Kako srpski stručnjaci rešavaju problem skupoće biodizela

Biodzel iz algi nije novost, ali je problem što je sadašnja proizvodnja neisplativa. Upravo srpska pamet stvoriće alge sa više masti i svetsku proizvodnju biodizela učiniti održivom, a koristiće ga svi motori sa unutrašnjim sagorevanjem.

„Ono što smo mi smislili jeste da alge nateramo da brže rastu pa da imamo više biomase ili da pravimo više masti tako što ćemo da ih izložimo stresu niskog intenziteta. Očekujemo da povećamo proizvodnju biomase za 50 i masti za 20 odsto u odnosu na sadašnji prinos. Mikroalge se koriste zato što one brže rstu od biljaka 10 do 50 puta. Međutim, neophodno je da one još brže rastu kako bi došli do finasijske isplativosti da se može izaći na tržište“, objašnjava direktor projekta Ivan Spasojević sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Alge su stigle u naš institut i počelo je opremanje laboratorije. U srpskom timu je osam naučnika i neki se već spremaju da idu na obuku na Univerzitet u Mančesteru i američki Univerzitet u Teksasu, koji su im partneri u tom poslu.

„Pre svega mi je interesantno da radim na nečemu što je brzo primenljivo. Takođe, novi kontakti koji su uvek značajni i oprema koju ćemo dobiti je zaista sjajna stvar“, ističe Marina Stanić, naučni saradnik sa Instituta za multidicilinarna istraživanja.

„U Mančesteru ću imati priliku da se sretnem sa ljudima koji rad na mikroalgama, a sama ideja da biogorivo može da se dobije iz mikroalgi je meni kao mladom istraživču je bila jako zanimljiva, a posebno što je to primenljivo. Ako sve bude kako treba a biće, da se cena goriva smanji u svetu“, kaže Mima Romanović, doktorant na Hemijskom Fakultetu u Beogradu.

Srpski projkat je ocenjen kao visoko inovativan i niskog rizika. Uzgajanje algi po receptu srpskih naučnika treba da nađe široku komercijalnu primenu u industriji.

„Nije reč o genetski modifiklovanim sojevima. To su komercijalni sojevi čiji metabolizam im pomerite u stranu, a ne menjate im genetski kod. Projekat ima namenu da ojača naučnu infrastrukturu ovde i da poboljša saradnju između zemljama koje su u Partnerstvu za mir, gde smo mi Irska, Austrija, Švajcarska, Ruska federacija sa NATO zemljama“, navodi Ivan Spasojević.

Cilj trogodišnjeg projekta je da svetskom tržištu obezbedi jeftiniji biodizel iz algi kao oštru konkurenciju skupim naftnim derivatima. Inače, do 2020. godine i Srbija mora da obezbedi 10 odsto udela biogoriva u potrošnji derivata.