S robotom pred oltar i u krevet?

Čuveni fizičar Stiven Hoking izrazio je veliki strah u vezi sa budućnošću veštačke inteligencije ali i ljudske rase, piše britanski Telegraf.

„Uspeh u stvaranju veštačke inteligencije mogao bi da bude najznačajniji događaj u ljudskoj istoriji. Međutim, mogao bi da bude i poslednji“, kaže Hoking.

Hoking, koji je najpoznatiij po svojoj knjizi „Kratka istorija vremena“, pita se da li čovečanstvo napreduje brže nego što odvaja vremena da pomisli na moguće posledice tog tehnološkog napretka.

Stiven je fokus stavio na neverovatna tehnološka dostignuća poput samovozećih automobila i digitalnih personalnih asistenata kao što je "Google Now". On veruje da je čovečanstvo polako ušlo u naučni domen, koji je ranije „živeo“ isključivo na filmu.

„Količina novca koji kompanije ulažu u veštačku inteligenciju vrlo lako bi mogla da dovede do toga da na ulici uskoro vidimo pametne robote“, smatra Hoking.

Hokingove brige vrlo lako bi mogle da budu zaplet nekog horor filma - i odnose se na trenutak kada bi mašine mogle da nadmudre ljude.

„I dok je kratkoročni uticaj veštačke inteligencije ograničen osobom koja je kontrolište, dugoročne posledice zavise od toga da li ćemo moći uopšte da ih kontrolišemo“, ističe Hoking.

Bez obzira na to da li će veštačka inteligencija premašiti ljudsku, kako se Hoking plaši, već sada možemo videti kako mašine zamenjuju ljude.

Sudeći po istraživanju Univerziteta Oksford, 45 odsto Amerikanaca moglo bi da izgubi posao zbog kompjutera u naredne dve decenije.

Hoking apeluje da čovečanstvo prvo razmisli pre nego što nešto stvori.