Privatnost u modernom digitalnom okruženju je nemoguća?

Istraživanje je sprovedeno u decembru 2018. godine. Ispitano je 11.887 korisnika na globalnom nivou.  

Mnogi često rizikuju kada je reč o zaštiti integriteta svojih podataka i ličnosti na internetu, ali uz potencijalno veliku cenu i posledice.

Čak 56 odsto ispitanika je mišljenja da je nemoguće očuvati privatnost u savremenom digitalnom okruženju.Uprkos realnim posledicama koje se dovode u vezu sa pogrešnom upotrebom ličnih podataka ili njihovim zapadanjem u pogrešne ruke, svaka peta (18 odsto) osoba bi sa zadovoljstvom žrtvovala svoju privatnost i podelila podatke, ukoliko bi zauzvrat dobila nešto na poklon.

Kratkoročni pristup za dugoročnu štetu 

Više od trećine ispitanika (39 odsto) bi čak prihvatilo novac za koji bi nepoznatoj osobi dali pun pristup svojim privatnim podacima. S obzirom na to da je veća verovatnoća da će korisnici interneta podeliti svoje privatne podatke ukoliko nešto mogu da dobiju zauzvrat, ovaj kratkoročni pristup može prouzrokovati dugoročnu štetu.

Nedavni slučajevi kao što su tvitovi Džejmsa Gana ili Gevina Harta, pokazuju da podaci koje voljno delite na internetu, mogu kasnije da vas ugroze na načine koje ne možete ni da zamislite, dovodeći u pitanje vaš ugled i karijeru.

Poslodavci i potencijalni poslodavci sve češće pretražuju društvene mreže kao što su Linkdin, Instagram i Fejsbuk, kako bi potvrdili da su njihovi zaposleni i potencijalni kandidati ugledni i da svojim aktivnostima ne dovode kompaniju u nezgodan položaj.

Zaposleni bi isto tako trebalo da budu obazrivi u vezi sa tim koliko otkrivaju o sebi i svom poslu na društvenim mrežama, navodi se u saopštenju kompanije „Kasperski lab“.

Ugroženo može biti i radno mesto 

Podaci pokazuju da je 57 odsto poslodavaca na društvenim mrežama naišlo na sadržaj zbog kojeg nisu zaposlili kandidata, a trećina je kaznila ili otpustila postojećeg zaposlenog zbog sadržaja koji su podelili na internetu.

Istraživači su utvrdili da se više od četvrtine (26 odsto) ispitanika našlo u situaciji da je bez njihove dozvole pristupljeno njihovim privatnim podacima, a taj broj raste do 31 odsto, kada su u pitanju osobe starosti između 16 i 24 godine.

Više od trećine ispitanih je dozivelo stres zbog ove situacije. Ovaj broj se povećao do 42 odsto među onima starosti između 16 i 24 godine a svaka peta osoba doživela je novčani gubitak, dok je četvrtina uznemiravana spamovima i reklamama.

Četvrtina korisnika interneta prekriva veb-kamere 

Podaci dobijeni u istraživanju govore da 62 odsto ispitanika štiti svoje uređaje šiframa kako bi očuvali privatnost informacija. Trećina (35 odsto) redovno proverava i menja podešavanja privatnosti na uređajima, servisima i aplikacijama koje koriste, što se povećava do 42 odsto za one starosti između 16 i 24 godine i nešto više od četvrtine (28 odsto) za one koji imaju više od 55 godina.

Četvrtina ispitanika prekriva svoje veb-kamere kako bi sačuvala privatnost podataka a svaki peti muškarac kodira podatke, što čini svaka deseta žena.

Stručnjaci zato preporučuju da razmislite dva puta pre nego što objavite nešto na društvenim mrežama. Takođe, savetuju da ne treba deliti šifre onlajn naloga, da onlajn privatnost treba shvatiti ozbiljno i da je najbolje preuzimati samo legitimne aplikacije za skladištenje i zaštitu osetljivih podataka.