Antička umetnost inspiriše naučnike

Istraživači sa Univerziteta u Adelejdu istražuju načine kako najbolje ugraditi nanočestice u staklo.

„Nanočestice i nanokristali su u fokusu istraživanja širom sveta zbog njihovih jedinstvenih svojstava koja imaju potencijal da donesu velike napretke u područjima medicine, optike i elektronike“, kaže vanredni profesor i stručnjak za nanotehnologiju Hejke Ebendorf-Hajdeprim.

Prema njegovim rečima, proces uspešne ugradnje nanočestica u staklo će otvoriti put njihovoj upotrebi kao niskoenergetskih izvora svetla, učinkovitijih solarnih ćelija i naprednih senzora koji mogu da prodru u mozak živog čoveka.

Likurgov pehar, artefakt iz četvrtog veka, koji se trenutno nalazi u Britanskom muzeju u Londonu, napravljen je od stakla koje menja boju od crvene do zelene zavisno od toga da li svetlo prolazi kroz pehar ili se reflektuje od njega. Za ovo svojstvo zaslužne su zlatne i srebrne nanočestice ugrađene u staklo pehara.

„Likurgov pehar je predivan artefakt kod kojeg je svojstvo nanočestica, sasvim slučajno, iskorišćeno u dekorativne svrhe“, kaže profesor Ebendorf-Hajdeprim, dodajući da oni žele da koriste iste principe kako bi mogli da iskoriste nanočestice za razne nove napredne tehnologije.

Nanočestice se moraju držati u nekoj vrsti rastvora. „Staklo je zamrznuta tečnost i ugradnjom nanočestica u staklo one su učvršćene u kalup koji mi sada možemo iskoristiti“, objašnjava profesor.

On vodi trogodišnji istraživački projekat istraživanja najboljih načina za ugradnju nanočestica u staklo i otkrio kako reaguju na promenu temperature ili vrste stakla i, na kraju, kako se te čestice mogu kontrolisati i menjati.

„Došli smo do otkrića čistom slučajnošću. Slučajno smo našli pravi tip stakla i prave uslove za ugradnju nanodijamanata u staklo, stvarajući pritom jedan fotonski izvor u obliku vlakna. Sada moramo da pronađemo prave uslove za druge nanočestice i druga stakla“, kaže Ebendorf-Hajdeprim.