Pola veka od prvog bankomata

Bio je to radikalan potez kada je banka „Barkliz“ (Barclays) instalirala bankomate u londonskom predgrađu 1967. godine. Mašina je davala fiksne količine novca, koristeći posebne vaučere, pošto namagnetisana bankovna kartica tada još nije bila izmišljena.

Klijent nije mogao da prenosi novac između računa, a bankarski službenici su ručno upisivali transakcije na kraju svakog dana.

Kako su bankomati postajali rasprostranjeniji oni su promenili ne samo bankarsku industriju nego i doprineli da se ljudi naviknu na interakcije sa kioscima u zamenu za dobra.

Tako se sada preko mašina kupuju karte za bioskop i podzemnu železnicu, karte za ukrcavanje na letove, samostalno se plaćaju namirnice kupljene u samoposluzi, a onlajn kupovinom proizvodi stižu do kućnih vrata pomoću nekoliko klikova mišem.

Sve to je zasnovano na ideji da ljudi mogu da obavljaju rutinske transakcije samostalno bez bankarskog službenika ili kasira.

Trebalo je ubediti ljude da ih koriste

U vreme kad su nastali bankomati su bili radikalan koncept. Bankomat je bio prvi uređaj tog tipa, do tada su postojali automati za neke proizvode, ali ne i za usluge.

Bernardo Batiz-Lazo, profesor biznisa i istoričar za bankomate, specijalizacija koja po navodima agencije AP zaista postoji, rekao je da su prvi korisnici bankomata često dva puta proveravali svoj saldo, prvo da vide koliko imaju na računu a onda ponovo posle podizanja novca da vide da li je to registrovano.

„Bankomati su postali popularni ali je bilo potrebno dugo vremena da se postepeno ubede klijenti da saznaju nešto o njima i da počnu redovno da ih koriste“, objasnio je Bernardo Bariz-Lazo.

Za bankarsku industriju bankomati su značili da banke mogu da budu na hiljadu mesta istovremeno, ne samo u svojim ekspoziturama i da zarađuju milijarde dolara u naplatama troškova za one koji nisu njihovi klijenti.

Širom SAD danas ima oko tri miliona mašina sa kojih može da se skine gotovina, prema Udruženju industrije bankomata.

Većina zapravo nije u vlasništvu banaka već su u vlasništvu privatnih kompanija koje ih postavljaju u prodavnicama, restoranima i barovima u nadi da će doći do klijenata koji se ne trude da pronađu ekspozituru svoje banke.

Široko prihvatanje bankomata promenilo je vrstu novca koji Amerikanci obično nose u novčaniku. Od kada su bankomati postali šire dostupni u Americi početkom 1980-ih, novčanice od 20 dolara, koje su te mašine davale u SAD, su svake godine bile druga najštampanija banknota u SAD – na prvom mestu je novčanica od jednog dolara.

Bankomati neće još dugo nestati 

Iako ljudi sada manje koriste gotov novac i češće koriste kreditne kartice ili plaćaju preko mobilnih telefona, bankomati neće još dugo nestati, bar tako kažu istoričari i industrija tih mašina, što se od te industrije može i očekivati da kaže, navodi AP.

Devon Votson, potpredsednik firme „Dibold Niksdorf“ (Diebold Nixdorf) najveći proizvođač bankomata na svetu, kaže da je 85 svih transakcija u svetu i dalje u gotovom novcu.

Noviji bankomati imaju više funkcija nego ikada. Oni prihvataju depozite čekova, mogu da prebacuju novac sa računa na račun, pokazuju stanje na računu, sa njih može da se plati račun sa kreditne kartice ili rata za hipoteku.

NCR, još jedan veliki proizvođač bankomata, navodi da su novi modeli takođe napravljeni da rade više kao pametni uređaji, i rade na dodir.