Da Vinčijev biser koji bi premostio Istanbul i napravio revoluciju u mostogradnji

Sultan Bajazit Drugi želeo je da napravi most koji bi povezao Istanbul sa Galatom. Jedno od predloženih rešenja došlo je od Leonarda da Vinčija, koji je već tada stekao reputaciju u umetnosti i nauci.

U pismu sultanu, uz koje je stigla je sveska sa skicama i beleškama, Da Vinči je opisao most koji bi se sastojao od jednog velikog luka, poduprtog osnovama na obe obale.

Mostovi u to vreme su uobičajeno pravljeni koristeći seriju polukružnih lukova, a da bi se premostila razdaljina između dva grada, prema tadašnjoj arhitektonskoj tehnologiji bilo bi potrebno izgraditi najmanje deset potpornih stubova koji bi nosili čitavu strukturu.

Da Vinčijev dizajn, koji bi bez problema omogućavao brodovima da prolaze ispod njega, bio je radikalno drugačiji (i vekovima ispred svog vremena), pa je to verovatno glavni razlog zašto sultan nije želeo da rizikuje.

Sada, 500 godina kasnije istraživači su želeli da vide da li bi funkcionisao.

Originalne belešle i crteži koji opisuju most nisu govorili o materijalu koji bi bio korišćen, ali su stručnjaci sa MIT zaključili da bi od tadašnjih materijala jedino kamen pružao dovoljnu snagu. Za razliku od tadašnjih inženjerskih rešenja koja su bila zasnovana na borbi protiv gravitacije, Da Vinčijev genij bio je u tome da je hteo da koristi gravitaciju koja bi obezbedila stabilnost.

Da bi testirali njegove pretpostavke, tim sa MIT je stvorio repliku mosta u razmeri 1:500, dužine malo manje od metra i sastavili je od 126 blokova različitih oblika i veličina.

Ne samo da je most obavljao svoju funkciju, ostajući snažan i stabilan, već je tim utvrdio da je Da Vinči osmislio dizajn koji je minimizirao njihanje i lateralno kretanje strukture, koje bi da je postojalo brzo dovelo do njegovog rušenja.

Osnove mosta na obe strane bile su tako postavljene da su pružale izuzetnu stabilnost. Most bi bio u stanju da preživi čak i veoma snažne zemljotrese, što je utvrđeno tako što je stručni time postavio osnove replike na dve pokretljive platforme.

Nije bio neuništiv, ali je za to vreme predstavljao arhitektonski biser i sigurno bi napravio revoluciju u mostogradnji.