Svejedno mu je da li je nebo ili zemlja!

„Zapamtite moje reči: kombinacija aviona i automobila dolazi. Možete se smejati, ali ona stiže!“, rekao je 1940. godine čuveni Henri Ford.

Izjava koju je slovački dizajner Stefan Klajn postavio uz svoj "Aeromobil Version 2.5" na naslovnoj strani sajta posvećenog njegovom velikom dostignuću.

Prototip na kojem je radio 20 godina!

Prelepo dizajnirana letelica sa sklapajućim krilima i propelerom na repu. Lepša od američke verzije "Terrafugia".

No, da li se njegove mogućnosti uklapaju u izgled?

Čelična konstrukcija i paneli od ugljeničnih vlakana čine ga teškim svega 450 kilograma, bez goriva i ljudi, za koje su predviđena dva mesta u vrlo tesnom kokpitu. To je tek polovina težine malih automobila, poput „forda fijeste“ (1.041 kg).

Ovaj superlagani aviomobil pokreće "Rotax 912", motor sa vodenim hlađenjem od 100 konjskih snaga, montiran iza sedišta.

On pokreće i osovinu koja ide do propelera na repu i osovinu za prednja dva točka, za vožnju po putu.

Kada je u automobilskoj fazi, krila su mu sklopljena unazad, duž trupa, dok repni deo na kolovozu drže mali točkovi. Tada dostiže brzinu do 160 kilometara na čas i troši osam litara goriva.

Zanimljivo je to što ima dva volana, postavljena jedan unutar drugog – veći je za upravljanje po zemlji, manji za pilotiranje.

Kao što je i prikazano u video-snimku, kada aeromobil stigne na aerodrom, vozač/pilot pritisne dugme da bi se krila sa rasponom 8,2 metra otvorila.

Zatim menjačem prebacuje prenos na osovinu propelera. Ubrzanje koje mu je potrebno za poletanje je 130 kilometara na čas, dok u vazduhu može da razvije do 200 km/č.

Maksimalni dolet mu je 700 kilometara, dok na točkovima stiže nešto dalje – 875 kilometara.

Klajn ističe da se kao auto uklapa u standardna parking mesta, a puni gorivom na običnim benzinskim stanicama kao i svi drugi automobili.

Dakle, nije mu potreban kerozin kao drugim letelicama.

Prototip bi trebalo da ubedi investitore da je koncept održiv. Ako ugovor o serijskoj proizvodnji bude sklopljen, biće potrebno još oko dve godine za sve neophodne sertifikate, procenjuje Klajn.