Više od 100 ljudi u Srbiji legalno upravlja dronovima

Više od stotinu ljudi u Srbiji dobilo je potvrdu o osposobljenosti za upravljanje bespilotnim letelicama- dronovima, a do sada je evidentirano između 100 i 200 tih letelica, od kojih se veliki broj njih koristi u privredne svrhe, potvrdio je član tima Direktorata civilnog vazduhoplovstva za bespilotne letelice Bojan Cvetičanin.

Cvetičanin ističe da svako slobodno može da kupi bespilotnu letelicu, čim se nalazi u slobodnoj prodaji, međutim, raspolaganje njom predstavlja nadležnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva, pa dronovi mogu da se koriste, ukoliko se to radi saglasno važećim propisima.

Prvenstveno, objašnjava Bojan Cvetičanin, ko želi da legalno upravlja dronom, mora da položi ispit, koji se bazira na odgovornosti korisnika i Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima. Kada se taj teorijski ispit položi, dobija se potvrda o osposobljenosti za upravljanje dronom.

„Kada se dron želi koristiti, podnosi se zahtev Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za letenje, izdaje se rešenje u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima kojim se odobrava korišćenje i suština je da nam se kaže gde se planira da se 'digne' dron, na koji način, a sledeće, kada se dobije odobrenje Direktorata, kod Kontrole letenja Srbije i Crne gore (SMATSA), traži se alokacija vazdušnog prostora za let“, navodi Cvetičanin.

Ističe da je poenta procedura da se svi korisnici vazdušnog prostora upoznaju sa aktivnostima ostalih, kao i da je po Pravilniku, operater drona na zemlji dužan da uvek bude dostupan službi kontrole letenja, odnosno da mu je uključen mobilni telefon.

„Na primer, neko ko će leteti malim sportskim avionom, da može da ima informaciju da će tu i tu, na toj i toj visini imati bespilotni vazduhoplov tada i tada, pa će saglasno tome ili modifikovati svoj let, ili će se javiti kontroli leta, ali potrebno je da svi znaju za sve“, objasnio je Cvetičanin.

Sve što je rađeno u Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima, kaže Cvetičanin, urađeno je tako da se uzmu u obzir rizici koji se javljaju, moguće opasnosti, najgori scenariji i da je bitan aspekt zaštita vazdušnog saobraćaja, pošto, kako ocenjuje, dronovi brzo napreduju, ima ih koji lete brže od 100 kilometara na sat, teži od 20 kilograma, imaju male mlazne motore ili slično i veoma visoke performanse.

Prema važećem Pravilniku, ističe Cvetičanin, potreban rok za alokaciju vazdušnog prostora između pet i deset dana, tako da let treba planirati, jer nije moguće dobiti dozvolu za let i alocirani vazdušni prostor istog dana, te da su procedure jedan od problema u radu s kojim se Direktorat susreće, kao i da se radi na smanjenju rokova.

Cvetičanin navodi i da je tokom prošle godine bilo više od 1.000 zahteva za alokaciju vazdušnog prostora i posebno naglašava da je odobravanje bilo kakvog snimanja iz vazduha u isključivoj nadležnosti Ministarstva odbrane, od koga se mora tražiti saglasnost kada god postoji želja za snimanjem iz vazdušnog prostora.

Potrebno je razgraničiti dronove, u zavisnosti od načina, svrhe, za koju se koriste, pa tako postoje mali bespilotni vazduhoplovi do 20 kg, koji se koriste isključivo za sport, rekreaciju i razonodu, bez komercijalne delatnosti, a da se ostali bespilotni vazduhoplovi primenjuju u neke privredne svrhe, odnosno za finansijsku naknadu se vrši neki rad.

U zavisnosti od toga šta se želi raditi sa dronom, različit je i tok koraka koje treba preduzeti da bi se bilo u saglasnosti sa pravilnikom i sa zakonom, kaže Cvetičanin i navodi da, za sportske namene i razonodu, može da se leti u reonima jedan i dva, koji su Pravilnikom definisani kao nenaseljena područja, udaljena od privrednih objekata, kako bi se izbegla svaka moguća šteta i u vazdušnom saobraćaju i opasnost po ljude i imovinu na zemlji.

„Za privrednu delatnost, koju smo svakako uzeli u obzir kao novu granu, određeni vid zarade i privrednu aktivnost, malo su stroža pravila, ali su otvoreni neki drugi prostori, pa, tako, dron za privrednu delatnost može se koristiti i u gradskoj sredini, što su reoni tri i četiri, naravno, ukoliko su preduzete sve mere sigurnosti i bezbednosti“, rekao je Cvetičanin, koji je i inspektor za upravljanje vazdušnim saobraćajem.

