Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u specijalizovanom časopisu New England Journal of Medicine, bilo je usmereno na entorinalni korteks - deo mozga ključan za pamćenje, koji je i glavni prolaz pre hipokampusa, oblasti mozga zadužene za obradu signala i trajno pamćenje.

Tokom istraživanja praćena je aktivnost neurona prilikom pamćenja kod grupe epileptičnih pacijenata koji su već imali ugrađene elektrode u mozak kako bi se ispitalo poreklo njihovih konvulzija.

Ispitanici su igrali video-igru u kojoj se simulira vožnja taksija, što su činili primajući i razvozeći putnike kroz ceo grad.

Kada su tim ljudima električnim impulsima stimulisana nervna vlakna entorinalnog korteksa u trenutku kada su učili da prepoznaju različite rute i mesta, učesnici studije uspevali su lakše da se orijentišu po gradu.

Članovi stručnog tima istakli su da je neophodno još sličnih istraživanja u kojim bi zaključci bili potvrđeni, a zatim utvrđeni i načini eventualne primene.

Što je duža izloženost spoljnim niskim temperaturama, energetske potrebe su veće, jer se metabolizam, odnosno kalorijska potrošnja pojačava kako bi organizam održao neophodnu telesnu temperaturu i normalno funkcionisao, navela je načelnica u saopštenju dostavljenom medijima.

Osnovne preporuke za ishranu zato se, kako je navela, ne razlikuju bitno od osnovnih preporuka za pravilnu ishranu, ali obroci treba da budu jači u odnosu na uobičajenu ishranu.

Raspodela obroka treba da bude pravilna - ujutru je obavezno doručkovati i hranu pravilno podeliti u tri „glavna" obroka, uz jednu do dve voćne užine dnevno.

Doktorka Pantić-Palibrk je naglasila i da ishrana treba da bude raznovrsna, kao i da treba davati prednost sezonskom voću i povrću - pomorandžama, mandarinama, grejpfrutu, naru, kiviju, jabukama, brusnicama, bundevama, kupusu, paprikama, peršunu...

Ona je podsetila da cink, kojim su bogate riba, jaja, mleko i žitarice, takođe ima važnu ulogu u borbi protiv infekcija, kao i da se namirnice bogate flavonoidima - crveni luk, šargarepa, brokoli, crveno i narandžasto voće, orasi, mahune, jabuke, kruške preporučuju u hladnim danima.

Potrebno je jesti i beli luk, ren, bundevu i krompir, pasulj, grašak, meso, ribu, jaja, žitarice i proizvode od žitarica, a pri izboru mesa prednost treba dati nemasnom mesu - pilećem, ćurećem, telećem.

Pošto je tokom zimskog perioda kraći boravak na suncu i manja produkcija vitamina D, potrebno je unositi više kalcijuma kroz mleko i mlečne proizvode, ali i dovoljno tečnosti, posebno sokove od sveže ceđenog voća, čajeve, tople supe i čorbe.

Preporučuje se izbegavanje hladnih napitaka.

Mekušac Aplysia Californica koristi se za istraživanje funkcija mozga jer poseduje mnogo toga zajedničkog sa drugim vrstama, uključujući i ljude, rekao je Džon H. „Džek" Birn rukovodilac studije.

„Otkrili smo da pamćenje može biti znatno poboljšano", istakao je Birn, predsednik odeljenja za neurobiologiju i anatomiju Medicinske škole na Univerzitetu „Teksas".

Radeći na prethodnom istraživanju tokom kojeg su otkriveni proteini koji su dovedeni u vezu sa pamćenjem, naučnici su stvorili matematički model koji usmerava istraživače koji je segment aktivnosti ovih proteina najbolji za učenje.

To je zauzvrat olakšalo planiranje sesija učenja tokom takvih perioda, i omogućilo značajno poboljšanje pamćenja, navedeno je u studiji.

Budući koraci u ovom istraživanju mogu podrazumevati testiranje na drugim životinjama i možda ljudima, objasnio je Birn.

Na kraju krajeva, ova otkrića mogu biti od koristi ljudima sa različitim oštećenjima koja su rezultat starosti, moždanog udara, traumatskih povreda mozga ili urođenih kognitivnih oštećenja.

Vrhovni savet zdravlja Francuske zatražio je od grupe eksperata koji se bave zdravstvenom zaštitom dece, od zubara do pedijatara, da se ozbiljno pozabave dečjim zubnim pastama koje se tenutno prodaju na teritoriji te države.

Samo ograničena količine koncentracije fluora u dečjim pastama za zube su korisne i zato se ona mora ograničiti na 1.450 ppm, saopštio je zdravstveni savet Francuske.

Dečje paste koje sadrže veću količinu fluora od propisane moraju biti povučene iz redovne prodaje i omogućiti njihovu prodaju samo u apotekama i to samo na recept.

Ovaj savet je zatražio da na svim dečjim pastama ubuće bude jasno odštampan natpis o količini fluora.

Francuski stručnjaci naglašavaju da su tablete fluora nekorisne za zdravu decu i da tečnosti za ispiranja usta, gelovi i sredstva za izbeljivanje mogu da se primenjuju tek nakon što porastu svi trajni zubi i u slučajevima zubne patologije.

Korišćenje svežeg limuna u svakodnevnoj ishrani je izuzetno korisno, bez obzira na godišnje doba, ali ga se najčešće setimo zimi. 

Jedno od manje poznatih svojstava ovog citrusnog voća je da potpomaže pražnjenju creva. Efikasno eliminiše štetne gasove i poboljša probavu. Ukoliko postoje problemi, treba svakodnevno konzumirati sok jednog limuna razblaženog toplom vodom.

Sok, jezgro, ili kora, podjednako su bogati vitaminima.

Žuti plodovi bogati su vitaminom C i stoga efikasni pri lečenju prehlade i upalnih procesa, a pokazalo se da limun ima i antivirusni efekat. Svež sok limuna delotvoran je i pri regeneracije jetre.

Zbog visokog sadržaja kalcijuma, bakra, gvožđa, magnezijuma, fosfora i kalijuma, te vitamina C i B nazivaju ga „lekom za sve". Limunska kiselina dovodi u ravnotežu metabolizam i reguliše izbacivanje tečnosti iz organizma.

Limun sadrži supstance koje znatno mogu da ublaže alergijske reakcije, probleme sa vidom izazvane dijabetesom, kao i degenerativne moždane procese, poput onih koji prate Parkinsonovu bolest.

Osim toga limun sadrži 22 antikancerogena jedinjenja, uključujući i prirodno ulje koje usporava i zaustavlja rast tumora. Takođe sadrži supstancu koja sprečava deobu ćelija raka.

Kada je reč o dijabetesu i svojstvima koja mogu koristiti osobama sa tom bolešću, limun sadrži hesperetin koji snižava nivo šećera u krvi.

Stručnjaci preporučuju da se konzumira iz preventivnih razloga, jer pomaže kod problema sa žučnom kesom i kamenom u bubregu.

Ukoliko neko i posle svega navedenog smatra da nije reč o magičnom voću, limunov kec u rukavu je obilje antioksidanata koji usporavaju starenje.

Umirujuća masaža delotvornija je kod smanjenja upalnih procesa i opuštanja bolnih mišića od lekova, pokazala su nedavna istraživanja koja su sproveli kanadski stručnjaci.

Genetskom analizom uzorka mišićnog tkiva, uzetog od volontera koji redovno vežbaju na biciklu naučnici su došli do takvog zaključka.

Uzorci su uzeti s obe noge ispitanika, pola sata pre i dva i po sata nakon vežbanja, s tim što su fizioterapeuti masirali jednu nogu, a drugu ne. Rezultati su pokazali da masirana noga ima pojačan nivo citokina, molekula imunološkog sistema koji olakšava upalne procese.

Naučnici veruju da bi adekvatna masaža mogla da zameni protivupalne lekove, jer ima efikasnije dejstvo.

„Korist od masaže mogu imati osobe svih starosnih grupa, a posebno oni u poznijim godinama i oni koji pate od bolova u mišićima i kostima, hronični bolesnici", rekao je doktor Mark Tarnopolski sa Univerziteta u Ontariju.

Rezultati istraživanja pokazuju da je korišćenje ručne masaže u medicinskoj praksi i te kako opravdano.

„Ne samo da olakšava bol, masaža smanjuje i ukočenost mišića, olakšava disanje, opušta i um i telo i lišava ljude umora", navodi se u istraživanju.

Rezultati, koje je objavio časopis specijalizovan za kardiologiju American Journal of Cardiology, dobijeni su praćenjem 43 ispitanika koji su u proseku imali 60 godina.

U proseku je sistolni krvni pritisak kod ispitanika na početku studije iznosio 131 milimetar živinog stuba, a tri meseca kasnije se spustio na prosečnih 122 milimetra, prenela je agencija Rojters.

Ispitanici su plivali tri do četiri puta nedeljno po 45 minuta.

Ultrazvučnim pregledom je utvrđeno i da plivanje dovodi do poboljšanja funkcije krvnih sudova.

Osobe koje redovno konzumiraju kafu razviju toleranciju na učinak kofeina, pokazuju rezultati jedne studije sprovedene na Univerzitetu u Bristolu.

Rezultati istraživanja pokazali su da oni koji piju kafu svakoga dana vremenom postaju imuni na stimulativne efekte kofeina, kao i na propratne učinke prevelikog unosa kafe kao što je anksioznost.

Uobičajena jutarnja kafa kod tih ljudi ne dovodi do višeg stepena budnosti, već do normalnog nivoa potrebnog za nesmetano funkcionisanje, prenosi portal Vitamini.

Iako se redovni konzumenti kafe osećaju razbuđeno posle ispijanja napitka, pogotovo ujutro, rezultati istraživanja upućuju na zaključak da prva doza kofeina zapravo neutrališe umor koji se javlja kao simptom akutnog nedostatka kofeina.

Naučnici kanadskog Univerziteta „Laval", analizom podataka više od 14.000 ispitanika, došli su do zaključka da osobe koje redovno uzimaju lekove protiv nesanice ili anksioznosti imaju povećani rizik od smrti. 

Učesnici velikog nacionalnog ispitivanja o zdravlju građana koje je sprovodeno u Kanadi, bili su uzrasta od 18 do 102 godine, a svake dve godine u razdoblju od 1994. do 2007. odgovarali su na brojna pitanja u vezi sa zdravljem i navikama.

Rezultati istraživanja pokazali su da su ljudi koji su uzimali lekove protiv nesanice ili anksioznost najmanje jednom mesečno pre ispitivanja imali stopu smrtnosti 15,7 odsto, dok je kod onih koji nisu uzimali te lekove ista stopa bila 10,5 odsto.

Naučnici, koji su uzeli u obzir mnoge faktore poput opšteg psihičkog stanja, pušenja, konzumiranja alkohola i nivoa fizičke aktivnosti, zaključili su da korišćenje tableta za spavanje ili lekova za smirivanje anksioznosti rizik od smrti povećava čak 36 odsto.

Vođa istraživanja, doktorka Ženevjev Belevil, upozorila je da ti lekovi nisu bombone i da je njihovo korišćenje daleko je od bezopasnog.

„S obzirom na to da kognitivno bihejvioralna terapija daje dobre rezultate u lečenju insomnije i anksioznosti, lekari bi trebalo da sa pacijentima razmatraju mogućnost izbegavanja tih lekova", zaključila je doktorka Belevil.

Na osnovu studije američkog tima stručnjaka koji su testirali prag osetljivosti na bol na 72.000 pacijenata oba pola može se se smatrati pogrešnom tvrdnja muškaraca da su osetljiviji od žena.

Stručni tim identifikovao je 47 kategorija bola koji potiču od 16 grupa bolesti i došao do zaključka da je prag osetljivosti na bol kod žena mnogo niži nego kod muškaraca, ali da ga one lakše podnose, posebno kad je reč od migrenoznim i reumatičnim napadima.

Ne treba, ipak, žuriti sa preuranjenim zaključcima, jer, kako naglašavaju stručnjaci, studija još nije zaokružena.

No, ono što je sigurno jeste da žene više osećaju porođajne bolove, šaljivo je istaknuto u francuskom časopisu Le Pen gde su objavljeni rezultati studije.

Studija objavljena u žurnalu Nacionalne akademije nauka pokazuje da postoje takozvane „toksične" veze koje mogu uzrokovati bolesti.

U istraživanju je učestvovalo 122 mladih zdravih ljudi, a stručnjaci iz Kalifornije su pratili stresne situacije u njihovom životu i proizvodnju dva proteina u njihovim organizmima za koje je poznato da izazivaju upale.

Ispostavilo se da osobe koje su se svađale s prijateljima imaju viši nivo proteina u krvi, koji je odgovoran za visok krvni pritisak, depresiju i razne vrste raka.

Slično se dešavalo kada su učesnici bili izloženi stresnim upitnicima, kao i u trenucima kada je trebalo da imaju javni nastup.

Stres na duge staze može izazvati hronična zapaljenja, koja mogu biti potencijalno smrtonosna, ukazuju stručnjaci i savetuju da što pre otkrijemo najefikasniji individualni način opuštanja.

Virus kojim se osoba može zaraziti tokom oralnog seksa uzrok je nekih slučajeva raka grla, tvrde američki stručnjaci.

Rezultati studije koju je sproveo stručni tim Univerziteta „Džons Hopkins" nad 300 dobrovoljaca sugerišu da su infekcije izazvane humanim papiloma virusom (HPV) mnogo veći faktor rizika nego upotreba cigareta ili alkohola, piše portal Bi-Bi-Sija.

