Pravi tvorac bitkojna otkrio identitet

Rajt je za tri medijske kuće, Bi-Bi-Si, Ekonomist i magazin Dži Kju, dao tehničke dokaze da podrži svoju tvrdnju da je on pravi tvorac ove valute, time što je koristio novčiće za koje se zna da su isključivo u vlasništvu kreatora bitkojna.

Istaknuti članovi zajednice bitkojna i osnovnog tima koji ga razvija takođe su potvrdili njegovu tvrdnju, prenosi Bi-Bi-Si.

Bitkojn je od još od stvaranja 2009. godine bio obavijen velom tajne, pošto je njegov tvorac bio nepoznat. Kao tvorac je navođen Satoši Nakamoto, mada se nije znalo ko je to, kao ni to da li je reč o pseudonimu iza koje se krije jedan čovek ili više njih.

Na sastanku sa Bi-Bi-Sijem Rajt je digitalno potpisao poruke koristeći kriptografske ključeve stvorene u ranim danima razvoja bitkojna.

Ti ključevi su nepobitno povezani sa bitkojnima za koje se zna da ih je stvorio Satoši Nakamoto, pseudonim koji je koristio pronalazač bitkojna na početku. Mediji već više godina pokušavaju da utvrde ko je, ili ko su, misteriozni kompjuterski stručnjaci koji su 2009. godine stvorili softver za bitkoin.

„To su partije korišćene da se pošalje 10 bitkojna Halu Fineju u januaru (2009) prilikom prve transakcije s bitkojnom“, rekao je Kreg Rajt tokom demonstracije pred predstavnicima tri medija.

Rajt je rekao da će objaviti dodatne informacije koje će omogućiti drugima da kriptografski provere da li je on zaista Satoši Nakamoto.

Za razliku od fizičkih deviza kao što su evro ili dolar, bikojnima ne upravlja nikakva centralna banka, već ih generišu hiljade računara u svetu, u procesu koji se naziva "rudarenje“.

Ta digitalna valuta, koja funkcioniše kroz lanac kompjuterskih kodova, postala je popularna među zaluđenicima za tehnologiju, internet libertarijancima i investitorima avanturistima, pošto omogućava neposredne transakcije, kupovinu dobara i usluga i razmenu novca bez banaka, kreditnih kartica i trećih strana. Iz istog razloga su i kriminalci počeli da koriste bitkojne.

Obični korisnici kupuju virtuelne valute preko internet menjačnica, koje onda čuvaju u takozvanim „novčanik“ programima na svojim kompjuterima.

Preko tog programa se direktno može izvršiti uplata prodavcu koji prihvata digitalnu valutu čime se izbegava provizija kod banaka ili davanje informacija o kreditnoj kartici.