„Hejtovanje“ odraz ličnih frustracija

Da li i kada ugasimo mobilni telefon negativno reagujemo na svaku rečenicu? Zašto „hejtujemo“? I da li će neki novi klinci uopšte imati mogućnost da žive van Instangrama?

Na Instagram se obično stavlja probran sadržaj, koji je najčešće pozitivan – ljudi su nasmejani, zadovoljni, zaljubljeni...

„Ne želiš na Instagramu dodatno da mračiš ljude. To ljudi ne žele da gledaju i to je vrlo jasno“, kaže Dunja Jovanić, poznata Jutjuberka i influenserka.

Pre dva u Nišu je nastradala devojka koja je želela da napravi video-snimak sa krova zgrade.

Na pitanje zašto za popularnost na društvenim mrežama korisnici rizikuju živote, psihološkinja Ana Mirković kaže da su mladi opsednuti tim trenutkom da fantastičan sadržaj o sebi podele sa svojim pratiocima na društvenim mrežama.

„Mladi ljudi jesu na neki način opsednuti svojim digitalnim identitetom. Realni identitet je kakvi zaista jesmo. Digitalni je kakvi bi želeli da budemo“, objašnjava psihološkinja.

Prema njenim rečima, granica između virtuelnog i stvarnog života skoro da više ne postoji, zbog toga što se sve što se dešava na Instagramu, Jutjubu i drugim društvenim mrežama lako prelije na stvaran život i obratno.

Dunja Jovanić ističe da ljudi olako shvataju i gaje predrasude prema influenserima i misle da je uspeh na društvenim mrežama lako postići.

„U početku radiš i nemaš nikakva primanja od tog posla. Iza mog današnjeg uspeha i broja pratilaca stoji mnogo truda, neprospavanih noći i celodnevnog angažovanja“, kaže poznata „jutjuberka“.

Posle dve, tri godine priznaje da je razmišljala da odustane, jer nije bila zadovoljna rezultatima.

Osim truda, zalaganja i pomalo sreće, Dunja smatra i da je veoma važan i trenutak kada ulazite na tržište, odnosno da li postoji tražnja za ponuđenim sadržajem.

O tome koliko razmišlja o tome kako i koliko utiče na svoje pratioce, posebno na mlade, influenserka kaže da je tu pre svega najvažnije vaspitanje.

„Ne razmišljam puno o tome kako se ponašam, jer smatram da sam dobro vaspitana. Sigurno da postoje greške koje pravim, ali ne pozivam ljude na nasilje ili decu da rade nešto loše“, navodi Dunja Jovanić.

Psihološkinja Ana Mirković smatra da influenser, kao što im i ime kaže, imaju uticaja na svoje pratioce, ali da vrhunska odgovornost, ipak, pada na roditelje.

„Roditelji moraju više da se uključe u živote svoje dece. Ali popularni ljudi na društvenim mrežama takođe moraju da se uključe i iskoriste svoj uticaj. Ako vas ljudi gledaju i veruju vam, onda imate odgovornost da razgovarate o važnim stvarima“, objašnjava Mirkovićeva.

Frustracije, nezadovoljstvo, tuga su, kako kaže, glavni pokretači ljudi da kritikuju, vređaju i „hejtuju“ na mrežama.

„Društvene mreže i mediji su svojevrstan projektivni test, poput Roršahovih mrlja. Onaj ko vidi sve ružno, tako će komentarisati. Ponašanje na mrežama dosta govori o nama“, zaključila je.