Rizik od raka grla devet puta je bio veći kod ispitanika koji su prijavili da su oralni seks upražnjavali sa više od šest partnera.

Eksperti upozoravaju da je neophodno još podrobnijih istraživanja kako bi nalazi bili potvrđeni.

Infekcije izazvane humanim papiloma virusom uzrok su najvećeg broja slučajeva raka grlića materice. Čak 80 odsto seksualno aktivnih žena tokom života može da očekuje da će imati upalu izazvanu nekim HPV-om.

Da bi ispitali postojanje veze između oralnog seksa i verovatnoće pojave pomenute vrste raka, naučnici su ispitivali uzorke krvi i pljuvačke žena i muškaraca kod kojih je dijagnostikovan rak grla, krajnika ili korena jezika. Neizbežan deo bila su i pitanja o seksualnim navikama pojedinaca, ali i porodičnoj istoriji bolesti.

Učesnici studije koji su ranije imali infekciju usta izazvanu HPV-om bili su izloženi 32 puta većem riziku od raka grla!

Jedan od najrasprostranjenijih tipova pomenutog virusa, HPV 16, za koji je utvrđena veza sa drugim vrstama raka, bio je prisutan u tumorima čak 72 odsto učesnika studije. 

Budući da rizik nije bio povećan kod ispitanika koji su bili inficirani humanim papiloma virusom, a pri tom su pušači i konzumirali su alkohol, jedini logičan zaključak je da je virus glavni uzrok problema.

Članovi stručnog tima naglasili su da je veoma važno znati da osim uobičajenih faktora rizika - alkohola i duvana - postoje i drugi načini da se dobije rak usta i grla.

Nije poznato da li vakcina koje štiti od raka grlića materice izazvanog različitim tipovima humanog papiloma virusa može da zaštiti i od raka grla, što je još jedan razlog da se naučnici posvete detaljnijem ispitivanju veze između kancera i oralnog seksa. 

Osobe sa srčanim problemima mogle bi imati koristi od svakodnevnog uzimanja ribljeg ulja. Naučnici britanskog Imperial koledža u Londonu pregledali su podatke o gotovo 7.000 ispitanika s hroničnim srčanim problemima koji su svakodnevno dobijali ili placebo ili kapsule ribljeg ulja.

Rezultati su otkrili da je rizik od smrti kod onih koji su uzimali riblje ulje devet odsto manji, a osam odsto je bio manji i postotak neophodnih hospitalizacija, prenosi medicinski sajt Moj doktor.

Doktor Martin Kouvi je objasnio da bi se samo u Velikoj Britaniji svake godine moglo spasiti 100.000 života kada bi samo dve trećine pacijenata koji imaju srčane tegobe redovno uzimalo kapsule ribljeg ulja.

U članku objavljenom u stručnom časopisu European Journal of Cardiovascular Medicine, autori istraživanja su naveli da se nadaju da će riblje ulje ili kapsule sa omega-3 masnim kiselinama uskoro biti uvrštene u međunarodne preporuke za lečenje hroničnih srčanih tegoba.

Dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da omega-3 masne kiseline smanjuju rizik od pojave srčanih aritmija koje dovode do nagle smrti.

Te korisne masnoće snižavaju nivo triglicerida u krvi, smanjuju rast i brzinu nastanka aterosklerotičnog krvnog ugruška i snižavaju krvni pritisak.

Stručnjaci Bostonskog univerziteta proučavali su DNK 801 osoba koje su napunile 100 godina paralelno sa kontrolnom grupom 914 zdravih osoba različite starosti pri čemu su utvrdili postojanje 281 genetske varijacije kod stogodišnjaka.

Genetski markeri omogućili su naučnicima da urade pregled kojim će predvideti mogu li ljudi živeti duže od 100 godina sa tačnošću između 60 i 85 odsto.

Tačnost rezultata povećava se sa starošću ispitanika što znači da, što je starija osoba koja se testira, pouzdaniji je i irezultat o tome koliko će dugo živeti.

Naučnici smatraju da izolacija DNK obeležja stogodišnjaka može da pomogne u pronalaženju novih načina lečenja bolesti poput demencije, srčanih bolesti...

Otkriće sugeriše da genetika igra mnogo veću ulogu u dugovečnosti nego što se pre smatralo, ali naučnici ističu i veliku važnost načina života i ishrane.

Smanjenje rizika bilo je uočljivo bez obzira na to da li je fizička aktivnost bila sastavni deo posla, ili je upražnjavana tokom slobodnog vremena, prenosi medicinski portal Pliva.

Podaci prikupljeni od 29.000 osoba pokazali su da u zemljama sa srednjim i niskim prihodima dolazi do povećanja rizika od srčanog udara, pogotovo kod vlasnika automobila i osoba koje mnogo gledaju televiziju.

Stručnjaci veruju da je to moguće objasniti posledicama telesne neaktivnosti.

Ispitivanje, koje su sproveli švedski naučnici iz bolnice u Upsali, pokazalo je da se, u zavisnosti od intenziteta i trajanja fizičke aktivnosti, značajno smanjuje rizik od srčanog udara od 11 do 24 odsto.

Časopis specijalizovan za socijalno ponašanje Journal of Health and Social Behaviour objavio je rezultate istraživanja za koje stručnjaci smatraju da su na korak od zabrinjavajućih.

Od 8.652 ispitanika starih između 51 i 61 godine razvedeni imaju 20 odsto više hroničnih bolesti poput karcinoma.

Osobe koje su se razvele i zatim ponovo stupile u brak imaju 12 odsto više hroničnih bolesti od svojih vršnjaka koji nikad nisu bili u braku, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Jednaka učestalost hroničnih bolesti zabeležena je kod osoba koje nikad nisu uplovile u bračne vode i kod onih koje su ostale u prvoj bračnoj zajednici.

Naučnici dodaju da je njihovo istraživanje pokazalo i da ispitanici koji stupe u drugi brak imaju jednake šanse za depresiju kao i njihovi vršnjaci koji se nisu razveli, ali i manji rizik za depresiju nego osobe koje nikada nisu bile u braku.

Prema rečima istraživača, dobijene rezultate je moguće objasniti uticajem pada prihoda i većom izloženošću stresu posle razvoda.

Uz to, poznato je da brak ima pozitivan uticaj na zdravlje, jer se može dovesti u vezu sa usvajanjem zdravijih životnih navika.

Želje i očekivanja tada ostaju duboko potisnuti u nama, tvrde stručnjaci.

„Sve ono što je u razgovoru kamen spoticanja, ovde može da se premosti. Ako biste vi došli kod mene, ja bih rekla da nacrtate nešto najjednostavnije. Onda dalje, pitanjima dolazimo do značenja koja je konstrukcija zajedničke priče", rekla je psihoterapeut Snežana Milenković.

„Što me je život više pritiskao nastojao sam, valjda je to tako prirodno, da i boje budu veselije, složenije. Kao što prirodni balans postoji u prirodi, postoji i u svakom čoveku", rekao je umetnik Zoran Tenšić.

Prosečan čovek najveći deo života provede u zatvorenom prostoru. Sve, od položaja kreveta, radnog stola i ulaznih vrata, pa sve do boja koje su najprisutnije u vašem domu utiče na zdravlje pojedinca, tvrde stručnjaci.

Minimalnim promenama moguće je popraviti mnogo toga.

„Najčešće je to promena rasporeda nameštaja, da forsiramo neke strane sveta koje su za određenog klijenta povoljne, da izbegavamo manje povoljne. Da koristimo pre svega ekološke materijale, da koristimo boje koje više odgovaraju", objasnila je arhitekta Saša Radović.

Svima onima koji prolaze kroz teške trenutke u životu, psihoterapeuti savetuju da počnu da pišu dnevnik, kako bi na komadu hartije ostavili svoja najskrivenija osećanja, tajne, želje.

I da ih nakon izvesnog vremena pročitaju, jer će tako na najbolji način uvideti gde su grešili.

Energetska pića sadrže velike količine kofeina, taurina i šećera.

Posebno je opasno, a sve popularnije konzumiranje tih pića sa alkoholom i psihoaktivnim supstancama. Te kombinacije mogu ozbiljnije da ugroze zdravlje, pa čak i da dovedu do smrti.

„Kada se energetska pića unose zajedno sa alkoholom potenciraju se toksični efekti oba agensa, a umanjuju upozoravajući efekti alkohola, tako da konzument zapravo i ne zna koju količinu alkohola je uzeo. Ono što se može uočiti su poremećaji u početnoj fazi kao što su muka, gađenje, povraćanje, nepravilan i ubrzan srčani rad i povišeni arterijski krvni pritisak. To je dovoljan razlog da neko bude primljen u našu toksikološku ambulantu tokom nekoliko sati, zbog čega mora da primi infuzione rastvore", objasnila je dr Slavica Vučinić, toksikolog Vojnomedicinske akademije.

Često energetskim napicima u kombinaciji sa alkoholom dodaju i psihoaktivne supstance.

Kao posledice dužeg konzumiranja navode se i nesanica, uznemirenost i jako lupanje srca.

Mnogobrojni su razlozi zašto se započinje sa uzimanjem energetskih napitaka.

„Radoznalost, usamljenost, nezadovoljstvo, neprihvaćenost od strane vršnjaka, bežanje od problema, neki su od mogućih razloga zbog kojih se počinje konzumiranje energetskih napitaka", istakao je dr Milivoje Panić, psihijatar na VMA.

Stručnjaci upozoravaju na ozbiljnu štetnost za mentalno i fizičko zdravlje i veliki značaj prevencije koja se sastoji u smanjenju dostupnosti tih pića i psihoaktivnih supstanci.

Mnoge zemlje su prepoznale problem i zakonskom regulativom pokušavaju da ograniče uzimanje energetskih pića.

U Srbiji još ne postoji svest o njihovom štetnom delovanju, a u slobodnoj prodaji dostupni su čak i deci.

Naučnici Instituta za istraživanje bihevioralne neurobiologije Univerziteta „Konkordija", u kanadskom gradu Montrealu, sproveli su istraživanje na laboratorijskim pacovima, a rezultati su pokazali da postoji veza između visokog nivoa estrogena i problema sa pažnjom i učenjem, prenosi portal Moj doktor.

Od ranije je poznato da visoki nivoi estrogena koincidiraju sa sposobnošću žene da održava pažnju.

Međutim, pomenuto kanadsko istraživanje je prvo u kojem je pokazano kako problemi sa pažnjom mogu biti uzrokovani direktnim uticajem hormona na evolucijski starije moždane strukture.

Poznato je da pacovi i ljudi imaju sličnu fiziologiju mozga, zbog čega se pacovi često koriste za istraživanja od kojih koristi imaju i ljudi.

„Uprkos tome što se od pre znalo da estrogen ima značajnu ulogu u učenju i pamćenju, nije postojao jasan zaključak o njegovom učinku", objasnio je autor istraživanja Vejn Brejk.

Prema njegovim rečima, istraživanje jasno pokazuje da visok nivo estrogena povećava moždane sposobnosti ženki pacova.

Istraživači su pacove neprestano izlagali jednom istom tonu, a kada su se oni na to privikli, uz ton su povezali još jedan stimulans.

Pacovi sa niskim nivoom hormona brzo su naučili da je ton povezan s novim stimulansom, dok je pacovima sa višim nivoom estrogena bilo potrebno više vremena da to zapamte.

„Ovo i neka druga otkrića upućuju na zaključak da estrogen direktno utiče na mozak možda tako što ometa rad signalnih molekula u mozgu", istakao je Brejk napomenuvši da je neophodno sprovesti još istraživanja.

Biblioterapija (terapija čitanjem) je izražajna terapija koja koristi odnos između pojedinca i sadržaja knjige, poezije i drugih oblika pisanih reči, a najčešće se primenjuje uz terapiju pisanja.

Još su stari Grci verovali u lekovitu moć čitanja i zato su uvek iznad vrata biblioteke stavljali natpis „Lekovito mesto za duše".

Domaći portal Zdravlje navodi da je osnovni koncept biblioterapije da je čitanje lekovito iskustvo, a književni izvori mogu pomoći u rešavanju složenih problema.

Kod dece biblioterapija može dobro da utiče na njihovo samopouzdanje, jer knjiga detetu može objasniti kako da se nosi sa stresom, razvija kreativnost i rešava probleme.

Što se tiče učenika, biblioterapija se pokazala odličnom kao pomoć kod zadirkivanja, ismejavanja, strahova, seksualnih promena, teskobe i smrti bliskih osoba.

U većini slučajeva, biblioterapija se koristi kao dodatak tradicionalnoj psihoterapiji.

Osobama koje se leče kognitivno - bihevioralnom terapijom, biblioterapija pristupa na poseban, individualan način.

Na primer, osoba koja pati od bulimije najverovatnije će dobiti za čitanje knjige koje opisuju njeno stanje, a takve informacije pomažu pacijentima da bolje razumeju razloge lečenje i da porade na promenama u svom ponašanju.

Međutim, biblioterapija najverovatnije neće biti korisna kod ljudi koji pate od poremećaja misli, psihoze, ograničene intelektualne sposobnosti, disleksije ili aktivnog otpora na lečenje.

Takođe, biblioterapija se primenjuje i kod mnogih vrsta psihičkih problema, a stručnjaci su ustanovili da je odlična za lečenje poremećaja ishrane, raspoloženja, straha od otvorenog prostora (agorafobije), alkoholizma, raznih vidova zavisnosti, stresa, anksioznosti...

Za razliku od mnogih standardnih oblika psihoterapije, biblioterapeut ima pristup koji najčešće uključuje konkretne primere sa kojima se pacijent može poistovetiti.

