Rakija iz digitalne destilerije sa ETF-a

Pored poljoprivrednih proizvoda na vrhu srpske izvozne liste nažalost je i inteligencija. Da bi umesto sirovog voća izvozili na primer rakiju, a mlade stručnjake zadržali kod kuće, potrebno je podići više pogona za preradu voća u alkohol. Od tradicionalnog srpskog kazana digitalna destilerija razlikuje se po tome što se u svakom trenutku očitava nivo alkohola.

Temperatura komine podešava se na tastaturi na kojoj se unose i parametri recepture. Nema potrebe za preddestilacijom takozvanim prepekom. Tehnologija možda ne može da nadmaši druženje pored kazana.

Ali što se tiče kvaliteta i ukusa može da ima samo bolji, kaže Goran Kvaščev, profesor automatike na ETF-u i dodaje da ukus ne može da bude lošiji jer je tradicionalno znanje preneto na mašinu i primenom savremenih tehnologija obezbeđuje se da rakija uvek ispadne kvalitetna.

Dušan Karić je master rad pisao upravo o destileriji. Sa tim znanjima nije otišao u svet već u preduzetničke vode. „Mislim da ima budućnosti zato što male kompanije pružaju mogućnost saradnje sa zemljama zapadne Evrope i samim tim obezbeđuju bolje finansijske uslove“, objasnio je Karić.

„Kvalitet naših studenata je takav da su oni veoma rado viđeni i u domaćim i u stranim kompanijama, a što je najbolje oni imaju sve veći motiv da ostaju ovde. Da iskažu svoje potencijale na izazovnim poslovima“, istakao je Milo Tomašević dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Bilo da se bave telekomunikacijama ili poljoprivredom, bilo da su velike ili porodične sve više firmi u Srbiji ulaže u informacione tehnologije jer tako ubrzavaju i pojeftinjuju proizvodnju.

„Kompanije nama prilaze često sa njihovim idejama i budžetima koje mogu da investiraju u saradnju sa nama, ali takođe i zajedno apliciramo za različite projekte počev od inovacionih vaučera koje finansira Inovacioni fond“, navodi Milica Đurić Jovičić iz Inovacionog centra ETF-a.

Istraživanja su pokazala da trećina studenata u Srbiji, među kojima prednjače budući inženjeri, planira da po završetku studija ode u inostranstvo. Oni koji ostaju uglavnom računaju na strane IT kompanije u kojima može da se zaradi takozvana evropska plata. Ipak, budući da privredu i industriju najbolje razvija domaća pamet, stručnjaci kažu da je potrebno više start-apova kako bi mladi srpski inženjeri osnivali sopstvena mala i srednja preduzeća – da svoju pamet „prodaju“ po istoj ceni kao i njihove kolege iz, na primer, Nemačke.