Nasin robot sleteo na Mars

Robot „Insajt“ uleteo je u atmosferu Marsa brzinom metka i do površine se spuštao sedam dramatičnih minuta, opisuju posmatrači sletanje na planetu.

Koliko je samo bilo napeto najbolje opisuje podatak da je „Insajt“ započeo poniranje ulaskom u atmosferu Marsa i narednih nekoliko minuta dostizao brzinu od 20.000 kilometara na čas, pre nego što je postepeno usporavao i bezbedno dotakao tlo Crvene planete.

„Bilo je veoma napeto i emotivno. Kakav dan za Nasu“, istakao je Džim Brajdenstin, administrator Američke agencije za istraživanje svemira.

Sletanje se dogodilo malo pre devet sati uveče po srednjoevropskom vremenu, baš kako je i planirano, a očekuje se da prvi rezultati na Zemlju stignu u roku od nekoliko sati.

Uprkos tome što je u pitanju veliki uspeh, još ima mesta za brigu.

Naime, kontrola misije neće do sutra popodne znati da li je „Insajt“ uspešno raširio solarne panele, bez kojih njegov glavni cilj, utvrđivanje na koji način se Mars menja i koliko ima sličnosti sa Zemljom, neće biti moguć.

Ima „uši“, sondu i antene, ali za šta služe?

„Insajt“ (InSight - Interior Exploration Using Seismic Investigations, Geodesy and Heat Transport), koji že na Marsu provesti 24 meseca, koristiće tri instrumenta za crvene planete. Seizmometar na jednoj od njegovih „ruku“ služiće kao svojevrsno uho kojim će osećati i najmanje potrese stvorene kada se stene u unutrašnjosti planete sudare na rasedima.

One proizvode talase koji se odbijaju unutar planete i mogu da otkriju ključne informacije o njenoj strukturi.

Naučnici u Nasi očekuju da će tokom svoje dvogodišnje misije zabeležiti između par desetina i stotinu tremora jačih od tri i po stepena na Rihterovoj skali.

„Najvažnije pitanje je da li je Mars seizmički aktivan“, kaže za Gardijan, Nil Bouls, planetarni naučnik sa Univerziteta u Oksfordu, koji je radio na izradi letelice.

Prema njegovim rečima, merenje potresa daće informacije o unutrašnjoj strukturi Marsa i otkriti nam kako se Crvena planeta formirala.

„Zašto je Mars manji i ima manju gustinu od Zemlje i Venere. To ukazuje da su stvaranje i evolucija Marsa bili drugačiji od Zemljinih ili ga je neki proces u ranoj fazi Sunčevog sistema sprečio da poraste“, objašnjava Bouls.

Drugi instrument, sonda za toplotu, ukopaće se pet metara u dubinu i meriće kojom brzinom se toplota penje kroz dubinske slojeve do površine.

Pomoću trećeg pomagala, „Insajtovih“ antena, naučnici će meriti poziciju robota sa takvom preciznošću da će moći da odrede koliko se Mars „leluja“ na svojoj osi tokom rotacija.

Koliko „leluja“ zavisi od veličine planetarnog jezgra, kao i od njegovog sastava i gustine, odnosno činjenice da li je ono tečno ili čvrsto.