Celokupno kulturno nasleđe Srbije na jednom mestu – digitalizovano!

Kada u polje pretraživača ukucamo Lepenski Vir, pojaviće se 2.352 rezultata. Prvi dostupni digitalizovani podatak o tom nepokretnom kulturnom dobru od izuzetnog značaja uneo je Zavod za zaštitu spomenika kulture. Osim opisa arheološkog nalazišta, link vodi do filma o Lepenskom Viru, a Gugl mapa pokazuje kako do njega stići.

U saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom urađena je mapa svih spomenika i ustanova kulture, uz prateće podatke. Veliki rat prva je tema koja se obrađuje, a dostupne su informacije o značajnijim bitkama i događajima.

„Ministarstvo kulture je u proteklih nekoliko godina podržalo implementaciju četiri informaciona sistema, odnosno tri informaciona sistema i jednog elektronskog kataloga u bibliotekama, u kojima rade zaposleni u zavodima za zaštitu spomenika, arhivima i u muzejima Srbije. Te baze smo određenim mehanizmima povezali i iz tih baza vučemo podatke koji su dostupni svim građanima Srbije kroz pretraživač kulturnog nasleđa Srbije“, naveo je dr Dejan Masliković, pomoćnik ministra za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva.

Od do sada dva miliona unetih podataka, najviše je onih iz knjižnog fonda, zatim o pokretnim kulturnim dobrima koje čuvaju muzeji, arhivskoj građi i nepokretnim kulturnim dobrima kojih je na teritoriji Srbije oko 2.500. Portal beleži nekoliko hiljada poseta dnevno, a među pojmovima koji se najviše pretražuju su – Karađorđevići, Obrenovići, Paja Jovanović, Sava Šumanović.

„Na ovaj način mi ulazimo konačno u doba otvorenih podataka koji su jako važni zbog tehnološkog razvoja, veštačke inteligencije i mašinskog učenja. One kulture i oni narodi koji ne budu imali skupove podataka nad kojim će moći veštačka inteligencija da se obučava, neće postojati u budućnosti ili neće biti prepoznati“, ističe Adam Sofronijević, zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Do sada je utrošeno oko 50 miliona dinara, a najveći teret podneo je „Majkrosoft Srbija“ jer je najskuplja izrada projekta. Radi se sa velikim entuzijazmom i koriste postojeći resursi.

„Mladi nisu zainteresovani u velikoj meri da se zapošljavaju u ustanovama kulture, tako da je to trenutno jedini problem koji imamo. Finansijska sredstva nisu problem, oprema nije problem, problem su samo ljudi koji treba da se bave procesom digitalizacije“, naglasio je Masliković.

Procenjuje se da će sve baze u institucijama kulture biti ispunjene digitalnim kulturnim dobrima i proces digitalizacije okončan u naredne četiri godine.