Bitno je pomenuti, ističe Cvetičanin, da se mora nabaviti i osiguranje od odgovornosti, ukoliko se dron koristi u privredne svrhe, a da se svakako dron ne sme dizati bliže od 500 metara od određenih državnih institucija, što podrazumeva škole, kasarne, bolnice, policijske stanice, energetska postrojenja, kaznene ustanove i da je jedino izuzetak ukoliko se radi uz odobrenje ili za račun neke ustanove.

Legalnih korisnika 99 odsto

Cvetičanin kaže i da većina vlasnika registrovanih dronova ne samo da traže alokaciju vazdušnog prostora, nego su prošli kroz kompletan proces odobravanja, upisali dron u evidenciju, platili osiguranje, njihova namera nije da na nelegalan način koriste svoj vazduhoplov, nego da ga koriste u legalnim okvirima.

„Prema našim saznanjima, 99 odsto su legalni korisnici, što je nama značajno“, naglašava Cvetičanin.

Međutim, podvlači, svakako da postoje građani koji na nesavestan način i protivno zakonu koriste svoj bespilotni vazduhoplov, što ističe da predstavlja bezbednosni rizik, kako za vazdušni saobraćaj, tako i za građane na zemlji.

Cvetičanin kaže da se i dalje na evropskom nivou radi na izradi ujednačenog propisa koji bi svim državama uskladio pristup toj materiji i da se i dalje vodi debata gde je granica između igračke i bespilotnog vazduhoplova.

„Pravilnik nije predviđen da traje 100 godina, nijedan propis ne traje toliko dugo. Ovde su stvari jako dinamične, menjaju se, tehnologija i tehnika idu napred, standardi se menjaju, tehničke mogućnosti, performanse rastu. Ovo je nova oblast i trenutno imamo procvat korišćenja“, zaključio je Cvetičanin.

broj komentara 14 pošalji komentar
(subota, 14. jan 2017, 22:18)
anonymous [neregistrovani]

Ok

Planiram da kupim jedan mali dron sa kojim bih mogao da snimam svoje selo iz vazduha,upravljam njime,tako kao hobi. .Mozda je to nekom glupo Ali meni se cini interesantno. Ovakvim zakonom o korišcenju dronova izgubio sam volju za tako nešto. Jednostavnije mi je da gajim golubove ali ako i za golubarstvo drzava uvede neke takse i poreze,moracu da gledam vrapce i gugutke kako lete. Hvala na komentarima iz inostranstva,mislim da su sasvim u redu. Pozdrav. Dule

(nedelja, 08. jan 2017, 11:58)
DS [neregistrovani]

Re: besposelen pop i jarice krsti!

Bravo, odličan tekst i potpuno se slažem sa svime što je ovde rečeno. Mislim da je najverovatnije Srbija malo u zaostatku sa novim tehnoloijama, pa ljudi najverovatnije ne shvataju trendove i način njihovog funkcionisanja...
A oni koji ljude, koji iznose informacije kako nešto funkcioniše u svetu, nazivaju gastarbajterima, misleći da ih time omalovaže, je tipično naš mentaltet.

(nedelja, 08. jan 2017, 11:12)
anonymous [neregistrovani]

Čemu cenzura komentara?

Ukoliko je ispit samo teorijski to znači da predstavlja praktično samo priču o propisima. Zbog čega se ni za jednu drugu svrhu onda ne zahteva isti teorijski ispit poznavanja propisa? Pritom i zakon kaže da nepoznavanje zakona prekršioca ne oslobađa odgovornosti. Dakle, svako je već sam odgovoran i za svoje ponašanje i za poznavanje propisa. Prema tome, zbog čega ispit samo za korišćenje dronova? Zašto nema ispita za papirne avione? Ispita za neparkiranje na trotoarima? Gde su kursevi za sve direktore i ministre o zabrani zloupotrebe položaja, nameštanja tendera i čiste pljačke? Zašto nije samo uvedena obaveza, recimo, da prodavci uz deklaraciju i uputstvo na srpskom jeziku uz paket obavezno prilože i odštampane odredbe relevantnih zakona? Ili obavezu da vam ih prodavac pročita ili predoči? Kao što kasirka mora da mi kaže iznos računa pre plaćanja. Jasno je - koristi se histerija za otimanje para. Kao i uvek. S druge strane, kupac automobila (i goriva) nije u obavezi da zna ništa o izduvnim gasovima i klimatskim promenama koje bi nas mogle uništiti u narednih deset godina. Bravo, Srbijo!

(nedelja, 08. jan 2017, 08:56)
Boris [neregistrovani]

Autokratska birokratska država nikada ne završi dobro!

