U Beogradu najjači računar jugoistočne Evrope!

Direktor Instituta za fiziku, dr Aleksandar Bogojević, istakao je da izuzetno jak računar region povezuje sa svetom.

„Postrojenje XII Paradoks IV instalirano je u Institutu, koštalo je oko milion dolara i centar je mreže superračunara čitavog regiona, koji je preko nas umrežen sa celim svetom“, rekao je Tanjugu dr Bogojević.

Superračunar je napravljen u SAD, ali po dizajnu naših naučnika, rekao je Bogojević ukazavši da „moćne mašine poput ove formule 1, ne vrede ako nemamo vozače formule, a to su naši naučnici“.

Paradoks služi visokoj tehnologiji i na njemu u svakom trenutku radi nekoliko hiljada različitih grupa istraživača sa svih kontinenata. Nikada se ne gasi i trenutno je najefikasnija mašina u svetu, odnosno 97 odsto vremena posvećuje rešavanju problema koje mu je neko zadao. Prosek za Evropu je oko 65 odsto.

Direktor Instituta naveo da je superračunar, kupljen u okviru nabavke kapitalne opreme za potrebe nučne zajednice u Srbiji, do sada zaradio šest puta više novca nego što je koštao.

Bogojević podseća da u svakom većem gradu postoje institucije koje koriste resurse Paradoksa. Tako u Kragujevcu utiču da doktori u Hjustonu što bolje ugrade stent u zavisnosti od oblika krvnog suda, a iz Novog Sada šalju podatke kako da javno osvetljenje u Las Vegasu bude najekonomičnije.

„Ima mesta za naše ljude, naučnike, ako smo spremni da se uhvatimo u koštac sa velikom konkurencijom“, rekao je Bogojević i naveo da uz pomoć ove mašine može da se na vreme zna da li će na primer neko mesto biti poplavljeno, i u skladu sa tim da se reaguje pravovremeno.

Ovaj superračunar je integrisano, vodom hlađeno postrojenje sa 2.500 procesora najnovije generacije organizovanih u 220 nodova različite namene i više od četiri terabajta RAM-a, 106 Tesla grafičkih kartica i ukupnom procesorskom snagom od preko 110 teraflopsa.

Paradoks je postrojenje za masivno skladištenje digitalnih podataka kapaciteta od 200 terabajta.

Korisnici iz akademske zajednice Srbije mogu pristupiti Paradoksu kroz Nacionalnu grid infrastrukturu „Aegis“, a korišćenjem superračunarske mreže pristup imaju i istraživači širom Evrope.

Jednog od domaćih naučnika koga je ekipa Tanjuga zatekla dok radi na ovom računaru je Dušan Vudragović iz Laboratorije za primenu računara u nauci pri Institutu za fiziku.

Vudargović radi paraleleno i na održavanju ove mašine, a bavi se i naukom kao student doktorskih studija.

Održavanje Paradoksa je, prema njegovim rečima, kompleksno jer se u zemlji ne mogu položiti ni kursevi za njegov nesmetan rad. Dušan je, međutim, imao sreću da boravi u CERN-u dve godine gde je radio na klasteru pa mu je nakon tog iskustva bilo relativno jednostavno da instalira Paradoks.

Simulatori i kodovi, su nastali u laboratoriji Instituta i sada su paralelizovani i programirani tako da na najbolji način iskoriste resurs tog moćnog računara.