Zvezdana prašina imuna na eksploziju supernove?

Čestice prašine nastale od umirućih crvenih džinova koji razabacuju materijal postaju deo međuzvezdanih oblaka različite gustine, temperature i veličine. Kosmička prašina koja biva uništena u talasu eksplozije supernove širi se brzinom od 10.000 kilometara u sekundi.

Eksplozije supernove su među najsnažnijim događajima u galaksiji sa sjajem jednakim svetlu milijardi pojedinačnih zvezda.

Ta eksplozija takođe prouzrokuje talas toliko snažan da uništava sve što mu se nađe na putu, uključujući i prašinu u međuzvezdanom prostoru.

Važeće teorije predviđaju kada će eksplozija supernove protutnjati delom svemira. Tom prilikom većina prašine biva uništena.

Posmatranja supernove iz leteće opservatorije SOFIA govore drugačiju priču – otkrivajući deset puta više prašine od očekivane, što nagoni na zaključak da prašine ima mnogo više na početku ekspozije nego što se pretpostavljalo.

„Supernova 1987A“ ima spesifičan niz prstenova koji su deo šupljine nastale u periodu evolucije zvezde pre eksplozije.

Eksplozije su se brzo širile kroz prstenove, što bi, prema važećoj teoriji, trebalo da rezultira potpunim nestankom zvezdane prašine, ali podaci koje je prikupila SOFIA pokazuju veću količinu prašine u prstenovima.

Ti rezulati ukazuju na to da se čestice prašine ubrzo obnavljaju ili rastu, sugerišući da bi ovo mogao da bude samo kraj jednog poglavlja u ciklusu života zvezdane prašine, a ne kraj priče.

Prašina koju je uočila SOFIA mogla bi da nastane od postojeće prašine ili nove populacije. Nova posmatranja verovatno će usmeriti astronome na razmotranje mogućnosti da je sredina pogođena eksplozijom spremna za stvaranje prašine odmah pošto talas eksplozije prođe. To bi mogao da bude ključan trag u objašnjenju nesaglasnosti između modela uništavanja i podataka dobijenih posmatranjem.

Posmatranje kosmičke prašine sa teleskopa na zemlji je gotovo nemoguće zbog velike apsorpcije svetlosti od vode i ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi.

„Leteća opservatorija SOFIA omogućava pristup infracrvenom spektru koji nije moguće videti sa tla. Posebna infracrvena kamera na opservatoriji omogućava naučnicima da posmatraju na tim ključnim talasnim dužinama i uoče stvaranje tople zvezdane prašine“, kaže Džejms de Buzijer, rukovodilac naučnih operacija opservatorije SOFIA i koautor studije.

„Sprovešćemo posmatranja kako bismo stekli bolji uvid u stvaranje prašine i evolucije u ostacima supernove“, dodao je Buzijer.