Mislim da bi država morala da izdaje dozvole za prelet i alokaciju vazdušnog prostora svim patkama i guskama na njihovim godišnjim migracionim rutama. U protivnom, sve patke i guske bez dozvole treba hapsiti. A da ne govorimo jos o labudovima i rodama, koji su mnogo veći i svi lete na većim visinama i razdaljinama od dronova, njih bi trebalo u potpunosti prizemljiti.

(subota, 07. jan 2017, 17:45)
Патриот [neregistrovani]

Чост недостатак логике!

До сада су Немци важилки као они који би да сваку и најмању ситницу регулишу законом по принципу: Забрањено јер све што није изричито дозвољено. Ови наши су оваквим бесмисленим законима и њих прешишали, па би да све живо забране народу што је свуда у свету дозвољено. На западу се дронови могу користити али се корисници морају упознати са тиме где је то изричито забрањено, и то је таксативно наведено. Поред тога је одређена и висина до које се дронови смеју подићи, али да неко наведе тачно где ће да подигне дрон а где да га спусти то је искључиво наша домаћа глупост. Памертније би вам било да и ви одредите где је то забрањено и под којим условима, која висина је одобрена, те да је прелетање приватних поседа без дозволе власника забрањено итд. Такве ствари треба да се регулишу а не да цепидлачите и тражите малте не пилотску дозволу и пиотско знање за управљање једном играчком? У ком ви то свету живите? Зар се не управљате по свету и не пратите напредак, па да видите да су те ваше регулативе бесмислене? Гледао сам прошле године на Немачкој телевизији, човек иде лаким авиончићем на посао у суседни град под много једноставнијим условима, него што их ви постављате за коришћење дрона.

(subota, 07. jan 2017, 17:25)
anonymous [neregistrovani]

I ti iz Beneluxa

... soliš nama pamet. Vi ste u domovini najpametniji i niko vam ne treba, ali malo sutra. Vi bi sve nešto kontra. Sve znate, sve vidite, upućeni ste u sve...
Ali malo sutra. Živite od dijaspore koju bi opelješili da možete, do gole kože, jer hoćete da budete posebni i najpametniji pa i od celog sveta.

(subota, 07. jan 2017, 17:01)
Trla baba lan [neregistrovani]

@ Nema nikakve veze sa stvarnoscu

Upravo tako. Nema nikakve veze sa stvarnoscu to sto ti bi kao hteo i sto kao pravis i sto si kao pilot nego, ostani tamo gde si jer imamo dosta takvih i kod nas, ne treba nam vise pametovanja i mudrovanja.

(subota, 07. jan 2017, 16:41)
anonymous [neregistrovani]

Nema nikakve veze sa stvarnoscu

Kao proizvodjac sportskih aviona u Svedskoj zaprepascen sam neznanjen direktorata u Srbiji. Traziti dozvolu za let pet do deset dana u napred je velika glupost. Da li taj direktor zna ista o vremenskim uslovima za let. Dronovi se mogu leteti samo kad je lepo vreme i kad nema previse vetra. Taman sam poceo da pravim plan da preselim proizvodnju za Srbiju i onda naletis na ovako nesto. Znam kakva su pravila za avione jer sam i sam pilot i leteo sam vise puta za Srbiju ali stvarno prave od komarca Slona. Sve je to moglo da se resi jako lako sa pravilima i da se odgovornost prebaci na onoga ko upravlja dronom. Mozda sam pogresio sto mislim da prenesem proizvodnju u Srbiju. Ne znam sta bi od mene trazili ali ako oko dronova prave ovoliku stvar sta onda ja mogu da ocelujem. Kako narod kaze...tri put meri jednom seci..
Pozdrav

(subota, 07. jan 2017, 15:21)
anonymous [neregistrovani]

re: besposelen pop i jarice krsti!

Opet vi ''pametnjakovici'' i gastarbajteri iz dijaspore bi da solite svima pamet, vi i vase nove drzave sve znate, a na Balkanu niko nista ne zna. Da s erazumijemo, i ja sam u Beneluksu, ali mi ne pada na pamet nekom soliti pamet sta da radi, i da, ono najvaznije, ni ovdje nije sve idealno kako to neki zele da predstave.

(subota, 07. jan 2017, 15:16)
anonymous [neregistrovani]

I sve to zbog sramote sa zastavom "Velike Albanije" na fudbalskoj utakmici.

Cist propust Drzavne Bezbednosti se lomi na vlasnicima dronova koji isti koriste za snimanje lepih kadrova iz vazduha.
Inace kazna za dron je ista kao kad se vozi neregistrovan automobil bez vozacke dozvole.
Nigde u EU ne postoji ovakav harac za vlasnike dronova. Zna se gde su zabranjene zone letenja i to je sve.