Kako se (ne) treba ponašati na društvenim mrežama

Na tri najpopularnije društvene mreže britansku kraljevsku porodicu prati više od 13 miliona ljudi. Svi oni mogu da komentarišu aktivnosti dinastije, ali isključivo u skladu sa digitalnim bontonom koji je Bakingemska palata odredila.

Prvi priručnik kako se lepo ponašati u društvu dobili smo početkom 16. veka, a četiri veka kasnije dobili smo i smernice kako se lepo ponašati na internetu. Ovaj bonton danas nazivaju tehnološki bonton, digitalni ili netetikecija.

Ali kada se izlogujemo iz svakodnevnog života i ulogujemo u virtuelni na bonton mnogi zaborave.

Mladi kažu da ih na društvenim mrežama najviše nervira to što mnogi preteruju sa iznošenjem svoje intime, kao i sa postavljanjem fotografija samo da bi bili u centru pažnje. Dodaju i da sve češće uviđaju da se ne koriste tačka ni zarez.

Bez tačke i zareza brzo dođemo do lažnih profila. A onda slede neprimereni komentari, vređanje ili zloupotreba podataka.

„Ono što je specifično i što treba poštovati je pravilna upotreba interpunkcija, pravopis, poštovanje tuđe privatnosti i da se ne dele odnosno dele naročito na društvenim mrežama neke netačne informacije odnosno vesti“, ukazuje Marko Crnjanski, novinar portala Netokracija.

„Svaki put kada razgovaram sa mladim ljudima ja im kažem, da li biste tu fotografiju voleli da vidite na televiziji ili dnevnim novinama? Ako ne biste, nemojte staviti ni na svoje naloge na Fejsbuku ili Instagram. I vrlo često čujete: 'Pa to je moj Fejsbuk profil i mogu da radim šta hoću. Podesila sam da me vide samo prijatelji'. Da, ali je i dalje medij, a svako od tvojih prijatelja može to da sačuva, 'printskrinuje' i prosledi dalje“, napominje psiholog Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije.

Podaci iz 2018. ukazuju da se u Srbiji se najčešće koristi Jutjub, sledi Vajber, a učtivo ponašanje polovina građana Srbije može da trenira i na svom nalogu na Fejsbuku.

„Treba u ovom segmentu podeliti poslovnu komunikaciju i ona koja je vezana za naše prijatelje i naš privatan život. Možemo da predložimo da se poslovna komunikacija svede na radno vreme, da li je pristojno da se napuštaju grupe i da ukine onaj status da je poruka pregledana, to ostaje stvar lične preferencije. Komunikacija u Vajber grupama koliko je korisna toliko može da bude i opterećujuća“, predočava profesorka Fakulteta organizacionih nauka Slavica Cicvarić Kostić.

Ana Mirković dodaje kako nije kulturno i nije po bontonu pisati kasno uveče, pisati noću ili rano ujutru.

„Mobingom se smatra ukoliko dobijate kasno uveče i noću poslovne mejlove. Ako to nije pristojno raditi na imejlu, nije pristojno ni na Vajberu, Votsapu ili na Mesindžeru“, naglašava Mirkovićeva.

Digitalni bonton nigde nije zapisan ali lepo ponašanje ostaje isto uprkos društvenim mrežama koje nastaju i nestaju. Zato dva puta razmislite šta objavljujete i da li vas poruka ili fotografija može koštati prijateljstva, razvoda ili možda radnog mesta.