Japanci robotizuju i ratarstvo

U Japanu je u započela izgradnja prve fabrike povrća u kojoj će raditi industrijski roboti.

Kompanija „Spred“ iz gradića Kameoka u prefekturi Kjoto objavila je da će sledeće godine otvoriti fabriku povrća koja će dnevno proizvoditi 30.000 glavica zelene salate, a u kojoj će sav rad u vezi sa gajenjem, osim sađenja, obavljati automati i roboti.

Postrojenje će imati površinu od 4.400 kvadratnih metara i upošljavati samo 25 ljudi, čiji će posao uglavnom biti pakovanje povrća i nadzor i održavanje opreme, dok će radnje poput zalivanja i branja obavljati roboti, a parametri poput temperature, svetla i vode biti regulisani automatski.

Pomenuto japansko preduzeće, po sopstvenom tvrđenju, trenutno poseduje najveću zatvorenu fabriku povrća na svetu u kojoj se dnevno proizvede 21.000 glavica salate. U poređenju s tom fabrikom, novo, robotizovano postrojenje će omogućiti da se prepolove troškovi za ljudsku snagu.

Ono će obezbediti i uštedu od 30 odsto kada je u pitanju potrošnja električne energije, te omogućiti smanjenje potrošnje vode za čak 80 posto.

Te uštede omogućiće stalna eksploatacija robota, precizna kontrola kvaliteta vazduha, svetla i vode, kao i automatski sistem za prečišćavanje i reciklažu vode. Preciznije rečeno, automati i roboti vršiće podešavanje temperature, vlage, količine ugljen-dioksida u vazduhu, intenziteta, distribucije i talasne dužine svetla, kao i regulaciju količine, kiselosti i mineralnog sastava vode.

Japanska kompanija namerava da u periodu od pet godina nakon otvaranja robotizovanog postrojenja postepeno uveća proizvodnju sve do fantastične cifre od oko pola miliona glavica zelene salate dnevno.

Automatizacija poljoprivredne proizvodnje u Japanu moguća je zahvaljujući visokom stepenu razvoja domaće tehnologije za izradu senzora i aparata za osvetljenje i održavanje temperature. Ona je i preko potrebna jer su decenije niskog nataliteta i produžavanja prosečnog životnog veka zemlju dovele u situaciju da je sada već čitava petina stanovništva starija od 65 godina, što znači da je problem nedostatka radne snage iz godine u godinu sve izraženiji.

To posebno važi za među mladima nepopularni poljoprivredni sektor.

Situacija je vrlo teška i zbog toga što ta dalekoistočna zemlja i dalje prima najmanje strane radne snage od svih razvijenih industrijskih zemalja, pa stanovnici rođeni u inostranstvu čine manje od jedan posto njene ukupne populacije.

Pored demografskog, u Japanu postoji i snažan ekonomski podsticaj za robotizaciju poljoprivrede.

Naime, upravo ove nedelje na Novom Zelandu je održana ceremonija potpisivanja ugovora o Trans-pacifičkom partnerstvu, velikom sporazumu o liberalizaciji trgovine između zemalja Azijsko-pacifičkog regiona, koji će japansko tržište poljoprivrednih proizvoda, dosada zaštićeno visokim carinama, mnogo više otvoriti za upliv jeftinih poljoprivrednih artikala iz SAD, Kanade i Australije, koje poseduju velika prostranstva obradivog zemljišta i zahvaljujući tome mnogo efikasnije koriste poljoprivrednu mehanizaciju od Japana.