Grandioznim finalom „Kasini“ se oprašta nakon 13 godina

Lansirana 1997, sonda „Kasini“ stigla je do Saturna 2004. godine i od tada pomoću svojih 12 instrumenata prikuplja podatke o njemu. Zalihe goriva su gotovo istrošene i američka svemirska agencija Nasa odlučila se za veliki finale koji je riskantan, ali potencijalno naučno dragocen.

„'Kasini' je izvanredna misija koja je revolucionalizovala naše razumevanje o našem solarnom sistemu“, rekao je Aleksander Hejs, profesor astronomije na Univerzitetu „Kornel“ u Njujorku.

Tokom gotovo 300 orbita oko Saturna letelica je napravila važna otkrića kao što su more tečnog metana na Titanu, njegovom najvećem prirodnom satelitu ili postojanje slane vode ispod zaleđene površine Encelade, malog Saturnovog meseca.

Sonda treba da uroni u atmosferu Saturna 15. septembra. Da bi to uradila, letelica će se približiti Titanu, iskoristiti gravitacioni potisak tog meseca da bi ušla u orbitu između prstenova Saturna i gornjeg dela njegovog gasovitog sloja, i prvi put će ispitati taj prazan prostor od 2.700 kilometara.

Poslednji je put nadletela Titan 12. septembra i danas treba da emituje slike i naučne podatke prikupljene prilikom tog leta. Tu poslednju komunikaciju inženjeri Nase takođe će iskoristiti da utvrde da li je sonda na dobroj putanji da uroni u atmosferu Saturna.

„'Kasini' je imao brojne naučne premijere i to će se nastaviti, jer će njeni instrumenti sakupljati uzorke atmosfere Saturna do poslednjeg sekunda“, rekla je Linda Spilker, vodeća naučnica te misije u laboratoriji Nase u Kaliforniji.

„Sonda će emitovati podatke takoreći u realnom vremenu tokom ulaska u atmosferu, što je bez presedana za Saturn“, rekla je ona.

„Kasini“ treba da uspostavi radio-kontakt sa Zemljom minut ili dva pre početka spuštanja tokom koga će raditi deset od njenih 12 instrumenata, uključujući i spektrometar za analizu sastava atmosfere.

Te informacije mogle bi da doprinesu razumevanju o tome kako je formirana i kako se razvijala ta planeta.

Sutra, dan pred konačno spuštanje, drugi instrumenti će detaljno pratiti stvari kao što su aurore borealis, temperature i vrtloge oko polova Saturna.

Poslednja kretanja počeće u petak, u 10.37 po centralnoevropskom vremenu. „Kasini“ će uleteti u atmosferu Saturna u 13.53 sa antenama okrenutim ka Zemlji i motorima uključenim da održe njegovu putanju.

Minut kasnije, na 1.510 kilometara iznad sloja oblaka, komunikacije će prestati i ubrzo zatim „Kasini“ će početi da se raspada, navela je Nasa.

„Ovo veliko finale predstavlja kulminaciju sedmogodišnjeg programa da se iskoristi preostalo gorivo u letelici na naučno najproduktivniji način“, rekao je Erl Mejh, šef projekta „Kasini“ u Kaliforniji.

Time što se „Kasini“ obrušava u atmosferu Saturna izbegava se rizik od njegovog rušenja na jedan od Saturnovih meseca gde bi mogao da postoji život, kao na Enceladu, i time ga zaštiti od mogućeg zagađenja, rekao je on.

Misija je obavljena u saradnji američke Nase, Evropske svemirske agencije (ESA) i italijanske agencije. Esa i italijanska agencija su izgradile sondu „Hajgens“ koju je prenosio „Kasini“. Ta sonda se odvojila od „Kasinija“ u decembru 2004. i spustila se na Titan.

Misija „Kasini–Hajgens“ koštala je 3,26 milijardi dolara, od čega su SAD dale 2,6 milijardi Esa 500 miliona i Italija 160 miliona.

Đovani Kasini bio je italijanski astronom 17. veka koji je otkrio četiri meseca Saturna. Kristijan Hajgens njegov savremenik, bio je holandski matematičar koji je ustanovio da Saturn ima prstenove, i takođe je video Titan prvi put.