Pojeden „frankenburger“!

Prvi veštački hamburger poslužen je u Londonu, a napravljen je od mesa uzgojenog u laboratoriji, od matičnih ćelija zaklane krave, a ne od goveda koje je paslo travu.

Proizvodnja hamburgera od 140 grama koštala je 250.000 funti, a sastoji se od 20.000 sitnih, tankih tračica mesa uzgojenog iz matičnih ćelija krave.

Profesor i biolog na Univerzitetu u Mastrihtu Mark Post, sa ponosom je predstavio svoj „eksperiment“ novinarima u Hamersmitu.

Džoš Šonvald, Amerikanac iz Čikaga, autor knjige „Ukus budućnosti“ i naučni ekspert za hranu iz Austrije Hani Racler, bili su puni utisaka nakon konzumiranja ovog hamburgera.

Raclerova je nakon prvog zalogaja izjavila da je sličan pravom mesu, ali da je očekivala da će biti mekši i sočniji. Šonvaldu se ukus više dopao.

„Ukus je jako sličan mesu, mada hamburger nije sočan. Ali moram priznati da je postojan, trajan, savršeno“, rekla je Hani.

„Ima ukus kao pravi hamburger, jedino mi je neprirodno što ga nisam jeo kao što burgere jedem prethodnih 20 godina, uz kečap, luk ili slaninu“, objasnio je Šonvald.

Hamburger je pripremljen prženjem u tiganju, a zatim pažljivo serviran i poslužen degustatorima. Danas je tek objavljeno da je finansijer istraživanja bio milijarder Sergej Brin, suosnivač kompanije „Gugl“.

Brin je rekao da je stao iza ovog projekta radi očuvanja životinja i istakao da ne mogu da se ignorišu problemi vezani za zaštitu životne sredine.

Profesor Post kaže da veštačko meso predstavlja revoluciju u ishrani, kao i da veruje da bi u narednih 10 do 20 godina moglo da se nađe i u samoposlugama. On se nada da će na ovaj način moći da se podmire rastuće svetske potrebe za govedinom, ovčetinom, svinjetinom i piletinom.

Post je objasnio da se ovo meso može smatrati „etički prihvatljivim“ za vegetarijance.

„Nadamo se da ćemo uspeti da rešimo velike probleme sa kojima se svet suočava. Ovi hamburgeri su napravljeni od mišićnih ćelija uzetih od krave. Nismo ih menjali na bilo koji način. Da bismo zaista uspeli u ovome, želeli smo da imao istovetan izgled, osećaj i ukus kao kada jedete pravo meso“, objašnjava Post.

Osim poprilične sume novca, bilo je potrebno šest nedelja da se napravi goveđe meso u laboratoriji, a pljeskavica od 142 grama sadrži i prezle, so, jaja u prahu i šafran.

„Trenutno koristimo 70 odsto svih poljoprivrednih kapaciteta za dobijanje mesa kroz uzgajanje stoke. Moramo da pronađemo alternativu, jer ako ne preduzmemo nešto meso će postati luksuz i vrlo skupo“, navodi Post.

„Krave su veoma 'neefikasne', jer zahtevaju sto grama biljnih proteina da bi proizvele svega 15 grama životinjskih proteina. Zbog toga moramo da hranimo krave u velikim količinama, da bismo mi uopšte mogli da se prehranimo“, ističe profesor, dodajući da je proizvodnja „hamburgera iz epruvete“ mnogo efikasnija, a uz to ne postoji ni potreba za ubijanjem krava.

„Moja vizija je da imamo ograničena stada životinjskih donora matičnih ćelija“, dodaje Mark.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, čovečanstvo će do 2050. godine konzumirati dva puta više mesa nego danas.

Unapređena tehnologija uzgajanja sintetičkog mesa u laboratorijama zahtevati 99 odsto manje površine zemlje, između 82 i 96 odsto manje vode i proizvoditi od 78 do 95 odsto manje gasova sa efektom staklene bašte nego današnje uzgajanje životinja na farmama.