Stručnjaci ukazuju da biblioterapeut mora biti stabilna osoba, istinski zainteresovana za druge, sposobna da saoseća sa drugim ljudima, bez moralisanja, pretnji ili naređivanja.

Novo istraživanje koje su sproveli naučnici Univerziteta „Oksford" pokazalo je da je prosečni muškarac u Velikoj Britaniji, u razdoblju od 1986. do 2000. godine „dobio" 7,7 kilograma.

Portal Moj doktor navodi da se smatra da je ovaj trend rezultat povećanog unosa kalorija i smanjene fizičke aktivnosti.

Prosečni muškarac u Velikoj Britaniji u 2000. godini pojeo je toliko kalorija da bi trebalo da bude 4,7 kilograma teži nego prosečni muškarac iz 1986. godine, ali činjenica da je razlika veća i da iznosi 7,7 kilograma pokazuje da problem nije samo u ishrani.

Vođa istraživanja, dr Peter Skarborou, izjavio je da bi jedno od delimičnih objašnjenja moglo da bude to da muškarci sada više radnog vremena provode sedeći za stolom i da ređe obavljaju fizičke poslove nego ranije.

Doktor Majk Knapton, jedan od članova britanskog Udruženja za zdravlje srca, ističe da je debljina važan uzročnik rizika za bolesti srca, moždani udar, dijabetes tipa 2...

Knapton takođe upozorava da istraživanje pokazuje da postoji tempirana bomba kada je u pitanju zdravlje muškaraca i ističe važnost redovnog vežbanja i balansirane ishrane u nastojanjima da se težina održi na zdravom nivou.

Lek za impotenciju deluje tako što opušta krute zidove srčanih komora te oni postaju elastičniji. Istraživanjem je utvrđeno da „vijagra" može biti korisna za pacijente koji pate od bolesti nepravilnog rada srca, odnosno poremećaja kod kojeg srce nepravilno pumpa krv.

Osobe koje pate od ove bolesti imaju abnormalno nefleksibilne komore koje se ne pune dovoljnom količinom krvi. To dovodi do nakupljanja krvi u plućima i poteškoća sa disanjem.

Naučnici su otkrili da „vijagra" aktivira enzim koji opušta mišiće srca. Efekat je uočen kod pasa koji pate od ove bolesti, u samo nekoliko minuta nakon što su dobili lek.

„Razvili smo terapiju za životinje koja je uspešna, a to nam daje nadu da će isti slučaj biti i kod ljudi", rekao je vođa istraživanja sa nemačkog Univerziteta „Rur", u Bohumu, profesor Volfgang Linke.

„Vijagra" ima sličan efekat i na krvne sudove, te se upravo zbog toga ranije proizvodila u formi leka za pacijente sa visokim pritiskom i bolestima srca.

Aktivni sastojak leka, sildenafil, inhibira enzim koji je deo mehanizma za regulisanje krvotoka. Međutim, enzim je drugačiji u različitim delovima tela.

Britanski naučnici su tokom razvoja bili razočarani što „vijagra" nije bila od velike pomoći pacijentima sa visokim krvnim pritiskom, nego je imala čudnovat efekat na muškarce koji pate od erektilne disfunkcije. Lek je aktivirao enzim fosfodisterazin, koji poboljšava krvotok do polnog organa.

Tim naučnika profesora Linkea radio je na istom enzimu u ćelijama srca. Protein titin je postajao elastičniji.

„Molekuli titina su slični gumicama. One su važne za elastičnost zidova srčanih komora", rekao je profesor Linke.

Devojke koje imaju više obroka i užina tokom dana manje se goje od onih koje jedu par puta na dan, pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje američkih naučnika.

Studija koja je pratila 2.000 devojaka tokom jedne decenije, dovela je do pretpostavke da češći, a manji obroci i užine održavaju osećaj sitosti i time sprečavaju devojke da se prejedu, prenosi Rojters.

Preskakanje obroka nije način da skinete kilograme, a ni izbegavanje užina, skreće pažnju Lorena Riči sa Univerziteta Kalifornije koja je učestvovala u studiji.

Posmatranja su započela kada su devojčice imale devet ili deset godina i trajala su deceniju. U tom periodu odrastanja devojčice koje su jele pet ili više puta na dan dobile su u proseku 2,5 centimetara manje masnih naslaga u predelu struka od onih koje su dnevno imale tri ili manje obroka.

Ipak, ovi rezultati nisu dovoljni da se ovakav način ishrane prihvati kao preporučljiv za prevenciju gojenja kod devojaka, ali i celokupne populacije.

Alison Fild, iz bostonske Dečije bolnice, koja nije učestvovala u studiji, smatra da takav ishod može da bude i posledica genetike, a dodala je i da studija nije uzela u obzir šta devojčice jedu. Nije isto ako često jedete šargarepu i jabuke i ako svaki čas pojedete tablu čokolade!

Koncentrati iz voća i povrća mogu da poboljšaju hidrataciju, debljinu i gustinu kože, navedeno je u studiji objavljenoj u januarskom broju naučnog časopisa SPP (Skin Pharmacology and Physiology).

Naučnici su došli do tog rezultata prateći stanje kože u grupi žena srednjih godina tokom 12 sedmica.

Nekim ženama su dva puta dnevno tokom istraživanja davane kapsule koncentrata voća i povrća, a druge su dobijale „placebo" (lažni lek).

Na kraju istraživanja, kod žena koje su dobijale kapsule koncentrata uočeni su veće poboljšanje mikrocirkulacije kože (kod 39 odsto tih žena), bolja hidratacija epiderma (devet odsto), kao i deblji (16 odsto) i gušći (šest odsto) epiderm.

Radi zaštite kože od zimske „agresije", preporučuje se konzumiranje voća i povrća bogatog vodom i čaša tečnosti (obična voda, blag biljni čaj) na svaki sat. Rezultat je bolje hidratisana koža koja se ne suši.

Osim toga, radi poboljšanja otpornosti kože na spoljne uticaje, stručnjaci preporučuju i unošenje malo masnoće, dve kašičice ulja (maslinovo, orahovo, uljane repice...) prilikom svakog obroka, što obezbeđuje unos u organizam esencijalnih masnih kiselina i vitamina E, preko potrebnih koži.

Uz to, naravno, preporučuje se i svakodnevno nanošenje dnevne kreme na lice.

Starije osobe koje tokom dve godine uzimaju folnu kiselinu i vitamin B-12 u formi dijetetskog dodatka, pokazuju skromno, ali ohrabrujuće poboljšanje memeorije, utvrdili su stručnjaci Australijskog nacionalnog univerziteta.

Australijski naučnici su obavili istraživanje na više od 700 osoba starosti od 60 do 74 godine, od kojih je 50 odsto svakodnevno uzimala pilule folne kiseline (od 400 mikrograma) i vitamina B-12 (od 100 mikrograma), dok su ostali dobijali placebo, prenosi Rojters.

Odabrane su osobe koje su pokazivale simptome depresije, ali kod kojih nije dijagnostikovana klinička depresija, jer su ranija istraživanja pokazala da simptomi te bolesti u starijim godinama često ukazuju na povećani rizik od kognitivnih oštećenja.

Nakon godinu dana, pri testiranju kratkoročnog i dugoročnog pamćenja nije bilo razlika između dve grupe, ali posle dve godine pojavila se mala razlika u korist ispitanika koji su uzimali pomenute vitamine.

Među stručnjacima nema saglasnosti o tome kako vitamini poboljšavaju funkciju mozga.

Jedna od teorija je da oni redukuju brojnost molekula homocisteina, za koji je utvrđeno da je u vezi s kardiovaskularnim bolestima i slabljenjem kognitivnih funkcija.

Negde oko 15. januara, kada prođu praznici, upitamo se „Šta sada sa viškom?".

Mesec dana pre Nove godine - predjelo, glavno jelo, slatkiši, alkohol, gazirano. Mesec dana posle Nove godine - isti jelovnik. Ako smo novogodišnjim đuskanjem možda i sagoreli neku kaloriju, božićnom trpezom opet smo sve nadoknadili.

Kao uspomena na praznovanje ostaju nam kilogram-dva viška, loše varenje, visok krvni pritisak i iscrpljenost. Uzroci su, kažu stručnjaci, loš odabir namirnica i raspored obroka u toku dana, ali i preterivanje u količini.

„Onaj ko nije postio njemu preporučujem da krene da odredi sebi jedan ili dva dana kada će jesti samo sveže voće. Na taj način će smanjiti obim želuca i iščistiti organizam", savetuje Jasmina Stojanović Ristivojević, nutricionista-dijetetičar.

Za ručak predlaže supe, a kompot ili čaša jogurta za večeru.

Dijetom možemo popraviti stanje organizma za 60 odsto. Kako nam je u vreme praznika najveća fizička aktivnost put od stola do kreveta i nazad, za onih 40 odsto moramo malo i da vežbamo.

„Optimalan je trening tri puta nedeljno, za neke normalne rezultate. Dosta tečnosti i smanjivanje unosa soli, odnosno natrijuma koji zadržava vodu u potkožnom tkivu", objašnjava fitnes trener Emil Pavelkić.

Prema njegovim rečima, dobra kombinacija je aerobni trening i vežbanje u teretani.

Najvažniji savet jeste da sve navedeno primenjujete što duže posle praznika, da trud ne bi bio uzaludan.

Prateći 787 osoba koje su pokušale da ostave cigarete, tim sa Harvarda je ustanovio da se posle izvesnog vremena pušenju vratilo otprilike isto toliko onih koji su pri odvikavanju koristili neku od pomenutih terapija zamene nikotina, kao i onih koji nisu koristili nikakva pomoćna sredstva, prenosi AFP.

U obe grupe cigaretu je ponovo zapalila oko trećina ispitanika.

Štaviše, teški pušači koji su koristili neku od terapija zamene nikotina (bez profesionalne pomoći) su čak bili pod dvostruko većim rizikom da se vrate duvanu nego oni koji su ostavili cigarete bez terapije zamene nikotina.

To je možda zato što su teški zavisnici od cigareta u terapiji zamene nikotina videli neku vrstu „magične pilule", koja će ih osloboditi zavisnosti, a pošto su utvrdili da to nije slučaj, osetili su da više nemaju podršku u svojim naporima i da su osuđeni na neuspeh.

Istraživači s Harvarda su takođe utvrdili da se mnogi ne pridržavaju uputstava za terapiju zamene nikotina, za koje se preporučuje osmonedeljno korišćenje. Mnogi, naime, tu terapiju prekidaju znatno ranije.

Od 1984. godine, kada se pojavila prva žvaka za odvikavanje od pušenja, američka industrija sredstava koja zamenjuju nikotin beleži pravi bum - danas je tržište procenjeno na 800 miliona dolara. Uz to je prodaja lekova za odvikavanje od pušenja, koji se izdaju na recept, 2007. godine dostigla vrednost od 841 milion dolara.

Pileća supa preporučivana je u borbi protiv prehlade još u 12. veku. U 16. veku kada je bolesnicima prepisivana hranljiva, okrepljujuća ali lagana i lako svarljiva hrana, supe i čorbe opstaju kao idealan „lek" za prehladu.

Moderna medicina priznaje umirujuće i anti-inflamatorno dejstvo supica, a činjenica je i da je idealan obrok bogat hranljivim materijama, koji ne opterećuje sistem organa za varenje.

Ken Abala, istoričar ljudske ishrane na Pacifičkom univerzitetu u Kaliforniji, smatra da „primamljivost" supe nema toliko veze sa naukom koliko sa hranom za bebe.

„Umesto hrane za koju je naučno utvrđeno da pomaže oporavku, ljudi posežu za hranom koja ih umiruje i podseća na dom. Sličnost supe i 'bebeće' hrane jedan je od glavnih razloga zašto je jedemo. Obe su hranjive, a nisu teške za varenje", rekao je Abala.

Podsvesna psihološka veza ljudi i hrane vodi poreklo iz detinjstva, smatraju psiholozi. Volimo da se sećamo doma kao toplog i udobnog mesta. Postoji veza između hrane i tog osećaja sigurnosti i toplote, koju daje i supa.

Abala je naročito iznenađen činjenicom da su recepti prilično slični kroz vekove i da se sastojci kao i tehnike prenose s generacije na generaciju.

Dajana Henri, profesionalna kuvarica i spisateljica kulinarskih knjiga, saglasila se da je supa jedan od recepata koji se generacijama prenosi, a dodaje i da postoje emotivni razlozi za to.

Među najvažnijim, sugeriše Dajana, svakako su nežnost i briga, što supa simbolizuje.

Razne varijante pileće supe, koja je i danas verovatno najpopularnija, zabeležene su kroz istoriju u brojnim kuvarima. Delo O rimskoj hrani pisano za papu Grgura XIII u 16. veku, kuvar Jezuitskih sveštenika iz 17. veka, portugalski kuvar iz 18. veka čuvaju neke od starih recepata pileće supice.

Esej o groznici iz 1750. godine preporučuje laganu pileću čorbu, a piletina je i osnovni sastojak čorbi i bujona preporučenih u knjizi Kako kuvati za bolesne i one kojima je potreban oporavak, objavljene 1901. godine.

Supa objedinjuje psihološku, fizičku i nutricionu sferu kroz tople hranljive materije u lako svarljivom obroku, zaključak je naučnika.

Treba je naneti na kancerozno tkivo, ostaviti da deluje dva sata i pacijent je izlečen - to je ideja kakvu naučnici imaju već godinama. Sada sa ponosom najavljuju da će se uskoro takva krema pojaviti u prodaji.

