„Zala zona“ – mesto koje je krenulo budućnosti u susret

Budućnosti u susret raširenih ruku, Mađari su krenuli sa mesta na kome ideje postaju inovacije. Specijalno dizajnirani poligon za testiranje „Zala zona“ prostire se na 265 hektara u jugozapadnom delu Mađarske.

Pored platformi za proveru brzine i sistema kočenja na osam različitih podloga, tu je i „pametni grad“ u kome se paralelno razvija 5G mreža i vozila bez vozača. Složenim projektima upravlja organizacija „Klaster Zala“.

„Klaster čine mađarski privrednici, industrija i naučnici. Imamo cilj da ponudimo nove usluge klijentima, unapredimo njihove projekte, ali i da sami napredujemo. Primer je saradnja sa najsavremenijim telekomunikacionim kompanijama na svetu sa kojima zajedno idemo napred“, objašnjava Laslo Drešer iz organizacije „Klaster Zala“.

Dugoročni cilj naših severnih suseda je da u blizini granice sa Austrijom, Slovenijom i Hrvatskom stvore eko-sistem u kojem će se kvalitetnije živeti. Put ka zdravijoj životnoj sredini nije kratak, ali bi u ovom slučaju mogao da bude profitabilan.

Četvrtina mađarskih prihoda na godišnjem nivou dolazi iz auto-industrije. Zbog toga je mađarska vlada 2016. godine uložila 150 miliona evra i dalje ulaže u „Zala zonu“, mesto na kome se testiraju automobili najnovije generacije. Sve to Mađari su učinili kako bi i dalje ostli konkurentni na najznačajnijem svetskom tržištu.

„Zala zonu“ su posetili i članovi naše Nacionalne asocijacije autonomnih i električnih vozila. Tom prilikom, potpisali su memorandum o saradnji u kojoj obe strane vide veliku šansu.Tim sačinjen od profesora sa naših najvećih univerziteta ima veliko iskustvo u razvoju ovih oblasti budućnosti. Takvu priliku srpska privreda ne bi smela da propusti.

„Jedna šansa nam je da se priključimo globalnim svetskim tokovima i da damo doprinos globalnom razvoju. S druge strane, imamo obavezu i da prilagođavamo i da pripremimo i našu državu, i naše puteve na adekvatan način kako bi mogli da bezbedno koristimo tu jednu novu tehnologiju koja će zaista promeniti u potpunosti naš način života“, naglašava profesor Aleksandar Nešković, član Naaeva.

Saradnja dve strane uspostavljena je preko Tehničkog fakulteta u Budimpešti. Tradiciju dugu 235 godina ovde pretvaraju u moderne ideje i jedni su od osnivača „Zala zone“. Nekada su u blizini Dunava znanje sticali nobelovci Vigner Gabor i Ola. Ideja o čuvenoj „kocki“ sinula je profesoru arhitekture Erneu Rubiku. Taj šareni zadatak odavno su rešili, a sada su posvećeni saradnji naučne zajednice i industrije.

„Poligon za autonomna vozila mora imati izvestan broj firmi sa kojima sarađuje, zato što posle jednog vremena kada državne finansije neće i ne mogu više pomagati, oni moraju biti autonomni, kao i njihova vozila, znači da imaju prihode iz tih saradnji“, ističe Vilmoš Šimont, sa Tehničkog fakulteta u Budimpešti.

Budućnost brže stiže na mesta koja joj krenu u susret. Naša Nacionalna asocijacija električnih i autonomnih vozila, hrabro se odvažila na taj put.