„Srce u kutiji“ kuca dok se ne presadi

Časopis MIT Technology Review objavio je detaljni tekst o uređaju: „'Srce u kutiji' pomoću cevčica i kiseonika pumpa krv i elektrolite u srce tek preminulog pacijenta i omogućava organu da nastavi da funkcioniše“.

Novi sistem održavanja organa uspešno je iskorišćen u najmanje 15 slučajeva transplantacije u Britaniji i Australiji, a treba da bude odobren i u SAD.

Sve do sada, srca korišćena za transplantaciju bila su vađena iz pacijenata koji su doživeli moždanu smrt. Ona od preminulih pacijenata smatrana su kao previše oštećena i neiskoristiva.

Jednom odstranjena, srca su skladištena i transportovana na niskim temperaturama kako bi se izbegla degradacija tkiva.

Međutim, sa uređajima koji bi održavali organ toplim i funkcionalnim, poput „Srca u kutiji“, mogao bi da se poveća ukupni izbor iskoristivih srca za oko 30 odsto.

Postoje dva problema. Prvi je što uređaj košta 250.000 dolara što ga trenutno ograničava, sve dok ne počne masovnija proizvodnja.

Drugi problem je etičke prirode. Pitanje medicinske etike je: „Koliko hirurzi treba da čekaju pre nego što izvade srce iz preminulog pacijenta“.

Glavna dilema je u tome što kako nečije srce može da se smatra mrtvim, kada nakon vađenja oživi u nekom uređaju i kasnije nastavi da kuca u drugom čoveku.

Robert Truog, etičar sa Univerziteta „Harvard“, kaže da je ta dilema opravdana, ali da je većina pacijenata, od kojih bi potencijalno mogla da budu uzeta srca, umrla od drugih uzroka nevezanih za srce.

Prema njegovim rečima, konačna odluka je na članovima porodice.