da rade dobru stvar. Drugo su kompanije proizvođači, svesni da se sve može upotrebiti u dobre i loše svrhe koje zbog toga donose interne propise. Na trećem mestu su Vlade, predlagači zakona i zakonodavstvo koji treba da ustanove zakonski okvir rada.

U korak sa Evropskom unijom, Srbija priprema izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti koji će biti predstavljen u Parlamentu ove nedelje. Predlagači tvrde da će, kada bude usvojen, doneti mnogo više bezbednosti i reda u sajber prostoru Srbije.