Naučnici tvrde da postoje minimalni rizici kontraindikacija, a tretman ne ostavlja nikakve ožiljke. Do sada se 700 pacijenata podvrglo probnom testiranju, a uspeh je zabeležen u čak 95 odsto slučajeva.

„Neki pacijenti moraju da prođu kroz užasne hirurške intervencije u kojima im odstranjuju delove tkiva i kože i ostavljaju im trajne ožiljke. Nadamo se da će krema pomoći svim ljudima koji imaju rak", rekao je Oliver Bak, šef tima naučnika koji su kreirali kremu.

Ovaj tretman nije uspešan samo kod malignog melanoma, najsmrtonosnijeg oblika karcinoma kože, ali naučnici su optimistični da će i za tu vrstu karcinoma biti pronađen lek.

Najveći broj kožnih karcinoma kod pacijenata mora se odstraniti hirurškim putem, međutim, u nekim slučajevima tumor je duboko usađen u predelu nosa, očiju ili ušiju i ne može se odstranjivati, nego se pacijenti podvrgnu hemoterapiji koja nosi niz drugih komplikacija.

Osim toga što je tretman kremom bezbolan, njeni satojci nisu skupi, pa se tako veruje da će biti dostupna svim pacijentima.

Ukupno 85 odsto pacijenata je izlečeno nakon jednog, a 95 odsto njih nakon tri tretmana.

Tinejdžeri koji su gojazni, puše, ili nedovoljno vežbaju češće pate od glavobolja i migrena, piše časopis Neurology.

Norveški naučnici Univerziteta u Oslu proučili su podatke o 5.847 norveških učenika uzrasta od 13 do 18 godina, koji su odgovarali na pitanja o učestalosti glavobolja, pušenju i vežbanju, a među parametrima koji su uzeti u obzir su visina i težina.

Istraživači su otkrili da je 36 odsto devojaka i 21 odsto dečaka imalo problema s učestalim glavoboljama u razdoblju od najmanje godinu dana, 16 odsto mladića i devojaka imalo je višak kilograma, 19 odsto je pušilo, a 31 odsto ispitanika vežbalo je ređe od dva puta nedeljno.

Autori istraživanja navode da su tinejdžeri koji su imali višak kilograma, pušili i premalo vežbali, imali 3,4 puta veću verovatnoću za česte glavobolje nego tinejdžeri kod kojih nije bio prisutan nijedan od tih faktora rizika.

Tinejdžeri, koji su imali samo jedan od faktora rizika imali su 1,8 puta veću verovatnoću za česte glavobolje.

Stručnjaci dečjeg bolničko-medicinskog centra u Sinsinatiju zaključili su da jedno od desetoro dece mlađe od tri godine ima noćne more, budi se u toku noći, ima poteškoće da zaspi ili da spava u svom krevetu.

Većina roditelja veruje da je to samo period koji će proći.

Ipak, upozoravaju stručnjaci, može da se desi da potraje.

Podaci sprovedenih ispitivanja jasno pokazuju da deca ne moraju uvek da „prerastu" ovaj problem, preneo je Rojters.

Ispitivano je oko 250 majki o navikama njihove dece kada su ona imala 6, 12, 24 i 36 meseci. Između 21 i 35 odsto beba koje su imale teškoće sa spavanjem u najranijem periodu života, te probleme je imalo i kasnije.

Do druge godine najveći problem je da dete zaspi, a potom i da ostane u snu.

Oko treće godine pojavljuju se noćne more i nemir kao problem.

Poremećaji sna se sve ozbiljnije shvataju u medicini, jer mogu imati uticaj na raspoloženje, pažnju, sposobnost učenja i razvoj deteta, a znatno utiču i na roditelje.

Kako navodi list Dejli telegraf, kao i alkohol, tako i ove bolesti znatno umanjuju sposobnost ljudi da upravljaju vozilom, čak za 50 odsto.

Studija, sprovedena na zahtev britanske kompanije za osiguranje motornih vozila "Young Marmalade", a u saradnji sa „Halfordsom", pokazala je da je vožnja „pod teškom prehladom" jednako opasna kao i vožnja nakon četiri dupla viskija!

Tokom testiranja vozača korišćene su „telematiks kutije", uređaji koji beleže brzinu, kočenje i skretanje.

Kao i pod dejstvom alkohola, dolazi do usporavanja refleksa, vreme reagovanja se produžuje, praćenje okolnih učesnika u saobraćaju je otežano, a skretanje problematično.

Čak i naglo kočenje postaje učestalije.

„Ovo testiranje na manjem uzorku treba da predstavlja upozorenje za vozače. Jaka prehlada šteti raspoloženju vozača, njegovoj koncentraciji i rasuđivanju", objašnjava Najdžel Lejsi, predstavnik osiguranja.

Rezultate njihovog istraživanja potkrepljuju i rezultati do kojih su došli stručnjaci sa Univerziteta u Kardifu - oni sa prehladom ili gripom reaguju sporo i za trećinu se povećava verovatnoća da će udariti u ivičnjak.

Saobraćajna policija upozorava da je kijanje za volanom veoma opasno, jer vozač tom prilikom zatvara oči privremeno, pa savetuje vozačima da kada su bolesni ostanu kod kuće.

„Ako vidite nekoga ko kija za volanom, budite spremni za neočekivana dešavanja i povećajte rastojanje između vozila."

Zato je početak godine pravi trenutak da promenite nešto kod sebe i prihvatite savete lekara.

Možda smo prestali da verujemo u Deda Mraza, ali u čuda nismo. I pored nezdravih navika, svake godine sebi i najmilijima želimo dobro zdravlje.

Da bi želja bila realnija, dovoljne su i male promene. Počev od ishrane.

„Preporučujemo dosta svežeg voća i povrća, meso, ribu, piletinu...", rekla je Milka Raičević, nutricionista Doma zdravlja „Palilula".

„Ne zaboravite, kašikom jedite! I to je preventiva zdravlja", dodala je Raičevićeva.

„Treba unositi više tečnosti, uzimati supstance za koje se smatra da imaju preventivno dejstvo, kao što su brusnica, uvin čaj, vitamini", rekao je urolog Dejan Đorđević sa Klinike za urologiju Klinički centar Srbije.

Koliko god da imate obaveza, nije dobro da zbog njih previše skraćujete san.

„San je nešto što obnavlja naš imuni odgovor. Znamo da imamo sve manje vremena za san, ali mora da se nađe vremena i da se organizam obnovi tokom zime", rekla je Snežana Radić, pulmolog KBC „Dr Dragiša Mišović".

Možda ne možete bez mobilnog telefona, ali možete da pazite gde ga držite.

„Veliki broj mojih prijatelja drži telefon u levom džepu baš pored srca. Obzirom na srčane struje koje su osetljive, nežne, a kada kažem nežne mislim na struje malih potencijala. Kardiolozi tvrde da ukoliko dugo drižimo telefon tu, on može da prouzrokuje veliku štetu. Zato je bolje držati ga u tašni ili džepu, na pristojnoj udaljenosti", upozorio je doktor Gradimir Dragutinović.

Krizna godina obećava i nove stresove.

„Ako stres traje dugo, mi savetujemo tim osobama da se opuste, da nastave započete aktivnosti, da nađu neki način, mir, hobi, druženje, sve što je jednostavno u životu. Ono što su možda zaboravili, a to je šetnja, relaksacija, zdrava ishrana, crtanje, gledanje filmova...", rekla je psihijatar Anđelka Kolarević.

Kakve god brige da vas pritisnu, nađite način da mislite pozitivno, jer i na taj način jačate svoj organizam.

Pozitivne emocije poboljšavaju cirkulaciju, smanjuju nivo stresnih hormona, utiču na vaš izgled, ali i na međuljudske odnose.

Dok se teži slučajevi leče hormonskim pilulama, slaba je evidencija o promenama koje izazivaju manji poremećaji u aktivnosti te žlezde.

Američki naučnici preispitali su podatke o pola miliona trudnica. Od onih koje su se testirale, iznenađujuće veliki broj, čak 15 procenata, imale su tiroidnu žlezdu sa umanjenom aktivnošću, što je pet puta više od prethodnih procena.

Ovi rezultati su delimično posledica i promena u dijagnostici tog zdravstvenog problema, navodi se u studiji koja je objavljena u Žurnalu kliničke endokrinologije i metabolizma.

Ovi nalazi postavljaju zadatak nauci da odgovori na pitanje da li je u blažim slučajevima reč o pukom trošenju novca na dijagnostikovanje, testiranje i lečenje.

Dok doktorka Elizabet Pirs, poznati endokrinolog Bostonskog medicinskog centra, smatra da bi se, nezavisno od toga da li je reč o pacijentu ili članu njene porodice, uvek odlučila za medicinski tretman, akušeri su skeptičniji po pitanju lečenja.

Procenjeno je da 20 miliona Amerikanaca ima poremećaj u radu tiroidne žlezde koji, ako je dovoljno ozbiljan, može uticati na bolesti srca, osteoporozu i neplodnost.

Problemi sa ovom žlezdom pogoršavaju se kako godine prolaze, daleko više utiču na žene, a tokom trudnoće javljaju se dodatne tegobe.

Dovoljna količina hormona koje štitna žlezda luči važna je za pravilan razvoj mozga fetusa naročito tokom prvog tromesečja, ali i na sprečavanje pobačaja i preranog rođenja.

Naučnici se uglavnom slažu da bi trudnice sa znatno smanjenim lučenjem tih hormona trebalo da budu podvrgnute lečenju, a tretman se sastoji od pilule koja se pije jednom dnevno za koju je već utvrđeno da je potpuno bezbedna za majku i plod.

Najvažniji je test krvi, jer čak i trudnicama sa ozbiljnim problemom simptomi mogu da promaknu.

Predmet novijih istraživanja je da li manje ozbiljni slučajevi nose rizik. Pri tome, preliminarni rezultati jedne britanske studije ukazuju da nije primećeno uvećanje inteligencije dece ako je majka bila lečena.

Američki lekari nestrpljivo čekaju rezultate slične studije koju su sproveli, a koja će im biti dostupna 2015. godine.

Savet Američkog koledža za akušerstvo i ginekologiju preporučuje testiranje samo onim ženama koje osećaju simptome i koje su pre trudnoće već imale probleme sa tiroidnom žlezdom ili dijabetesom.

Američki savez za lečenje poremećaja tiroidne žlezde, ipak, predlaže testiranje svih budućih majki starijih od 30 godina, sa uvećanim žlezdama, onih koje su imale problema u predhodnim trudnoćama i onih koje su gojazne.

Trebalo bi da trudnice povedu i računa o unosu joda koji je veoma važan za pravilan rad tiroidne žlezde.

Na tokijskom medicinskom fakultetu profesor Eići Saito demonstrirao je korišćenje „Tojotinog" takozvanog „robota partnera" namenjenog starima i nemoćnima. Saito ne može da pokreće desnu nogu, ali tu je robot spojen sa njim. Senzori za kuk i rame nalaze na njegovim leđima, pa tako može da se kreće.

Pošto je uz pomoć robota nazvanog „pomoćnik u slobodnom hodanju",  koračao, sedeo i peo se uz stepenice, japanski profesor sa optimizmom očekuje trenutak kada će izum postati deo svakodnevnog života.

„Budućnost ovih robota je nesporna, posebno u našem društvu u kojem je sve više starih. Kako bi život tih ljudi bio sadržajan, ispunjen, ovakvi roboti postaće neophodni", naveo je profesor Eići Saito.

„Tojota" je predstavila i robota koji olakšava posao medicinskih sestara i drugog osoblja koje mora da prebacuje pacijente iz kreveta. Uz pomoć mašine se mogu podizati ili spuštati, a zatim kretati kao da su u invalidskim kolicima.

Tako se umanjuju fizički napori medicinskih radnika ali i tegobe pacijenata čija je motorika ograničena. Javnost u Japanu mogla je da se upozna i sa robotima namenjenim paralizovanim pacijentima i onima sa problemom ravnoteže tokom oporavka posle hiruške intervencije.

Roboti će se za sada proizvoditi samo za japansko tržište.

„Nemamo trenutno planova za izvoz robota. Nadamo se da će se ipak situacija promeniti u budućnosti", rekao je jedan od radnika „Tojote", Đoići Inkue.

U „Tojoti" se nadaju da će bolnice i domove penzionera početi da snabdevaju novim robotima za dve godine.

Prvo i najvažnije, organizmu je neophodan san, ali ništa manje važno je da se osvežite unošenjem velike količine vode i svežeg voćnog soka.

Uprkos uvreženom mišljenju da kafa doprinosi bržoj eliminaciji alkohola, izbegavajte taj napitak kako ne biste nastavili dehidrataciju organizma. Kofein iz kafe na gotovo isti način kao i alkohol izaziva izlučivanje tečnosti iz organizma - upravo suprotno od onoga što vam je potrebno posle prethodne noći.

Iako će vam ga mnogi preporučiti kao čudotvoran napitak za vašu boljku, rasolup danas ne prilazite! Reč je o tečnosti sa visokim sadržajem soli, što dodatno opterećuje izmučeni organizam.

Tek kada budete osetili glad uputite se ka frižideru i odaberite malo kaloričnije namirnice poput slanine ili kobasica.

Da biste nadoknadili enzime koje je desetkovao alkohol „nabavite" svežu zalihu amino kiselina, to jest pojedite neko jaje.

Ukoliko niste baš u stanju da odete na trčanje kako biste izbacikli nagomilane toksine, makar se prošetajte žustrijim korakom.

