Srpski i hrvatski naučnici pokreću automobil na vodonik

Naime, istraživači sa Instituta za nuklearnu energiju „Vinča“ u saradnji sa kolegama iz hrvatskog Instituta „Ruđer Bošković“ i švajcarskog federalnog instituta EMPA već dve godine rade na projektu vodonične energetike pod nazivom „Novi materijali za skladištenje energije“.

U okviru istraživanja, koje je bilo povod okupljanja istraživača iz Srbije, Hrvatske i Francuske na dvodnevnom seminaru u Institutu „Vinča“, razvijaju se metode skladištenja vodonika kako bi on imao širu primenu kao pogonsko gorivo i izvor energije o čemu je pisao i časopis Kemistri - Juropijan džornal (Chemistry – A European Journal).

Vođa istraživanja, Nikola Biliškov iz Instituta „Ruđer Bošković“ iz Zagreba, rekao je za Tanjug da se u okviru projekta vrednog oko 30 miliona dinara stvaraju novi materijali za skladištenje vodonika s ciljem da se stvore efikasniji rezervoari za automobile ili potrošače kao što su repetitori ili sliccne sprave.

„Konkretno, razvijamo takozvane kompleksne hidride, koji predstavljaju nekoliko grupa hemijskih sastava koji sadrže velike količina vodonika i koje mogu da oslobađaju ili primaju vodonik prema našoj potrebi“, kaže Biliškov.

Prema njegovim rečima vodonik sve više ulazi u komercijalnu upotrebu, a gotovo svi vodeći proizvođacci automobila imaju bar jedan model koji se pokreće na vodonik.

„Najrazvijeniji u tome su 'Tojota', 'Nisan', 'Mercedes', 'Honda', a 'Tojota' čak ima i komercijalni automobil. U Evropi postoje sistemi koji pomoću vodonika napajuju energijom čitava naselja, a grade se i mreže pumpi vodonika za snadbevanje vozila vodonikom“, kaže Biliškov.

O saradnji sa kolegama iz Instituta „Vinča“ hrvatski naučnik ima samo reči hvale.

„U nauci nije uvek nužno da saradnja bude regionalna, ali u ovom slučaju se to pokazalo kao najjednostavnije i najbrže, jer se na ovaj način najbolje razmenjuju ideje. Sarađivao sam sa mnogo grupa, ali retke su kolege koje mogu tako brzo i tačno da reaguju na moje zahteve kao što je slučaj sa grupom iz 'Vinče'“, rekao je Biliškov.

Da vodonična energetika predstavlja budućnost tvrdi i Jasmina Grbović Novaković, koja predvodi tim od 17 srpskih naučnika Instituta za nuklearnu energiju „Vinča“ i jedinu grupu koja se u Srbiji bavi ovom tematikom.

„To je tzv. zelena energija, a ako shvatimo da iz automobila na vodoničnu energetiku izlazi samo voda i da se ne zagađuje okolina, jasno nam je da je to budućnost“, kaže naučnica i navodi još jedan zanimljiv primer upotrebe vodoniccne energije.

„Može se pokrenuti lift i to na vrlo jednostavan način. Uz pomoć dva različita hidrida, odnosno kompresora, koja imaju različite temperature kroz sistem cevi lift može da se podiže“, tvrdi Grbović Novaković.

Od sagovornice Tanjuga saznajemo da je u primeni vodonične energetike najdalje otišla Kanada, kao i da u Grenoblu u Francuskoj postoje stanice za punjenje automobila vodonikom.

„U Grenoblu možete da iznajmite i bicikl na vodonik i obići ceo grad njime. Institut 'Nil' iz Grenobla, s kojim i mi sarađujemo, ima najjaču grupu ne samo u istraživanjima, već i u vodoničnoj tehnologiji“, rekla je Grbović Novaković.

Upitana o mogućnostima razvoja i primene vodonične energetike u Srbiji, naučnica odgovara da je naša zemlja visoko kotirana kada su u pitanju istraživanja u ovoj oblasti, ali da tehnologija zahteva velika ulaganja.

„Ako želimo da vozimo automobile na vodonik moramo da imamo i infrastrukturu koja radi na vodonik, a mi smo od toga jako daleko“, kaže Grbović Novaković.

Naučnica dodaje da je doprinos srpske grupe u ovom istraživanju, koje se sprovodi i u Laboratoriji za fiziku Instituta „Vinča“, u ispitivanju kompleksnih hidrida i implantaciji vodoničnih jona u materijale kako bi se njihova struktura učinila lakšom.

„Vodonik u tom slučaju može brže da uđe ili izađe iz materijala. Na taj način se kontroliše kako sistem funkcioniše, tj. kojom brzinom se, na primer, kreće automobil“, objašnjava sagovornica Tanjuga.

U cilju promovisanja vodonične enegetike u Institutu „Vinča“ biće formiran Centar za obnovljive izvore energije i vodoničnu energetiku u čiji će rad biti uključene Laboratorije za fiziku, za nuklearnu i plazma fiziku i za materijale.

Direktor Laboratorije za fiziku, Srđan Petrović, navodi da se u ovoj laboratoriji nalazi najveće korisničko postrojenje u Srbiji koje se, osim za projekat vezan za vodoničnu energetiku, koristi u različitim istraživanjima.

„Trenutno da desetak grupa koristi za istraživanje ovu instalaciji koja omogućava da se dobijaju joni teških i visokonaelektrisanih elemenata. Osim toga, moguće je modifikovati poluprovodničke materijale, polimere i generalno sve čvrste materijale koji mogu da podnesu vakum“, objašnjava Petrović.

Dodaje da će Laboratorija za fiziku uskoro postati deo mreže ličnih, korisničkih postrojenja u Evropi, tako da će postati otvorena za naučne grupe iz regiona i cele Evrope.