Korisna inovacija ili nemoralna manipulacija?

Vozovi na kružnoj liniji Jamanote koja obuhvata centar Tokija svaki dan prevezu oko 3,7 miliona putnika, što je više nego čitava mreža podzemne železnice u Londonu.

Ta linija je svetski poznata po scenama iz jutarnjih gužvi kada otpravnici vozova u većem broju izlaze na njene platforme i u belim rukavicama, uz izvinjenje, ljubazno ali odlučno guraju putnike koji napola vise na vratima prepunih vozova u unutrašnjost vagona kako bi omogućili brže zatvaranje vrata i bolji protok saobraćaja.

Opšte je poznato da mirisi utiču na vrste ponašanja koja su u velikoj meri instiktivna, kao što su izbegavanje prljavštine, pokvarene hrane ili izbor partnera. Miris takođe može da pospeši ili umanji apetit, izazove napetost i razdražljivost ili, obrnuto, relaksaciju organizma i osećaj zadovoljstva.

Železnička kompanija „Ist Džapan reilvej“ (poznata i pod skraćenicom „Džej Ar Ist“) namerava da iskoristi ove činjenice da bi unapredila svoju uslugu, ali i privukla domaći i međunarodni publicitet i povećala zaradu.

Ona je pre nekoliko godina po prvi put unajmila stručnjake za aromu da opreme njene platforme raspršivačima mirisa koji bi privlačio putnike na tezge hrane postavljene unutar stanice i tako povećao njihovu zaradu.

Ovo veliko preduzeće sada planira da umeće istih stručnjaka iskoristi za novi sistem za signalizaciju koji bi umesto vizuelnih znakova i zvuka koristio miris da podseti, pre svega one putnike koji su utonuli u misli ili laki dremež i ne čuju razglas unutar vagona, da izađu na stanici koja je njihovo željeno odredište.

Tako bi, na primer, ulazak voza u stanicu u delu grada koji je poznat po koncentraciji antikvarnih knjižara mogao da bude propraćen ispuštanjem mirisa starih knjiga, pristajanje u stanicu na ivici Tokijskog zaliva mirisom okeana, a zaustavljanje u delu grada čije ime nosi poznata marka piva mirisom tog penušavog pića. Kompanija sada poziva građane da preko interneta predlože arome koje bi reprezentovale svaku od 29 stanica na ovoj liniji.

Međutim, najveći tehnički problem u razvoju ovog sistema upozorenja je precizno odrediti količinu mirisa tako da ga osete svi ljudi u vagonu, ali da on istovremeno bude nenametljiv, odnosno ne prouzrokuje alergijske reakcije i ne ostane na telu i odeći putnika.

Efekti upotrebe mirisa u vozovima

Rad na razvoju sistema olfaktorne signalizacije počeo je ekspirimentom u kojem je ujutru u vreme odlaska na posao u vagone puštana prijatna mešavina mirisa peperminta i eukaliptusa, a uveče u vreme povratka kući umirijući i opuštajući miris lavande. Potonji intervjui pokazali su da je produktivnost radnika koji su putovali vozom na kojem je eksperimentisano porasla, jer su oni stizali na posao osveženi i potpuno budni.

Zato u železničkoj kompaniji koja opslužuje srce Tokija smatraju da bi mirisi, koji u manjim količinama neprimetno deluju na podsvest, mogli da zamene druge forme signalizacije koje izazivaju stres, kao što su glasna muzika i šljašteći natpisi za orijentaciju, i tako doprinesu većem zadovljstvu putnika u prenaseljenoj japanskoj prestonici.

Šizuko Hamada, šef Odeljenja za inovacije „Džej Ar Ist“ izjavila je da njena kompanija čak razmatra upotrebu mirisa kao sredstva za odvraćanje, da bi ostvarila ravnomerniji raspored putnika u vagonima. Naime, vagoni koji pristaju uz stepeništa koja iz glavne zgrade stanica vode na platformu uvek su prepuni, dok oni udaljeniji od stepeništa često zvrje prazni, što umanjuje efikasnost transporta.

Ideja je da se, eventualno, na spoljni deo vagona pričvrste raspršivači koji bi u trenutku kada je vagon preopterećen ispuštali malu, gotovo neprimetnu količinu odbojnog mirisa koja bi podsvesno naveo putnike da se opredele za druge vagone.

Mirisi pored signalizacije i preraspodele putnika, naravno, mogu biti korišćeni i za neutralisanje smrada u vagonima i na platformi stanica koji uglavnom potiče od osoba u alkoholisanom stanju koji nakon povratka sa pijanki povraćaju i uriniraju na stanicama.

Argumenti za i protiv

Jedinstvena upotreba mirisa u masovnom transportu u urbanim uslovima sigurno će privući puno radoznalaca i potencijalno postati nova turistička atrakcija u Tokiju. Mirisi u vagonima i na platformama mogu biti od koristi za snalaženje i orijentaciju ne samo zadremalim i u mislima otsutnim putnicima, veći i osobama sa oštećenjima sluha i vida.

Prijatan osećaj koji svesno ili podsvesno izazivaju prigodne arome mogao bi čak i da utiče na jedan deo putnika koji imaju izbor između više linija za svoju destinaciju da pređu sa drugih linija na Jamanote.

Ostaje, međutim, etičko pitanje koje entuzijastični planeri „Džej Ar Ista“ u svojim nastupima u medijima nisu pomenuli, a to je: da li uopšte jedna kompanija ima pravo da manipuliše raspoloženjem i osećanjima miliona ljudi i podsvesno usmerava njihovo ponašanje za svoje ciljeve?

Takođe, samo duža primena ovog sistema u realnim uslovima može pokazati da li će uporno puštanje istog mirisa pri svakom ulasku u određenu stanicu psihički opteretiti putnike koji svakodnevno koriste liniju Jamanote.