Kako naći balans između mogućnosti i opasnosti koje nudi savremena tehnologija

Za razliku od ranijih godina kada se smatralo da su nove tehnologije, isključivo tehnologije mladih, sada se dešava nagli porast upotrebe savremenih tehnologija kod starijih sugrađana.

U procentima njihovo učešće nije previše veliko. Prema istraživanjima Eurostata, negde oko osam odsto starijih od 65 godina koristi društvene mereže, ali treba imati u vidu da te kategorije ljudi u Srbiji ima jako puno, objašnjava gost Jutarnjeg programa, sociolog Dalibor Petrović.

„Više od 20 odsto našeg stanovništva je starije od 65 godina, tako da zapravo govorimo o stotinama hiljada ljudi koji na ovaj ili onaj način koriste društvene mreže. Jedino možemo govoriti o njihovim motivima. Da li je to zato što imaju svo vreme ovoga sveta, pa ga troše na taj način, ili zato što se u globalnom svetu današnjice u kome se porodica i zajednice na neki način rasturaju, zapravo jedini način ili jedan od načina za starije ljude da budu u kontaktu sa svojom porodicom, decom koja su negde širom sveta, jeste upravo preko društvenih mreža. Na neki način, oni su bili prisiljeni da nauče da ih koriste“, navodi Petrović.

Jedan od zanimljivih podataka u ovom istraživanju je i to što se pokazalo da su stariji preuzeli primat u korišćenju određenih društvenih mreža, u odnosu na mlađu populaciju, posebno Fejsbuka.

„U tom slučaju ne treba optuživati bake i deke, za to su krive mame i tate. Pre desetak godina kada je Fejsbuk ulazio u ekspanziju svi smo otvarali naloge i deci je bilo zanimljivo da im i mama i tata budu prijatelji. Kada su ta deca postala tinejdžeri i adolescenti, onda su to doživeli kao jednu vrstu pritiska, pogotovu kada je to postalo jedna od važnijih tema u medijima gde se komentarisalo njihovo ponašanje. Shvatili su da je najveći broj tih insajderskih informacija došao sa mreže. To je možda i prvi put u istoriji da su roditelji imali tako jak i intenzivan uvid u život svoje dece“, dodaje sociolog.

S druge strane, po prvi put u istoriji čovečanstva smo došli u situaciju i da deca o nečemu znaju više od svojih roditelja. Deca obučavaju svoje roditelje i ona su autoritet za njih kada su u pitanju savremene tehnologije.

„Tehnologija je u osnovi društvenog i ekonomskog i svekolikog razvoja modernog društva i ako vi kao pojedinac u zrelim godinama ne poznajete tu tehnologiju, a imate sina ili ćerku tinejdžere koji barataju ovim tehnologijama, onda se vi na neki način nalazite u problemu kako da ih socijalizujete, koje savete da im date, zapravo, kako da ih ograničite u upotrebi ovih mreža. Ako ih previše ograničite, onda im, možda, uskratite šanse za uspeh na tržištu rada“, naglašava sociolog.

U teoriji se već desetak godina govori o proširenoj realnosti i o isprepletanosti ta dva sveta gde su najbolji primer komunikacije koje se više ne dele na komunikacije preko tehnologije i na neposrednu komunikaciju, već one traju neprekidno 24 sata dnevno.

„To je taj permanentni komunikacioni tok. To je dokaz da nema odvajanja fizičkog od virtuelnog. Možemo govoriti o komunikacijama, ali i o tokovima novca, trgovini, o obrazovanju ili bilo čemu. Više nigde ne morate da odete, da prođe izvesno vreme od vaše odluke do realizacije, već ste sve vreme na izvoru informacija, događaja i tako dalje“, navodi sociolog Dalibor Petrović.

Društvene mreže su postale i moćno sredstvo političke borbe. Američki predsednik Donald Tramp je korišćenje društvenih mreža u političke svrhe podigao na sasvim novi nivo. Često svoje odluke pre saopšti preko Tvitera, nego zvaničnim kanalima.

Društvene mreže zadovoljavaju našu savremenu potrebu da imamo ličniju komunikaciju sa našim predstavnicima. S druge strane, razvilo se nepoverenje prema mejnstrim medijima i predstavničkim institucijama demokratskog društva, mišljenja je sociolog.

„Ljudi su prosto u drugoj polovini 20. veka, a posebno početkom 21. izgubili poverenje u institucije i onda se okreću jedni drugima i alternativnim izvorima informacija, pogotovu u vreme izbora ili političkih sukobljavanja u vreme kontrole medija, onda ovi alternativni mediji, posebno Tviter, kada govorimo o političkoj komunikaciji, dolazi u prvi plan“, dodaje Petrović.

Svuda u svetu je poverenje u tradicionalne medije opalo, ali s druge strane društvene mreže i te kako omogućavaju veliku manipulaciju i širenje dezinfomacija i lažnih vesti. Sociolog Dalibor Petrović smatra da su sve antikampanje koje se vode na internetu, upravo posledica nepoverenja u institucije.

„Kada vas institucija ne zaštiti nedvosmisleno. Ako postoji prostor da sumnjate u postojanje farmaceutske mafije, u šta danas malte ne niko ne sumnja da postoji i interes a ne samo želja da se ljudi izleče, onda vam to otvara prostor da širite ideje i konstruišete teorije zavere“, ističe Petrović.

Društvene mreže su moćan medij koji nema neku vrstu uredničke kontrole i koji je pogodan za širenje populizma. Ljudi često tražeći odgovore na neke dileme, prihvataju najjednostavnije odgovore, nemaju vremena za analitičke razgovore u kojima treba sami da odvagaju čiji su argumenti jači i pouzdaniji. Kada neko ponudi jednostavan i nedvosmislen odgovor, ljudi ga mnogo lakše prihvataju. U tom smislu su mreže i pogodne i opasne, upozorava gost Jutarnjeg programa.

„Krug će polako da se zatvori od tog slobodnog interneta na kome je sve bilo dostupno i slobodno, mi sada idemo ka njegovom regulisanju, što može biti opasno. Postoji ideja da se verifikuju određeni izvori koji će garantovati pouzdanost informacija. S druge strane, to ostavlja prostor za kontrolu interneta i zatvara prostor za alternativne medije koji su nam takođe važni“, ističe sociolog.

Nekada se sociologija bavila anonimnošću na internetu, a danas se proučava javnost. Pre deset, petnaest godina se verovalo da niko neće biti javan na internetu. Danas se granica između privatnog i javnog potpuno gubi, čemu čak i sami doprinosimo, što je najdramatičnije.

„Sami svoju intimu izlažemo zato što smo u drugoj polovini 20. veka naučeni da verujemo da su mediji jedini koji beleže i prezentuju ono što je stvarnost. To smo počeli da primenjujemo u privatnom životu kao da verujemo da ako ne prikažemo nešto, to nema snagu i nema važnost“, kaže Petrović.

Više se ne trudimo ni da pamtimo, već samo slikamo i u drugom koraku to emitujemo. Tek u tom krugu beleženja i emitovanja gradimo vlastito ili kolektivno sećanje, a u stvari gubimo lični dodir sa samim događajem, zaključuje gost Jutarnjeg programa, sociolog Dalibor Petrović.