„Fabrika“ za genijalce – centar „Verokio“ gotov 2020. godine

Direktor Instituta za fiziku Aleksandar Bogojević je rekao Tanjugu da će to biti i mesto na kome će se prvi put u našoj zemlji sprovoditi naučno-tehnološki izazovi, poznati u svetu.

Objasnio je da će „Verokio“ biti nazvan po čuvenom italijanskom učitelju i vajaru Andreu del Verokiju, čiji je jedan od poznatih učenika bio i Leonardo da Vinči, kao i da će projekat biti realizovan zajedno sa najvećim centrom za istraživanje elementarnih čestica - Evropskom organizacijom za nuklearna istraživana (CERN), Mrežom nacionalnih instituta Italije (INFN) i najvećim naučnim postrojenjem u Nemačkoj (DESY) i drugim partnerima, a sa naše strane će biti uključena i Petnica.

Država će za izgradnju objekta obezbediti pet miliona evra i još toliko kroz opremu daće pomenuti najveći međunarodni naučni centri, u narednih desetak godina.

Ideja je da se napravi fabrika za genije, ističe Bogojević.

 „Projekat 'Verokio' je naša ideja koju već duži niz godina razvijamo na Institutu za fiziku i za koji smo pre pola godine dobili podršku Vlade Srbije i postao je prioritetan projekat vlade u oblasti inovacija. Sada smo u fazi projekovanja i završavanja administrativnih stvari i za par meseci to predajemo Agenciji za implementaciju projekata koja će to raditi u ime vlade. Do kraja godine biće raspisan tender za izvođača i počinju građevinski radovi“, naveo je Bogojević.

„Verokio“ će imati specijalnu međunarodnu kompomentu, realizovaće konkretne naučne projekte u oblastima bliskim fizici i tehnologiji, gde se neće samo pisati naučni radovi već rešavati problemi.

Takođe, pojedini delovi napravljeni u tom centru ugrađivaće se u CERN-ove eksperimente. „Kada je nastao CERN pedesetih godina prošlog veka, na razvalinama Evrope, ideja je bila da se napravi distribuirani evropski institut, koji će biti malo ovde, malo onde. Ipak, akcelerator nije moguće tako podeliti. Sada se CERN vraća svojim osnovnim idejama pošto se danas lako putuje iz jedne u drugu zemlju“, objašnjava Bogojević.

Kako kaže, da bi CERN otkrio neku novu česticu to može da košta na desetine milijardi evra, za šta je teško obezbediti sredstva od evropskih zemalja.

Bogojević ističe da treba osvojiti nove tehnologije i da zemlje koje u to ulažu poboljšavaju performanse svojih industrija i podižu njihovu kompetitivnost: „Mi ove godine trajno ulazimo u članstvo CERN-a. To je velika organizacija sa velikim brojem zemalja i oni moraju članicama odnosno njihovim vladama da pokažu da imaju ne samo naučne već i ekonomske koristi, zbog čega i idu na ekonomsku inovacionu saradnju“.

U „Verokiju“ će se, dodaje, praviti pojedini delovi koji će se ugrađivati u veliki CERN-ov akcelerator. Reč je o apsolutno nasložnijoj tehnici u oblasti elektronike, kompjutera, što će doprineti da u određenim specijalizovanim oblastima tehnologije postanemo vodeći u svetu, što će biti veoma značajno za našu privredu.

„'Verokio' će dugoročno biti veoma koristan, već i jeste, jer Srbija zbog njega i drugih projekata koje imamo sa CERN-om, s ozbirom na to da se sada u Institutu za fiziku nalazi i tzv. oficir za vezu za industrijsku saradnju Srbije i CERN-a, dobija na stotine hiljada evra svake godine. Kada bude radio 'Verokio' to će biti mnogo više, nekoliko miliona evra godišnje, kako se očekuje prema veličini Srbije“, objasnio je direktor Instituta.

Prema njegovim rečima, prava i najveća korist, u početku, biće od razvoja visokih tehnologija za onaj deo srpske privrede koji je već tehnološki razvijen, a to je trenutno isključivo IT sektor, koji beleži veliki rast. „Postepeno u Srbiji potpuno nova privreda staje na noge, koje mi nismo svesni. Neke od tih firmi nisu velike, neke iskljičivo izvoze, a za pojedine se ni ne zna da postoje na našem tržištu, ali su izvanredne i tek će se podići na noge“.

Institut za fiziku već ima saradnju sa Privrednom komorom Srbije u cilju pronalaženja firmi sa interesantnim sposobnostima, kapacitetima i interesovanjima i koje bi trebalo uključiti u projekte koji će se realizovati u „Verokiju“.

Bogojević naglašava da ih ima mnogo više nego što ljudi misle i one mogu da imaju velike koristi od „Verokija“ i CERN-a.

Obezbede se uslovi, prijave se timovi i ko uspe da ga reši dobija novčani nagradni fond, čime se podstiče inovativnost i vidi se koliki je kapacitet jedne zemlje u pojedinoj oblasti.

„Ovo će biti pravo mesto za tako nešto. Najpoznatiji takav izazov u poslednjih nekoliko godina je bio koja će privatna firma prva otići u svemir, sa nagradnim fondom od više miliona dolara. Za sam projekat je potrebno mnogo više sredstava, ali od reklame koju dobija pobednik može da se dobije mnogo više novca. Takvi izazovi spajaju nauku, privredu i građane na uzbudljiv način“.

Jedan od izazova je, na primer, bio i kako spustiti jaje sa vrha zgrade odnosno baciti ga, a da se ne razbije, koristeći samo kesu raznog đubreta. Svi timovi su imali isti sadržaj u kesi.