Kad frižider odlučuje šta ćete jesti

Svako pamti nečiju priču iz vojske, a jednu od boljih pričao mi je brat koji je služio u mornarici. Od dosade on i drugari su momka iz nekog ruralnog kraja slali da im u kofi donese kompresiju sa susednog broda.

Smejao sam se toj priči do pre neki dan. Onda sam prošle nedelje u Berlinu na konferenciji Boš Konekted Vorld 2019 slušao jednog od vodećih nemačkih biznismena, Joakima Veninga, predsednika osiguravajućeg društva "Minhen Re" koji je govorio da preduzetnik uskoro neće kupovati mašine i fabričke hale već kompresiju?! 

Tim rečima!

Neće čak ni iznajmljivati sprave koje su mu potrebne već čistu uslugu. Ako nešto reže, kupiće odrećeni broj rezova, ako kuje kupiće udarce, umesto testere ili čekića. 

Investitori će ulagati u mašine koje to mogu da izvedu i prodavaće mu tačno ono što mu treba. I tu Vening vidi mesto kompanija poput njegove, koje prikupljaju novac od ljudi koji ga imaju u višku i traže način da ga što bolje plasiraju.

Ova godišnja konferencija nametnula se kao najveći skup o budućnosti tehnologije na evropskom tlu.

Svako ko je ozbiljan u tom poslu zakupljuje štand, pa je tako bilo interesantno videti ponudu Huaveja, koji se smestio u sam centar. Budući da se sve dešavalo pre najnovijih američkih mera niko se nije previše interesovao za činjenicu da je štand Gugla bio smešten takoreći prekoputa, zapravo dijagonalno.

Ali, da se vratimo na predviđanja tehnološke budućnosti i na koje karte najveće kompanije ulažu novac.

Ključne teme bile su mobilnost i električna vozila, ekonomija stvari kao nastavak interneta stvari i neophodna promena kulture. Veštačka inteligencija, veliki podaci i slično se podrazumevaju.

Mobilnost

Budućnost je u vozilima na struju, automobilima svih veličina i namena, ali i u eletričnim trotinetima i biciklima.

Električni bicikli si bili hit tema, očekuje se da bi na malim razdaljinama oni mogli potpuno da zamene druga vozila i tako nas spasu gužvi i zagađenja dok pozitivno utiči na naše zdravlje.

Potražnja će biti ogromna, kao i sve prateće potrebe.

Međutim, mobilnost se ne definiše samo kao kretanje ljudi već kao kretanje uopšte.

Rešavaju se pitanja kretanja stvari, od sirovina do gotovih proizvoda, najkraći i najefikasniji putevi, izgradnja neophodne infrastrukture i umrežavanje svih podataka o kretanju kako bi se našao najbolji put.

Na mnogim štandovima bile su makete automobilskih staza nalik na dečije igračke, a koje su, zapravo, skicirale komunikaciju između vozila.

To je po mišljenju Bernda Hajnriksa, potpredsednika Sektora za mobilnost kompanije "Boš" najvažnije pitanje koje treba rešiti, pre nego komunikaciju vozila sa drumom ili okolnim objektima.

On veruje da ćemo peti nivo autonomije vozila, onaj gde je čovek za upravljačem nepotreban, dostići za desetak godina i da smo blizu toga da imamo svu tehnologiju koja nam je za to neophodna.

Misli da će se to pre dogoditi na auto-putevima nego u velikim gradovima, iako u gradovima postoji veća potreba za vozilima bez vozača. 

Takođe, njegovo iskustvo govori da će se ljudi lakše odlučiti da uđu u samovođeni gradski autobus pun drugih ljudi nego u takav taksi ili lični automobil u kojem su jedini putnici.

Ekonomija stvari

Iako se mnogo govorilo o IoT-ju (internetu stvari) hit tema je bila ekonomija stvari.

To znači da vaš automobil donosi neke odluke umesto vas, recimo da mu senzor javi da se olabavio kaiš na motoru i auto se sam raspita gde je najbliži i za vas najpovoljniji majstor i uputi vas tamo.

Takođe, automobil će sam da bira gde je usput najpovoljnije da natoči gorivo ili dopuni bateriju.

No, to je i dalje samo komunikacija, dok ekonomija stvari znači da će automobil sam sa majstorom i pumpom dogovoriti uslugu i platiti je sa vašeg računa, odnosno doneće odluku i praktično napraviti ugovor sa drugom stranom, ako mu vi date i tu autonomiju, kada ste mu već prepustili volan.

Frižider će sam naručivati hranu koju volite, kućna instalacija kupovaće struju kada je najpovoljnija, skladište će se naručivati delove kada mu ostale mašine najave takvu potrebu, a vi ćete sve te procese pratiti na mobilnom telefonu i reagovati samo kada ocenite da je to neophodno.

Kultura

Tako dolazimo do treće velike teme, neophodno je da se menjamo kao društvo i kao pojedinci.

Ukoliko na najavu ovakvom sveta gledate sa podozrenjem onda niste spremni za ono što dolazi.

Kao što nisu spremni ni zakoni koji treba da odrede odgovornost ako mašine urade nešto što nam se ne sviđa.

Promeni kulture posvećena je čitava sesija, ali stiče se utisak da ćemo lakše razumeti rad veštačke inteligencije nego što ćemo prilagoditi sopstvenu.

Jedna kulturna promena je ipak bila veoma očigledna, niko na celoj konferenciji nije nosio kravatu, a neki od visoko rangiranih direktora i predsednika kompanija priznali su da su je odvezali na ulazu u salu.

Oni koji smišljaju sve one fantastične stvari koje nam život čine komfornijim lakše prihvataju istetovirane inženjere nego one sa kravatom.

Svako neko iz toga izvuče svoj zaključak.