Važno je da znamo kvalitet onoga što jedemo

Količina nitrata sadržanih u hrani zavisi od načina obrade zemljišta, korišćenja veštačkih đubriva, uslova rasta, zaštite namirnica u toku rasta i obrade, odnosno upotrebe pesticida i insekticida.

Pesticidi, najčešće, utiču na neželjene promene u ćelijama organizma, dok nitriti dovode do smanjenja dotoka kiseonika. Nitriti su u organizmu uključeni u oksidaciju hemoglobina, čime utiču na malokrvnost.

Profesor Pera Kočović, stručnjak za informacione tehnologije, gostujući u Jutarnjem programu predstavio je uređaje kojima je moguće izmeriti procenat nitrita i nitrata u hrani, i uređaj koji meri kvalitet vazduha u zatvorenoj prostoriji.

„U okviru zdravstvenog programa postoje uređaji veličine mobilnog telefona koji nam omogućavaju sva ova merenja. Nitrati se dobijaju usled reakcije: azotne kiseline i kiseonika, i oni potiču od azotnih đubriva. Nitriti nastaju usled reakcije nitrata i enzima u organizmu“, objašnjava profesor.

Azotna đubriva su dozvoljena u dohrani biljaka, ali postoje granice koliko nitrata sme da bude u hrani koju konzumiramo. Dozvoljena količina za lubenice je 60 mikrograma po kilogramu. Na tržištu je moguće naći one sa dozvoljenom količinom, ali i one čije vrednosti daleko premašuju dozvoljene.

Provesor Kočović navodi da mu se dešavalo da se poljoprivrednici kojima lubenice ispunjavaju zdravstvenu ispravnost, gotovo pravdaju i žale kako nemaju novca da kupe azotna đubriva. Veće lubenice mogu imati dozvoljenu količinu nitrata, ali najčešće imaju povišenu.

Živeti zdravije znači jesti kvalitetnu hranu, dodaje profesor, jer povišene vrednosti hemikalija koje se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji najčešći su uzrok i malignih oboljenja.

Uređaj je praktičan, lako se nosi, jednostavan je za upotrebu, nije ni mnogo skup, ali postavlja se pitanje da li svaki potrošač treba da ima ovaj uređaj ili on treba da bude deo opreme nekih drugih institucija.

Uređaj, kako navodi gost Jutarnjeg programa, košta između 65 i 130 dolara. Carina se ne naplaćuje i može da meri kvalitet voća, povrća, ribe, mesa i vode. Postoji i uređaj za merenje kvaliteta vazduha i radijacije.

Profesor Kočović veruje da će ovi uređaji u narednom periodu biti još napredniji i da nije na odmet da ih koristimo, jer na taj način sami preuzimamo odgovornost za svoje zdravlje.