Narednih dana ne preterujte kako biste izbegli opasno kumulativno dejstvo alkoholnih napitaka.

Američki istraživači sa Univerziteta medicinskih nauka u Portlandu ustanovili su da brza hrana utiče i na pojavu Alchajmerove bolesti.

Naime, kod osoba koje unose velike količine zasićenih masnih kiselina, lakše dolazi do degenerativnih promena moždanog tkiva.

Istraživanjem, kojim je obuhvaćeno stotinak osoba starijih od 65 godina i čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Neurology, analizirani su nepoznati faktori rizika demencije.

Naučnici su ustanovili da se mozak ljudi koji imaju visok postotak trans masnih kiselina (oblik zasićenih masnih kiselina) skupio, što utiče na loše pamćenje, lošu koncentraciju i izaziva probleme kod govora.

Za razliku od njih, osobe čija je ishrana bogata vitaminima B, C, D i E imaju veću zapreminu mozga i bolje kognitivne sposobnosti i pamćenje.

Istraživanjem je ustanovljeno i da omega 3 masne kiseline takođe imaju pozitivno dejstvo na mozak, jer poboljšavaju našu sposobnost da rešavamo pobleme, planiramo i obavljamo više radnji istovremeno.

Proučavanje je uključilo gotovo 1.000 tinejdžera, a rezultati su pokazali da je više od 25 odsto dece koja su na testu o odnosu sa majkom imali najlošije rezultete, sa 15 godina postalo gojazno.

Nasuprot tome, među školarcima koji su sa majkama bili u odličnim odnosima, problem sa viškom kilograma imalo je 13 odsto.

Iako ovo istraživanje nije dovoljno da dokaže pretpostavke stručnjaka, ranije studije koje su bile fokusirane na veze između emotivnog i intelektualnog razvoja deteta i njihovih odnosa sa majkama otkrile su da stresno detinjstvo može ostaviti trajan uticaj na mozak deteta.

Stručnjaci to objašnjavaju vezama između regija mozga koje upravljaju reakcijama na stres i onih koje prave energetski balans.

Odgovor na stres bi tako, navode naučnici, mogao imati veze sa regulacijom apetita.

Faktori kao što su kućno vaspitanje i finansijska situacija takođe mogu da imaju uticaja.

Dejvid Gozal, pedijatar koji nije bio uključen u studiju, smatra da zaključak do kojeg su istraživači došli ispravan, ali je dodao da smatra da nezdrava ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i sna igraju veću ulogu.

Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, čak 17 odsto dece i adolescenata u SAD je gojazno.

Dok smo mladi sreću uglavnom dovodimo u vezu sa maštanjima o budućnosti, navalama adrenalina i avanturama. S godinama, pak, sve više nalazimo zadovoljstva u stabilnosti i miru.

Za mlade ljude, 60 odsto sreće je u uzbuđenju, dok oni stariji imaju tendenciju da 80 odsto sreće dovode u vezu sa mirnim životom.

Rezultati studije, takođe, otkrivaju da su mladi ljudi najviše okrenuti budućnosti, a da starije generacije više uživaju u sadašnjosti.„Govorimo o dve potpuno različite vrste sreće - jednoj koja se odnosi na spokojan život i drugoj koja se tiče uzbuđenja", objasnila je profesorka Kasi Mogilner, vođa istraživanja, a preneo Dejli miror.

„Ljudi treba da očekuju da će se stvari koje ih čine srećnim i njihovo poimanje sreće promeniti, to je ono što nam donosi sazrevanje i bolje poznavanje života", dodala je profesorka Mogilner.

Studijom nije utvrđeno postojanje veze između sreće i godina starosti tako da nije moguće reći da li su stariji ili mlađi ljudi srećniji, navela je Kasi Mogliner ističući da stepen sreće najviše zavisi od pojedinca.

Đovambatista Pani, jedan od istraživača, rekao je da se tokom istraživanja usredsredio na CREB1 protein, za koji je poznato da je važan za pamćenje i učenje.

U eksperimentu koji je vršen na laboratorijskim miševima, pokazalo se da manji unos kalorija povećava želju za učenjem, a isto tako povećava i količinu proteina u mozgu.

Kod životinja na kojima je vršeno testiranje, pokazalo se da moraju da smanje unos kalorija za 25 do 30 odsto, dok bi ljudi mogli da se odreknu u proseku i do 600 kalorija dnevno.

Da je umereno unošenje hrane korisno pokazuje i dugovečnost stanovnika Okinave u Japanu, gde na 100.000 stanovnika ima 100 osoba starijih od 100 godina, što je više nego bilo gde u svetu.

Naime, stanovnici Okinave unose manje kalorija nego prosečne osobe, piše Dejli Mejl (Daily mail).

Ono što unosimo u naš organizam, jedan je od najvažnijih faktora pri očuvanju celokupnog zdravlja, posebno kože.

Nijedna krema neće popraviti oštećenja koja su nastala eksperimentisanjima na koži ili pak dugotrajnim zanemarivanjem. Evo par saveta koji mogu pomoći da vaša koža uvek izgleda zdravo i sjajno, bez preteranog korišćenja kozmetičkih preparata.

Ishrana je najvažniji faktor ako želite da sačuvate svoje telo i, naravno, kožu. Ono što unosite svakodnevno, veoma utiče na izgled i tip kože, koji se vremenom može promeniti. Masna i brza hrana i slatkiši itekako će se negativno odraziti na nju. Umesto čipsa, hamburgera i pomfrita uzmite voće, salate, supe, ili nešto zdravije sa bogatog menija zimske kuhinje.

Sedam do osam sati sna predstavljaju ključ za odličan izgled kože. Nedostatak sna manifestovaće se u vidu podočnjaka, krugova oko očiju, neravnomernog tena, bubuljica, a takođe predstavlja i veliki rizik od prevremenog dobijanja bora. Dovoljno odmora ne samo da će pogodovati sjajnoj koži, već i zdravlju mozga i čitavog tela.

Da bi koža bila dovoljno hidratantna, potrebno je piti 1-1,5 litar vode svakog dana. Kako bi se tečnost pravilno apsorbovala, potrebno ju je piti u manjim količinama tokom celog dana, a nikako uzeti celu količinu odjednom.

Napravite sebi plan vežbanja. Petnaest minuta, ujutru i uveče biće sasvim dovoljno, ako je redovno. Vežbanjem krv brže prolazi kroz telo te je tako koža prokrvljenija i sjajnija.

Provodite dosta vremena na svežem vazduhu, ali izbegavajte duže zadržavanje na vetru i velikoj hladnoći kako se koža ne bi sušila i oštećivala.

Stres loše deluje na čitav organizam, pa tako može uzrokovati akne, bore, crvenilo i razna druga oštećenja. Učinićete uslugu i svom srcu, ali i svojoj koži ako se budete manje sekirali oko sitnica.

Dvaput nedeljno napravite piling kože kako bi uklonila odumrle, stare ćelije kože i otvorile pore da dišu. Piling ne mora da bude kozmetički proizvod, već i maska napravljena od različitog voća i ostalih namirnica.

Redovnim nanošenjem krema za vaš tip kože svakako veoma pomažete pri održavanju nege i svežine. Najbolje je izabrati jednu kremu za dnevnu negu koja vam najviše odgovara i držati se rutine u nanošenju.

Teško je odlučiti se za pravi preparat, jer prodavnice nude ogroman izbor kozmetičkih proizvoda. U tim slučajevima najbolje rešenje su domaći proizvodi. Neki preparati mogu se piti, ili nanositi na lice.

Prirodni proizvodi koji deluju na kožu

Iscedite malo limuna u toplu vodu i razmutite malo meda. Ovaj napitak deluje i ako ga popijete i ako ga nanesete na kožu. Ukoliko ga nanesete lokalno, pomoćiće vam da izbledite mrlje, naročito one na rukama.

Kod masnog tipa kože, pomoćiće vam ružina vodica, koju možete naći u apoteci. Nanesite na tupfer par kapljica i nanesite na područje oko čela i nosa, čime ćete umanjiti lučenje žlezda koje vašem izgledu daju nepotreban sjaj.

Samlevena kora od narandže će učiniti čuda ukoliko nanasete smesu na lice. Možete dodati malo samlevenih badema kako biste koži vašeg lica dali neophodne vitamine. Ili iscedite sok od pomorandže, pomešajte ga sa brašnom i nanesite na lice u vidu pilinga.

Lekari širom sveta pokušavaju da pronađu lek, a naučnica iz Srbije, doktor Vesna Garović Kocić, na američkoj Klinici „Mejo" radi na testu u toku trudnoće koji bi na vreme otkrio kod kojih trudnica može da se javi taj poremećaj.

Doktorka Vesna Garović Kocić druga je žena profesor na Nefrološkom odeljenju Klinike „Mejo", gde radi od 1999. godine.

Sada se američka stručna javnost interesuje za njeno istraživanje koje može da ukaže na preeklampsiju koju, osim visokog krvnog pritiska, karakterišu i belančevine u mokraći.

„Trudnice koje razviju preeklampsiju, imaju glavobolju, bolove u stomaku, značajne edeme i zadržavanje tečnosti i to su uglavnom simptomi koji ih prvi put podstaknu da idu kod lekara. Za sada ne znamo šta je prouzrokuje i, shodno tome, ne znamo ni koje su terapije", kaže Vesna Garović Kocić.

Vesna i njen tim osmislili su vrlo precizan test kojim može da se utvrdi koje trudnice sa visokim pritiskom imaju predispozicije za taj poremećaj.

„Moje istraživanje se odnosi na pojavu specifičnih ćelija u mokraći žena, koje se javljaju otprilike 12 do 14 nedelja pre nego što te žene dobiju prve znakove preeklampsije", rekla je Garovićeva.

Reč je o ćelijama bubrega, a testom koji utvrđuje njihovu pojavu u mokraći, što se ne javlja u normalnoj trudnoći, lekari bi na vreme mogli da počnu da leče visok pritisak.

„Hipertenzija u trudnoći još se smatra jednim od glavnih uzroka moždanog udara kod mladih žena", ističe Vesna Garović Kocić.

Sada je najvažnije da, u budućnosti, test koji je još u fazi istraživanja i koji je vrlo komplikovan, bude pojednostavljen, poput testa za trudnoću koji može da se kupi u apotekama.

Američka administracija za hranu i lekove (Food and Drug Administration – FDA) odobrila je lek protiv mamurluka koji je otkrila bivša radnica u finansijskom sektoru i diplomirana studentkinja Harvarda, Brena Hejson, objavio je britanski šou-biznis sajt Didžital spaj (Digital spy).

Lek nazvan "Blowfish", koji sadrži 1.000 miligrama aspirina, 120 miligrama kofeina i antacid (sredstvo protiv kiseline u želucu), dospeće na američko tržište u januaru, a ubrzo zatim i na tržište Velike Britanije.

„Jednog naročito gadnog jutra, koje je bilo rezultat naročito dobre prethodne noći, počela sam da mislim kako mora da postoji način da imamo i dobre noći i dobre dane", rekla je Brena Hejson.

„Isprobala sam sve lekove koje sam mogla da nađem i ustanovila da biljni proizvodi na tržištu koji se uzimaju noć pre, baš i nisu od neke pomoći. I otpočela sam potragu za nečim što će zaista delovati i što se može uzeti jutro nakon opijanja", objasnila je žena kojoj će mnogi biti zahvalni što je pronašla rešenje za mamurluk.

Hejsonova je dodala da se odlučila da proizvod iznese na tržište nakon što je od drugih dobila potvrdu da magična kombinacija funkcioniše.

„Nakon istraživanja pronašla sam kombinaciju koja je delovala, i to brzo", rekla je Hejsonova i naglasila da je počela da je deli sa prijateljima, koji su joj stalno tražili lek.

Stručnjaci ukazuju na to da uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu. Za pobornike presne hrane zdrava je samo ona namirnica koja ne zahteva termičku obradu.

„Voće i povrće su hrana, a ne prilog", objasnila je dramatrurg Maja Volk u čijoj kuhinji već tri godine nema mesa, već samo presnog voća i povrća.

Prema rečima Maje Volk, ishrana živom hranom najprirodniji je način ishrane, zove se prirodna higijena, a podrazumeva da postoje samo dve vrste hrane – živa i mrtva.

„Mi smo jedini oblik organizma koji termički obrađuje svoju hranu. Presna hrana ima žive ćelije znači bogatstvo enzima i vitamina i jača imunitet", istakla je Volkova.

Ishrana živom hranom nije dijeta, to je, opredeljenje za zdravlje i život, nasuprot bolesti i starenju, smatraju pobornici vegana.

„Nerafinisana biljna hrana pre svega sadrži šećere, a u manjoj meri belančevine i masti što je idelana proprcija hranljivih materija za ljude ako je suditi po najvernijem parametru, ljudskom mleku", tvrdi savetnica za biljnu ishranu, Marina Grubić.

Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu, savetuju lekari - ne isključujući dobrobit vegetarijanstva ili makrobiotike posebno za ljude koji su bolesni ili ne podnose neku vrstu namirnica.

Nutricionista Jelena Gudelj je istakla da kada govorimo o presnoj ishrani kao porodičnoj ishrani ona se ne može preporučiti kao pravilan način ishrane.

„Ishrana presnom hranom može da bude korisna u određenim životnim periodima za određene bolesti, stanja i određenom, definisanom vremenskom periodu. Veoma je važno da tokom tog perioda ishrane presnom hranom osoba mora biti pod redovnom lekarskom kontrolom", navela je doktorka Gudelj.

