Kako bi izgledao dan bez interneta

Za svega tri godine, internet bi trebalo da bude dostupan svakom Evropljaninu. To je propisala EU. U korak sa tim i strategija Srbije, koja se ipak ne ostvaruje, pre svega iz finansijskih razloga. Godine 2011. Ujedinjene nacije su uvrstile pravo na internet među osnovna ljudska prava.

„Ne možemo bez vazduha, ne možemo bez interneta. Naravno, nije isto, jer bez vazduha mi bismo umrli, bez interneta ne bismo, ali bi bez interneta naš društveni život bio debelo obogaljen“, objašnjava marketinški konsultant Vojislav Žanetić.

Dan bez konekcije zato je za mnoge nezamisliv.

„Spojimo prosvetiteljstvo i atinsku demokratiju, dodajmo tehnološku revoluciju, industrijsku, posle napravimo od svega toga jedan bezvremenski paradoks i dobićemo vreme u kojem sada živimo. Mi smo se mentalno prilagodili tome“, dodaje Žanetić.

A pomoću interneta danas se kupuje, zaljubljuje, studira, oglašava, vodi politička kampanja. Teško je predvideti šta će sledeće internet da nam ponudi.

„Imamo mogućnost da samo otvorimo telefon i da preko Fejsbuka i Jutjuba napravimo uživo prenos, napravimo našu živu televiziju za od dvoje do dva miliona ljudi. Nakon toga, ko zna, to je već neka naučna fantastika“, ističe Istok Pavlović sa Fakulteta za medije i komunikacije.

Korak sa razvojem mreže drži jedna je od najnerazvijenijih opština u Srbiji. Odnedavno, u Petrovcu na Mlavi, svako ko se prošeta do glavnog šetališta može da se poveže na globalnu mrežu.

Građani kažu da im je internet potreban da bi se čuli sa prijateljima preko Votsapa, Fejsbuka, Instagrama, Mesindžera...

Predsednik opštine se nada koristi većoj od zabave za Petrovčane.

„Želimo da eventualnim ulagačima, investitorima, privatnicima u ovoj ulici omogućimo brže i lakše poslovanje“, objašnjava predsednik Opštine Petrovac na Mlavi Duško Nenadić.

Petrovac na Mlavi, gde svaka druga kuća koristi internet, ilustruje srpski prosek. Da bi procenat bio i veći, nadležni kažu – nedostaje novac, neretko i znanje.

„Mi sada pokušavamo da razvijemo pilot-projekte u pojedinim opštinama naše države. Gledamo da to budu one sredine koje nisu baš urbane, čak i ruralne. U njima je najteže uspostaviti internet“, kaže Irini Reljin iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Za koliko novca biste se odrekli „surfovanja“ na internetu – Srbe nisu pitali, ali jesu Amerikance.

Većina bi se teško odlučila da internet ne koristi do kraja života, kao zamenu bi možda mogli da prihvate sumu od nekoliko miliona, pa do nekoliko milijardi dolara. Mnogi su poručili – nema tih para.