Šta je bitnije – pravo na privatnost ili sloboda izražavanja

„Pravo na zaborav" zasnovano je na odluci Evropskog suda pravde iz 2014. godine po kojoj je kompanija „Gugl" bila u obavezi da izbriše „neadekvatne, nebitne ili više nevažne" podatke iz rezultata pretrage na lični zahtev zainteresovane osobe.

Sudija Suda pravde EU u Luksemburgu profesor doktor Marko Ilešič u ekskluzivnom intervjuu za Jutarnji program, kaže da svaki građanin ima pravo da se neki lični podaci izbrišu ili da se oteža, čak i onemogući, pristup preko pretraživača na internetu.

„To ne znači, odnosno, sud nije rekao da treba izbrisati sam podatak jer jedno je pravo na zaštitu ličnosti, a drugo pravo na informisanost. Sada tu treba vagati u konkretnom slučaju koji je interes veći“, navodi profesor Ilešič.

Gostujući u Jutarnjem programu, Nevena Ružić, pomoćnica generalnog sekretara Službe poverenika, objašnjava da je podatak o ličnosti svaki podatak koje čini neko lice određenim ili odredivim, kao, recimo, ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, ali je to i podatak koji predstavlja nečije mišljenje o nama.

„Dakle, sve može da bude podatak o ličnosti ukoliko se odnosi na neko fizičko lice. To pravo na zaborav, pravo na brisanje podataka o ličnosti ne znači automatsko brisanje svih podataka. Mnogi lični podaci su javno dostupni, čak ih i sami dobrovoljno činimo javno dostupnim, nesvesni da ti podaci postoje i kasnije i da se oni teško mogu obrisati. Širimo podatke ne samo o nama samima, već delimo podatke i o nama bliskim ljudima, posebno o deci“, naglašava Ružićeva.

Koji podatak može da se briše u stvari je stvar vaganja, dodaje gošća Jutarnjeg programa. Formula ne postoji. Pitanje je o kome se radi, koja je svrha podatka koji je objavljen. Da li je to informisanje javnosti, zabava ili edukacija. Da li je ličnost javna ili ne. Ako je javna ličnost, da li je reč o funkcioneru, nekoj stranačkoj ličnosti koja svakako uživa mnogo manje prava na privatnost nego pojedinac koji nije angažovan u javnom životu.

„Zatim se procenjuje koji je to podatak, da li je neki osetljiv, kao što su podaci o zdravstvenom stanju, ili o nečijem seksualnom ili političkom opredeljenju, uverenju, veroispovesti i slično“, navodi Ružićeva.

U Evropskoj uniji mogu da se obrišu podaci o zdravlju, seksualnoj orjentaciji, religijskoj pripadnosti, maloletnim licima, odsluženoj zatvorskoj kazni, netačnim optužbama. Međutim, gošća Jutarnjeg programa napominje da ni u Evropskoj uniji niti kod nas ne postoji jedinstvena formula. Zdravstveni podatak jeste važan, ali ukoliko je bitan za javnu raspravu, onda se on neće brisati.

„Na primer, činjenica da je jedan, danas pokojni, francuski prdsednik bio bolestan i to je kasnije bilo objavljeno u nekim memoarima, to je bio naročito osetljiv podatak, taj isti Evropski sud pravde je odlučio da je to doprinelo javnoj debati i razmišljanju o tome u kakvom je predsednik zdravstvenom stanju“, objašnjava Nevena Ružić.

„Gugl" i drugi servisi za pretraživanje imaju diskreciono pravo da sami procenjuju da li je sadržaj „neodgovarajući i irelevantan“. Od 2014. godine stiglo je 845 hiljada zahteva za brisanje, a „Gugl“ je prihvatio oko 45 odsto.

Pomoćnica generalnog sekretara Službe povorenika, Nevena Ružić, napominje da se uvek postavlja pitanje da li je „Gugl“ kao privatna kompanija, uvek u stanju da proceni na koju stranu je granica pređena. Doduše, činjenica je da svako pravo može i da se zloupotrebi.

Ukoliko neko od građana želi da ostvari svoje „pravo na zaborav“, zakon propisuje da se najpre mora obratiti onome ko koristi njegove podatke, odnosno, onome ko je osmislio svrhu zašto je uopšte obrađivao te podatke, što se odnosi i na medije. Ukoliko se ne pronađe rešenje, onda se podnosi zahtev povereniku ili sudu, koj će pokrenuti postupak procene kako u konkretnom slučaju treba postupiti.

U obzir se uzimaju različiti aspekti prilikom donošenja procene. Ko je to uradio? Kada je to uradio? U kom kontekstu je to uradio? Da li je tome nešto prethodilo. Šta je tome sledilo. Kada se sve uzme u obzir, onda može da se proceni da li je to sloboda izražavanja ili je nečije ugrožavanje privatnosti. Istovremeno, niko ne garantuje da će odluka biti ispravna. Zato je te presude i dolaze do Evropskog suda pravde.

„Nije uvek suština u tome da nestane jedan konkretan novinski članak ili medijski prilog, već je cilj da nestane pretraga po tom imenu. Podaci će ostati, članak neće biti brisan, ali biće uklonjen iz pretrage, zarad negovanja slobode izražavanja“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu Nevena Ružić, pomoćnica generalnog sekretara Službe poverenika za informacije.