Lekari ukazuju i na opasnost od opsesivnog traganja za zdravom hranom što može postati psihički poremećaj poznat kao ortoreksija.

Zdrava ishrana takođe znači jesti u umerenim količinama, ne prebrzo niti halapljivo, sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti previše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena.

Stručnjaci procenjuju da će 2050. godine u Nemačkoj živeti 30 miliona ljudi starijih od 60 godina kojima bi trebalo omogućiti da što duže budu samostalni, u čemu bi u velikoj meri mogao da im omogući posebno osmišljen sportski program.

Starijima se preporučuju manje naporne vežbe za održavanje kondicije i vežbe za povećavanje snage i balansa.

Oni koji već redovno vežbaju ističu da im fizička aktivnost veoma koristi i da bi svima preporučili da počnu da vežbaju.

Upravo to je suština trening programa „Fit za 100" koji je razvio nemački Sportski univerzitet iz Kelna.

Dvosatnim vežbanjem tokom nedelje, stariji bi trebalo da postanu dovoljno „fit" za svakodnevicu.

Ustajanje, penjanje uz stepenice, šetnja, ali i samostalna briga o svakodnevnim potrebama tako postaje lakša.

Program je precizno osmišljen, nije reč o dva sata bilo kakvog kretanja, već upravo ciljanog treninga, objasnio je za nemački državni radio „Dojče vele" Frank Nider sa Sportskog univerziteta.

„Kada treniramo samo jednom nedeljno, onda ne možemo znatno da poboljšamo svoju kondiciju. Zato to mora biti program vežbi od dva puta po sat vremena u toku nedelje. Iako se vežbe razlikuju, njihov cilj je uvek isti: jačanje mišića nogu, ruku, trupa i leđa", istakao je Nider.

Rezultati više studija potvrđuju da se kondicija kod većine učesnika u programu, nezavisno od starosti, znatno poboljšala bez obzira na to da li su se ranije bavili sportom ili su tek počeli u poodmakloj starosti.

„Naučna procena je ciljala na poboljšanja za ljude sa većim brojem godina. Možemo reći da im se povećala snaga u rukama, nogama, kao i pokretljivost i stabilnost", istakao je Nider.

Da fitnes ne poznaje godine dokaz su i druge studije koje pokazuju da čak i stariji od 90 godina mogu poboljšati fizičku kondiciju i stanje duha kroz usmereni trening. Osim toga, važni su i redovni društveni kontakti, zabava i zajedničko bavljenje sportom.

Kako je najčešće oboljenje zuba kod dece karijes, najvažnije je pravilno korišćenje šećera i ugljenih hidrata.

Iako je šećer veliki neprijatelj zdravih zuba, doktor Zoran Mandinić iz Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju kaže da deca mogu da ga unose ali uobročeno, a slatkiše samo posle ručka.

„Od prvog do četvrtog razreda osnovne škole deca zube ne peru adekvatno. Sama deca se trude da održavaju oralnu higijenu, međutim, postoje specijalne tehnike koje i mi stariji teško primenjujemo", objasnio je dr Mandinić.

Zbog toga bi roditelji trebalo da nadgledaju dete dok pere zube do desete godine. Samo jedna od bolesti koje se na taj način mogu sprečiti je paradontopatija.

Stomatolog Miloš Belojica je naglasio da se paradontopatija u dečjem uzrastu najviše javlja kod dece koja su obolela od neke sistemske bolesti.

„Veoma je važno čim se primeti upala i krvarenje desni da se obrati stomatologu kako bi se sprečila paradontopatija. Ona kod dece vrlo brzo dovodi do razaranja kosti, pa tako gube zube i pre 20. godine", istakao je Belojica.

Ni Nacionalni program prevencije bolesti zuba, koji podrazumeva da svakom detetu bude dostupna stomatološka zaštita, ne daje rezultate.

„Već od početka kada je Program usvojen u Vladi Srbije došli smo do saznanja da zbog nedostatka sredstava neće biti započet ni sproveden do kraja", ukazala je upravnica Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju prof. dr Mirjana Ivanović.

Ukoliko roditelji imaju nedoumice pri izboru četkice i paste za zube, najbolje je da savet potraže od stomatologa, makar to bio jedini razlog zbog kojeg će ga posetiti.

Osim pravilne tehnike pranja izuzetno je važno da deca budu disciplinovana. Tu je uloga roditelja ključna jer će dete ako vidi od drugih da se higijeni usta i zuba posvećuje pažnja i samo više želeti da često pere zube.

Nije tajna da duboke bore i sitne linije oko očiju i usana „napadaju" pušače pre nego one koji se klone duvanskog dima. Jedan od uzroka je škiljenje, kako bi se oči zaštitile od dima, kao i stiskanje usana tokom uživanja u cigareti.

Takođe, novija istraživanja pokazala su da nikotin i druge štetne materije utiču na smanjenje stvaranja elastina i kolagena i do 40 odsto!

Koža pušača počinje da se bora već u 20. godini, pa stručnjaci kao prvo rešenje u borbi protiv tog znaka starenja savetuju da se što pre otarasite cigareta.

Flavonoidi koji se nalaze u kakaou odlični su saveznici lepoj koži. Te materije čine krvne sudove elastičnim što dovodi do boljeg dopremanja krvi unutrašnjim organima i koži.

Studija nemačkih naučnika objavljena u časopisu Journal of Nutrition otkrila je da su ispitanici koji su redovno pili kakao umesto kafe, imali, ne samo glatku kožu, već je njihov najveći organ bio otporniji na oštećenja izazvana sunčevom svetlošću.

Jedan od najboljih prijatelja mladalačkog izgleda je san. Međutim, ukoliko stalno spavamo na strani ili potrbuške, prilično povećavamo šanse za nastanak trajnih dubokih bora. Da biste sprečili pojavu takvih bora spavajte na leđima.

Ukoliko mnogo škiljite obavezno što pre posetite oftalmologa, ako ne zbog vida, onda makar da biste spasli lice nepotrebnih linija oko očiju.

Tamni pečati i pegice očigledan su uticaj štetnog dejstva sunčeve svetlosti, aliono što mnogi ne znaju, ističu stručnjaci, je da su UV zraci glavni krivci bora.

Čak i u automobilu i gradskom prevozu izloženi smo zracima kojih je bolje da se krijemo, a o „nebezbednom" hodu ulicom da i ne govorimo. Jedini spas je krema sa visokim faktorom zaštite.

Rezultati istraživanja o tome kako je stres usled velikog zemljotresa 2005. godine uticao na trudnice u Čileu pokazuju da na trudnoću više utiče stresna situacija nego stalna izloženost faktorima koji često prate ili izazivaju stres, poput briga zbog siromaštva.

Stručni tim Univerziteta u Njujorku, koji je sproveo istraživanje, analizirao je matične knjige rođenih u Čileu od 2004. do 2006. godine.

Tokom perioda uzetog u razmatranje godišnje je rođeno više od 200.000 dece. Evidencija rođenja pružila je informacije o bebama i njihovim majkama, uključujući i to koliko blizu su majke živele u odnosu na epicentar zemljotresa, jačine 7,9 stepeni Rihterove skale.

Izveštaj autora studija organizacije "Human Reproduction" pokazao je da izloženost zemljotresu tokom trećeg meseca trudnoće smanjuje odnos rođenih dečaka i devojčica.

„Rodilo se više dečaka nego devojčica, a njihov odnos je bio oko 51:49. Drugim rečima, od 100 rođenih, 51 beba bila je muškog roda", precizirala je doktorka Karin Klajnhaus, asistent profesora psihijatrije i ginekologije na Univerzitetu u Njujorku.

Zaključci do kojih su došli američki stručnjaci potvrdili su i ranije pretpostavke da muški fetusi imaju tendenciju da više porastu od ženskih zbog čega su njihove potrebe veće, a samim tim je veća verovatnoća od spontanog pobačaja u vreme stresa.

Osim toga, muški fetusi mogu biti slabiji od ženskih i manje sposobni da se prilagode razvoju u stresnim uslovima u majčinom stomaku.

Studija je takođe pokazala da su žene koje su preživele zemljotres tokom drugog i trećeg meseca trudnoće imale kraću trudnoću i da su postojale veće šanse da se prevremeno porode.

U odnosu na buduće majke koje su živele u delovima Čilea koji nisu bili pogođeni zemljotresom, trudnoća žena koje su tokom drugog meseca posle začeća doživele potres bila je u proseku 1,3 dana kraća.

S druge strane, trudnoća onih žena koje su bile izložene zemljotresu u trećem mesecu, u proseku je bila oko dva dana kraća, pokazuju nalazi.

Više od devet odsto žena izloženih zemljotresu u trećem mesecu trudnoće, imalo je prevremen porođaj, a to je 3,4 odsto više u odnosu na uobičajene okolnosti.

Razlika u statistici najprimetnija je bila među devojčicama - bilo je gotovo četiri odsto više prevremeno rođenih ženskih beba.

Međutim, prevremeno rođenih dečaka bilo je približno isto, primetili su istraživači dodajući da je neophodno dodatno ispitati šta bi mogao da bude razlog tako velike razlike među polovima.

Prvi na spisku krivaca za takve promene je manjak sunčeve svetlosti, ali i vitamina D i serotonina (hormona sreće).

„Sve je više istraživanja koja pokazuju da je nedostatak vitamina D, K i E najveći razlog tamnih vrećica ispod očiju i da žene izgledaju starije tokom zimskog perioda", rekao je dermatolog Mark Binete, prenosi Dejli Mejl.

Tamnih kolutova i natečenosti ispod očiju možete se rešiti na nekoliko načina:

1. Potrebno je dobro se naspavati, manjak sna sigurno će prouzrokovati podočnjake. Međutim, treba biti oprezan, jer i predugačko spavanje može prouzrokovati tamne kolutove i natečenost oko očiju. Ukoliko ne spavate dovoljno noću, odremajte makar pola sata u toku dana.

2. Uzmite malo vate ili peškirić, natopite hladnom vodom i nežno pritisnite na oči. Teži slučajevi zahtevaju hladne vrećice čaja od kamilice.

3. Kreme koje su bogate vitaminom E odlično pomažu smanjenju tamnih kolutova.

4. Komad krompira, krastavca, tikvice ili banane može poslužiti kao sjajno sredstvo protiv podočnjaka.

5. Ako se pravilno hranite, jedete dovoljno voća i povrća, a manje masnog, slanog i slatkog, pijete litar i po do dva vode na dan, probleme sa podočnjacima nećete ni imati.

6. Masaža prstima može biti jako korisna pri uklanjanju podočnjaka. Blago povlačite prstima od unutrašnosti oka, ka slepoočnicama, ali ne preterujte jer možete izazvati pojavu dodatnih bora na nežnoj koži donjih kapaka.

7. Odlazak u saunu, takođe, veoma efikasno može ukloniti podočnjake i natečenost područja oko očiju.

Važno je biti svestan da se bioritam organizma i metabolizam izuzetno brzo mogu promeniti.

U zavisnosti od toga kako ste proveli dan ili veče, kako se hranite, da li konzumirate alkohol ili cigarete, podočnjaci se mogu javiti češće ili tek poekad da vas podsete da ste preterali.

Takođe, nastanak dubokih, tamnih kolutova i natečenost u predelu očiju može biti i rezultat nasleđa.

Loše životne navike često su uzrok pojave mnogih bolesti. Plodno tlo za ćelije raka su pušenje, ishrana bogata mastima, alkohol, sunčanje, mnogo soli i infekcije.

Četrdeset odsto svih tumora nastaje zbog faktora izazvanih načinom života i oni se mogu izbeći. Najvažniji i najpoznatiji faktor rizika jeste pušenje.

Prema analizama Maksa Parkina iz Centra za prevenciju raka na Univerzitetu „Kvin Meri" u Londonu, duvan je uzrok 23 odsto svih slučajeva raka kod muškaraca i 15 odsto kod žena.

Ćelije raka ne nastaju samo u plućima, već i u mnogim drugim organima. Nedovoljno voća i povrća, kao i preteviše mesa i soli na meniju označeno je kao razlog za devet odsto svih slučajeva raka.

Oko 5,5 odsto svih tumora rezultat je prekomerne težine i gojaznosti. Takođe, opasni faktori su nedovoljno kretanje, ultraljubičasta svetlost, infekcije i rizici uslovljeni profesijom.

Autor studije Maks Parkin istakao je da mnogi ljudi veruju da je rak sudbina ili da leži u genima. Ipak, najnoviji rezultati pokazuju drugu tendenciju. Pri tom, ima razlike između muškaraca i žena.

Dok pušenje kod oba pola često dovodi do raka, kod muškaraca je pre svega nedovoljno unošenje vitamina iz voća i povrća, kao i povišeno konzumiranje alkohola važan faktor za nastanak tumora.

Kod žena je to prekomerna težina, preneo je nemački državni radio Dojče vele.

Ipak, za zdrav životni stil, ljudima je potrebna podrška. Deca, ali i njihovi roditelji i vaspitači moraju da nauče da se hrane zdravo, da prepoznaju opasnosti od konzumiranja duvana i alkohola, kao i koliko je važno svakodnevno upražnjavanje fizičke aktivnosti.

Samo znanje o rizičnim faktorima koji se mogu izbeći ne menja automatski stil života. U suprotnom, ne bi širom sveta bilo milijardu i po ljudi sa prekomernom telesnom težinom i ne bi svake godine pet miliona ljudi umrlo od posledica pušenja.

Problem je višeslojan. Nikotin i alkohol stvaraju zavisnost, pa ih se teško odreći kada se telo navikne, ali i iskustva, vaspitanje i psiha imaju važnu ulogu u svakodnevnim odlukama.

Nekada je teško biti pažljiv, jer je aromatičnih iskušenja mnogo. Ali ne očajavajte, nutricionisti imaju dobre vesti.

Materije kojih u izobilju ima u nekim veoma ukusnim namirnicama pravi su superheroji u borbi protiv bolesti srca.

Povećana sklonost ka kardiovaskularnim zdravstvenim problemima postaće prošlost ako na svom svakodnevnom meniju obezbedimo pozicije za jabuke, bademe, orahe, borovnice, grožđe, smokve i crnu čokoladu.

Budući da ništa od navedenog nije preterano teško spakovati u kutijicu za ručak, ni pretrpani raspored niti gužva na poslu ne mogu nas sprečiti da svakog dana uradimo nešto dobro za srce.

Iako je jabuka odličan čistač organizma i obiluje vitaminima, vlaknima i drugim korisnim materijama, nedovoljno pažnje joj se posvećuje. Dostupna je tokom cele godine i to je čini manje interesantnom u odnosu na voće kojeg se uželimo.

Međutim, antioksidansi iz jabuka odlični su saveznici organizma u borbi protiv ateroskleroze, dok pektini spuštaju nivo lošeg holesterola, a blago antizapaljensko dejstvo pomaže održavanje dobrog stanja celokupnog vaskularnog sistema.

Najnovija istraživanja potvrdila su da postoji veza između redovnog konzumiranja badema i čak 37 odsto manjom sklonošću ka koronarnoj arterijskoj bolesti, to jest grupi oboljenja koja se javljaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije. U prevodu, brzo u prodavnici potražite sirove bademe.

Čitava paleta antioksidanata nalazi se u malim plavičastim bobicama – borovnicama. Mangan i vitamini C i E iz tog voća obezbeđuju zaštitu na ćelijskom nivou, a kombinacija važnih fitonutrijenata ne dozvoljava da se naslage zalepe za zidove krvnih sudova.

Gotovo sve antioksidantne sposobnosti borovnice ostaju netaknute i posle zamrzavanja, ali je najbolje jesti ih u svežem stanju.

Crna čokolada zahvaljujući vrsti flavonoida može oštro da se suprotstavi već pomenutim naslagama u krvnim sudovima. Na taj način se smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Ipak, savetuju stručnjaci, radi svake sigurnosti ne preterujte kada je o količini reč – na koliko kockica čokolade sa minimum 70 odsto kakaoa sasvim je dovoljno.

Regulisan krvni pritisak i nivo LDL holesterola samo su neke od supermoći koje grožđe ima zahvaljujući vitaminu B6 i drugim fantastičnim sastojcima.

Na toj listi fantastičnih namirnica našla se i smokva. Njen adut je kalijum koji je u suprotstavljanju organizma uzrocima hipertenzije, moždanog i srčanog udara bezmalo nezamenljiv.

Ovaj gen ima svaki peti Evropljanin, kaže se u studiji objavljenoj u magazinu Molekularna psihijatrija. Istraživači smatraju da je otkriće značajno jer može pomoći pri objašnjavanju ponašanja ljudi prilikom sna.

U istraživanju je učestvovalo 10.000 ljudi sa Orknijskih ostrva, iz Hrvatske, Holandije, Italije, Estonije i Nemačke, koji su rekli koliko dugo spavaju, a i dali su krv na analizu.

Svima su bila postavljena pitanja o navikama spavanja u danima vikenda, odnosno kada ne moraju na posao, ne uzimaju tablete za spavanje ili kada ne rade u smenama. Posle svih rezultata, potvrđeno je da ljudima sa genom ABCC9 treba više sna.

Potrebe za snom kod različitih ljudi su različite. Poređenja radi, bivša britanska premijerka Margaret Tačer spavala je samo četiri sata tokom noći, dok je naučniku Albertu Ajnštajnu bilo potrebno 11 sati sna da bi normalno funkcionisao.

Na pragu zime kada virusi i bakterije vrebaju sa svih strana organizmu je preko potrebna pomoć.

Najdelotvorniji saveznici protiv mnogih opakih bolesti kriju se u frižideru i kuhinji! Umesto da čekamo pomoć agresivnih lekova kada bolest nastupi, savet je stručnjaka – bolje je konstantno jačati organizam i tamaniti bacile „prirodnim antibioticima".

Stalna ispitivanja sve više pokazuju da je kralj među takvim namirnicama ulje origana. U tri istraživanja koja je sproveo doktor Pol Belajk potvrđeno je da ulje origana ubija 92 odsto bakterija poput stafilokoka i čak 96 odsto pneumokoka.

Redovnom upotrebom ulja dobijenog iz začinske trave koja se najviše pominje kao sastojak pice i drugih specijaliteta italijanske kuhinje, može se sprečiti nalet mikroorganizama koji izazivaju crevne infekcije, trovanja hranom, ozbiljna zapaljenja grla, šarlah, reumatsku groznicu, sindrom toksičnog šoka, ciste, pa i meningitis.

Treba biti veoma pažljiv pri kupovini, jer neki proizvođači zbog interesantnije arome prave mešavinu ulja koristeći majoran, a ne isključivo origano.

Ekstrakt maslinovog lista, takođe, spada među najbolje prirodne antibiotske agense, naročito kada je reč o mikrobima kojima se poreklo ne poznaje dovoljno. Istrživači Odeljenja za biomedicinu Univerziteta CHA (CHA) u Koreji otkrili su da je ekstrakt maslinovog lista izuzetno blagotvoran u borbi protiv bakterija i mikroba.

Takođe, list masline pokazao se kao veoma efikasan u sprečavanju nastanka slobodnih radikala, koji uzrokuju pojavu mnogih bolesti, naročito raka, a delotvoran je i u borbi protiv starenja.

Već proslavljeno sredstvo protiv gljivica i bakterija je beli luk koji je odličan dodatak ishrani, naročito u zimskom periodu.

Luk često optužen kao izazivač neprijatnih mirisa sadrži kalijum i germanijum, elemente koji su posebno važni za zdravlje, ali takođe sadrži i sumporna jedinjenja, posebno alicin. Reč je o izuzetno važnim fitohemikalijama koje jačaju imunitet i deluju kao prirodni antibiotici.

Dakle, vreme je da u supu, čorbu, meso ili salatu ubacite beli luk.

Takođe, savet je stručnjaka, zaboravite beli luk u prahu, jer je njegovo blagotvorno dejstvo u tom obliku potpuno nestalo.

Jedan od najvažnijih sastojaka zelenog čaja je epigalokatehin galat (EGCG) koji se pokazao kao veoma delotvoran u borbi protiv nekih sojeva oralnih bakterija. Osim toga, taj sastojak toplog napitka odličan je antioksidans, suzbija slobodne radikale, napada višak masti u krvi, a primenu ima i u terapijama prepisanim osobama sa HIV-om i nekih vrsta raka.

Jedna šolja zelenog čaja dnevno preporučljiva je svima koji vode računa o zdravlju i vitalnosti, naročito u hladnom periodu i sezoni prehlade i gripa.

Najnoviji podaci svetske Mense ukazuju da dete koje nije dovoljno fizički aktivno ima smanjene duboke strukture mozga koje učestvuju u kognitivnim (saznajnim) procesima.

„U Srbiji je sve više mališana sa poremećajima u učenju (disleksija, disgrafija) poremećajima govora, 90 odsto dece nepravilno drži telo i niko ne shvata da će sve to kasnije uticati na njihove kognitivne sposobnosti", upozorio je Rajović.

Dokazano je da se 50 odsto sinapsi (funkcionalna veza između dve nervne ćelije) razvija do pete godine upravo kroz aktivnosti i igru, koja neretko smeta roditeljima.

Dete od dve godine često skače po krevetima, ističe dr Rajović, što roditelji ne dozvoljavaju, da se ne bi upropastio madrac od 300 – 400 evra. Takođe, deca u tom uzrastu vole da hodaju po niskim ogradama, bankinama, skaču po blatu, vrte se oko sebe, penju se gde god stignu.

„Pošto im ne damo da to rade, pravimo novu grešku, jer deci dozvoljavamo da nekoliko sati provedu uz kompjuter", objasnio je Rajović, jedan od autora Mensinog „NTC sistema učenja", koji je u upotrebi u nekim našim, ali i stranim školama i vrtićima.

„U Srbiji, 70 do 90 odsto dece u svojoj sobi ima TV aparat, kompjuter, video-igre, a zna se da preterano gledanje televizije, igranje video-igri, može da ošteti razvoj ukupnih sposobnosti deteta", upozorio je Rajović.

Prema njegovim rečima, najnoviji podaci otkrivaju da deca u Srbiji dnevno igraju po tri, četiri sata video-igre ili su za kompjuterom, što automatski znači da se smanjuju pojedine strukture mozga i to ne samo sinapse u kori velikog mozga, već i duboke strukture mozga.

Ukoliko dete koje dnevno provede nekoliko sati gledajući televiziju, uz kompjuter i video-igre nema druge kompenzatorne aktivnosti (trčanje, skakanje, provlačenje, boravak u prirodi...), onda gotovo sigurno ulazi u rizik za pojavu nekog od razvojnih poremećaja.

„Sve više je očigledan uticaj spoljašnje sredine i pogrešne stimulacije, pa je obaveza svih nas koji se bavimo ovim problemima - da edukujemo, pre svega, roditelje, a onda i vaspitače i učitelje", smatra Rajović.

U okviru „NTC sistema ucenja" postoje seminari za vaspitače, učitelje, a uključeni su i roditelji. Program se primenjuje tri godine u Srbiji, a pre mesec dana započeta je i saradnja sa UNICEF-om.

„NTC program učenja" prisutan je u 14 evropskih država, u Srbiji je akreditovan u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja i primenjuje se uz pomoć Saveza učitelja Srbije i Društva vaspitača Vojvodine.

Ovaj skener ne uzrokuje nikakav bol, sigurniji je od običnog mamografa koji koristi X-zrake, koji stvaraju rizik od zračenja.

Stručnjaci veruju da će novi uređaj, koji je ujedno i jeftiniji, biti korišćen na ženama svih godina, za razliku od mamografa.

Kod osoba koje imaju manje od 50 godina, manji je i rizik da obole od karcinoma dojke, mada se ovo pravilo sve ređe potvrđuje. Mlađe žene imaju veću gustinu tkiva u grudima, pa je teže utvrditi postojanje kancerogenih ćelija.

Pregled običnim mamografom je jako bolan, jer dve poluge pritiskaju grudi kako bi se otkrilo postojanje sumnjivih ćelija, dok novi skener za samo osam sekundi stvara tri-de sliku sa jasnim prikazom zdravstvenog stanja.

Rezultati mamografije se čekaju u proseku oko dve nedelje, dok su sa novom tehnologijom dostupni za nekoliko minuta.

Novi skener razvila je kompanija "Micrima", koristeći tehnologiju za otkrivanje nagaznih mina.

U istraživanju efikasnosti probnih skeniranja, ovaj skener je bio uspešan u otkrivanju 80 posto karcinoma. Naučnici trenutno rade na njegovom unapređivanju kako bi tačnost bila 100 posto.

Istraživači su uzeli uzorke sperme 29 zdravih muškaraca starih između 26 i 45 godina, zatim su po jednu kapljicu stavili ispod laptopa priključenog na internet.

Četiri sata kasnije primetili su da je sperma oštećena na većini uzoraka. Četvrtina spermatozoida više nije bila pokretna, a devet procenata uzoraka je imalo DNK oštećenje, objavljeno je u časopisu Fertilitet i sterilitet.

Istraživač Konrado Avendano iz Klinike za reproduktivno zdravlje „Nascentis", u Kordobi, kaže da je glavni krivac za ta oštećenja elektromagnetno zračenje koje nastaje tokom bežične konekcije.

„Naše istraživanje pokazuje da stavljanje laptopa sa bežičnim internetom u blizini muških reproduktivnih organa može smanjiti kvalitet sperme", rekao je Avendano.

Naučnici su sproveli i odvojen test sa laptopom koji je bio uključen, ali koji nije bio priključen na internet. Elektromagnetno zračenje u tom slučaju bilo je zanemarljivo.

Međutim, ima stručnjaka koji odbacuju ove tvrdnje, a među njima je i doktor Robert Outs, predsednik američkog Udruženja muškog reproduktivnog zdravlja i urologije.

„To nema veze sa stvarnošću. Ja imam i laptop i ajped, a ipak imam dvoje dece", rekao je doktor Outs.

U Srbiji će sledeće godine biti uvedeni obavezni preventivni pregledi. Sve osobe između 50 i 70 godina moraće jednom godišnje da obave pregled stolice, potom, ukoliko je neophodno, biće upućeni i na kolonoskopiju.

Do tada, stručnjaci preporučuju da počnete s promenama u vašim životnim navikama.

Iako se rak debelog creva najčešće javlja kod ljudi starijih od 50 godina, a rizik od obolevanja, i kod muškaraca i kod žena, raste sa godinama, ta podmukla bolest se sve češće javlja i kod mladih osoba.

Milan Đorđević imao je tek 25 godina kada je potražio pomoć lekara i kada su mu rekli da mora na operaciju.

„Neki možda klasični stomačni problemi, koje ljudi imaju svakodnevno, ali ni ne pomišljaju da bi to moglo da bude to. Govorim o stolici, o nekim bolovima, koji su toliko periodični da ih, jednostavno, ignorišete", objašnjava Milan probleme sa kojima se susretao.

Na sreću, bolest je otkrivena na vreme. Milan sada živi kao i pre, ali je određene loše životne navike, ipak, malo izmenio.

„Naravno, vodi se računa o ishrani, i o nekom redovnom ritmu života, pravilnim obrocima, ja nikad nisam doručkovao u životu, ali onda sam počeo da doručkujem. He vodimo računa o sebi dok nas nešto ne udari, a kada nas udari, onda imamo vremena za sebe."

Koliko samo male promene u ishrani mogu da pomognu i kako iskoristiti ono najbolje iz voća, povrća, mesa i mlečnih proizvoda, zajedno su od velikih majstora u kuhinji pokušavali da nauče i pacijenti i lekari.

„Odgovarajuća ishrana najbolja je prevencija protiv malignih bolesti uz fizičku aktivnost, a to su dve stvari na koje svi mi obični ljudi možemo najviše da utičemo, i sami sebi pomognemo, izborom hrane, načinom pripreme, i uz to uvek, jesti male količine hrane, jer je dokazano da je dugovečnost povezana sa unošenjem malih količina hrane", kaže Suzana Vasović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

U svetu svake godine od raka debelog creva oboli oko milion ljudi, a u Srbiji se ta maligna bolest otkrije kod 4.500 pacijenata, a njih oko 2.000 svake godine umre. Redovnim skrining programima, smrtnost bi u narednih deset godina trebalo da bude smanjena više od deset odsto.

Žene iz Britanije su i zvanično najdeblje u Evropi. Četvrtina žiteljki Ujedinjenog Kraljevstva je toliko gojazno da im je zdravlje zbog toga ugroženo. Ovo je mnogo veći procenat nego u ostalim državama Zapadne Evrope.

Jači pol u Britaniji skoro isto tako loše stoji na listi najdebljih - zauzima jako drugo mesto, odmah posle muškaraca sa Malte.

Naučnike naročito zabrinjava činjenica da se već u ranim godinama kod žena javljaju problemi sa kilažom.

Uznemiravajućih 16 odsto mladih žena u Britaniji (od 18 do 24 godine) je gojazno, dok je u drugim zemljama taj procenat mnogo niži i kreće se između jedan i tri odsto.

Među britanskim momcima, situacija je nešto bolja, jer ih je „samo" šest odsto sa prekomernom kilažom. Stanje se pogoršava sa godinama, pa je tako čak trećina muškaraca starih između 45 i 64 godina predebelo.

Do ovih zabrinjavajućih podataka došao je Eurostat, agencija Evropske unije koja se bavi statistikom i koja je upoređivala procenat gojaznih u 19 zemalja.

Istraživači sa Univerziteta u Notr Damu utvrdili su da postoji velika mogućnost da zaboravite zašto ste krenuli iz jedne sobe u drugu, jer se mozak „osvežava" i učitava nove informacije.

Gabrijel Radvanski i njegov tim došli su do zaključka kako prolazak kroz vrata može izazvati gubitak pamćenja kod ljudi.

Analizom sprovedenom na studentima utvrdili su i kako je, zapravo, stvar u tome da je mesto u kratkoročnom pamćenju na kojem je bila jedna informacija odmah ispunjeno drugom informacijom i zato brzo zaboravljamo.

Tokom istraživanja naučnici su studente podelili u dve grupe. Jedni su prolazili kroz vrata u virtuelnom prostoru, a drugi u stvarnom prostoru i rezultati su bili isti.

Svejedno je u kojem se prostoru krećete, jer će se vaš mozak automatski „osvežavati" čim dođe na novu lokaciju.

Rezultati istraživanja na medicinskom fakultetu u Bostonu i Sinsinatiju objavljeni u stručnoj literaturi, pokazuju da pas može biti koristan u ublažavanju simptoma dečjeg ekcema.

Prema rečima stručnjaka, deca iz seoskih sredina ređe imaju astmu nego deca u gradu upravo zato što su više izložena kontaktu za većim brojem životinja.

Studije rađene u više zemalja, među kojima je i Japan, pokazuju da kućni ljubimci mogu biti korisni za zadovoljavanje nekih psiholoških potreba ljudi, ali i za umanjivanje stresa, od koga danas pati veliki deo populacije u celom svetu.

Istraživanja pokazuju da je stepen anksioznosti manji kod odraslih koji imaju kućnog ljubimca i zaključio da odnos sa ljubimcem može da kompenzuje frustracije prouzrokovane potiskivanjem psiholoških potreba, među kojima su neposredna komunikacija, dodirivanje i iskrenost u manifestacijama osećanja.

Naučnici pokušavaju da dokažu da nam zahvalnost ne samo pomaže u životu, već žele i da utvrde neurohemijske procese koji stoje iza tog osećanja, kao i koji su najbolji načini za iskazivanje zahvalnosti.

Profesor psihologije na Univerzitetu u Majamiju Majkl Makalok proučavao je ljude od kojih je traženo da redovno izražavaju zahvalnost.

„Kada zastanete i prebrojite sve dobre stvari u svom životu, na neki način preuzimate kontrolu nad svojim emocijama", objasnio je Makalok.

Profesor je dodao da su psiholozi ranije potcenjivali snagu jednostavne zahvalnosti i da je jedan od razloga zbog kojih zahvalnost deluje tako dobro to što nas povezuje sa drugim ljudima, pa zbog toga izrazi zahvalnosti treba da budu više emotivni i lični.

Dnevnici zahvalnosti, u koje ljudi nedeljno ili svako veče beleže stvari zbog kojih su zahvalni, postaju redovna psihoterapijska sredstva.

„Važno je da se u svojim dnevnicima više pažnje posveti drugima zbog čijeg su prisustva ljudi zahvalni", rekao je Robert Imons, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornija.

Imons smatra da bi ljudi trebalo da zamisle kako bi njihov život izgledao bez dobrih stvari, a naročito bez supružnika i koliko su zahvalni zbog njihovog postojanja.

Zahvalni ljudi se osećaju „budnije, življe, zainteresovanije, osećaju više entuzijazma i povezanosti sa drugima", rekao je Imons, autor dve knjige o zahvalnosti, koji često proučava efekte dnevnika zahvalnosti.

„Zahvalnost takođe ublažava stres. Manje je verovatno da će zahvalni ljudi osećati zavist, ljutnju, nezadovoljstvo, kajanje i druga neprijatna osećanja koja izazivaju stres", naveo je Imons.

Naučnici pored osećanja koja stoje iza zahvalnosti, proučavaju i njihovu neurohemijsku osnovu. Imons je objasnio da preliminarne teorije proučavaju hormone u krvi i neurotransmitere u mozgu koji su povezani sa ovim osećanjem.

„Leva prefrontalna kora velikog mozga, koja se povezuje sa pozitivnim osećanjima kao što su ljubav i saosećanje, verovatno je ključna tačka", rekao je profesor.

Prema tvrdnjama Sakramento biznis žurnala, kompaniji "PB" preti stečaj, nakon što je sud presudio u korist kupaca koji su tužili kompaniju zbog toga što je njihov proizvod, odnosno energetska narukvica, obična prevara.

Informaciju o stečaju su rukovodioci kompanije "PB" potvrdili, ali su istakli da će uskoro izbaciti novi proizvod na tržište.

"'PB' će, zapravo, u narednih nekoliko nedelja lansirati novi proizvod", rekao je njihov predstavnik Džejson Damata i naveo da nagodba nije 57 miliona dolara, već milion dolara.

U januaru ove godine, kompanija "PB LLC" iz Kalifornije priznala je da njihova 30 dolara vredna narukvica „ne pomaže sportistima dajući im dodatnu ravnotežu, snagu i koordinaciju".

„Priznajemo da nema pouzdanih naučnih dokaza koji bi potkrepili naše tvrdnje, što znači da smo prevarili kupce. Ako se osećate prevarenim našim reklamama, ovim želimo da se izvinimo i da vam ponudimo da vam vratimo novac u celosti", objavila je kompanija.

Brzo jedenje

Naučnici Univerziteta u Osaki posmatrali su navike ishrane 3.000 ljudi i otkrili da muškarci koji brže jedu, imaju 84 posto više šansi da postanu gojazni od onih koji sporo jedu.

U najnovijem istraživanju koje je sproveo magazin Američkog udruženja dijetetičara, naučnici su otkrili da žene od 40-50 godina, skoro duplo povećavaju sebi rizik od gojaznosti ako brzo jedu.

„Brzo unošenje hrane nadjačava mehanizam koji mozgu šalje signale da smo siti. Kada počnemo da jedemo, potrebno je otprilike 20 minuta da nervi pošalju signal mozgu, a ako prebrzo jedemo, mozak taj signal neće primiti", objašnjava Ijan Mekdonald, profesor psihologije sa Univerziteta Notingem.

Brzo jedenje može dovesti i do refluksa kiseline, odnosno neprijatnog vraćanja hrane i želudačne kiseline u jednjak, što kasnije može prouzrokovati i gastroezofagealnu bolest, odnosno slabljenje i disfunkciju organa za varenje.

Doktor Dejvid Forkest sa „Sent Mark" klinike u Londonu savetuje da odvojimo dovoljno vremena za obrok, strpljivo žvakanje i gutanje hrane. Otprilike 20 minuta je potrebno da pravilno pojedemo hranu a korisno je da u jednom trenutku ustanemo, jer se tako najbolje proverava koliko je stomak pun. Ako se osećamo komforno dok stojimo, znači da smo siti ali ne prepuni.

Brzo disanje

Zdrava odrasla osoba ima 10-14 udisaja i izdisaja u minuti. Međutim nekim ljudima je potrebno 20 udisaja, što može dovesti do osećaja gubljenja daha, čestog trnjenja prstiju i predela oko usta, ubrzanog lupanja srca i mnogih drugih nelagodnosti, objašnjava Fiona Traup, fizioterapeut jedne klinike u Londonu.

Ovi simptomi su znak da dišete kroz usta umesto da uzimate dublje udisaje kroz nos, što dovodi do opadanja nivoa ugljen-dioksida u krvi, a kiseonik ne može normalno da dospe do mišića i organa.

Posledice ovakvog disanja su grčevi u mišićima, bolovi u grudima, a nedostatak kiseonika u mozgu dovodi do nesvestice i konfuzije.

Iako ubrzano disanje može da bude glavni simptom stresa ili traume, ova nelagodnost može biti i znak ozbiljne bolesti pluća i disfunkcije plućnih mišića.

Fizioterapeut Fiona Traup savetuje da je dobro za nas da proverimo koliko udisaja i izdisaja imamo u minuti i da shodno tome vidimo da li imamo problem sa ubrzanim disanjem. Ako postoji problem, dobro je obratiti se lekaru opšte prakse radi pregleda, ili posetiti psihoterapeuta kako bi se promenila ova loša navika.

Brzo pijenje

Rizik koji nastaje brzim ispijanjem alkohola jeste to što organizam ne može dovoljno brzo da apsorbuje toliku tečnost. „Brzi ispijači" ne samo što imaju više šansi da se onesveste, nego rizikuju da odvedu svoj organizam u stanje od kojeg nema oporavka.

„Svako će apsorbovati alkohol na svoj način - u zavisnosti od visine, težine, pola. Otrovni deo alkohola jeste etanol, a ispijanje više od jedne jedinice alkohola (u proseku jedna čaša vina ili piva) za sat vremena, može prouzrokovati negativan uticaj na mozak", objašnjava doktorka Suzan Širevs, stručnjak sa Louborou univerziteta.

Čak i brzo ispijanje vode ili drugih tečnosti može dovesti do nelagodnosti i refluksa kiseline.

Stručnjaci savetuju da pre konzumiranja alkohola, pojedemo kvalitetan obrok i da alkohol pomešamo sa nekim bezalkoholnim pićem, radi blažeg uticaja na organizam.

Sporo kretanje

Brzina hoda sjajno pokazuje koliko ćemo poživeti, jer dovodi u vezu naše životne navike, način ishrane, pušačke navike i krvni pritisak, otkrivaju američki naučnici.

Naučnici sa Univerziteta u Pitsburgu posmatrali su 34.000 ljudi iznad 65 godina starosti koji se kreću brzinom od pola metra u sekundi, što je povezano sa prosečnim načinom života. Istraživači, pak, smatraju da brži hod ne mora neophodno da poboljša zdravlje, nego karakteristike kretanja više ukazuju na način života.

Beneficije koje bismo dobili bržim hodom, obuhvataju protezanje mišića i kostiju, što smanjuje rizik od atrofiranja i osteoporoze, a kretanje je pogodno i za cirkulaciju, varenje i rad srca. Takođe, bržim kretanjem skida se više kalorija.

Džon Bruer, profesor sporta na Univerzitetu Bredfordšir, savetuje što više kretanja i fizičke aktivnosti koja blagotvorno deluje na telesno zdravlje, ali utiče i na smanjenje stresa i psihoza.

Naučnici sa Univerziteta u Pitsburgu kažu da snižavanje temperature pacijenta na 10 stepeni Celzijusovih i hipotermija mogu da budu veoma efektivne metode spasavanja života, jer se time zaustavlja oticanje krvi i onemogućuje njeno zgrušavanje.

Ovakav neobičan medicinski postupak prvo je primenjen na svinjama i psima i pokazao se kao veoma uspešan, a doktori se sada pripremaju da ga primene i na čoveka.

Pacijenti koji imaju ozbiljne povrede od metka ili uboda nožem, krvare veoma brzo i često umru pre nego što doktori uspeju da izvrše bilo kakvu intervenciju.

Vođa istraživačkog tima doktor Semjuel Tišerman kaže da je najvažnije kod nove metode to što pruža dovoljno vremena da hirurzi mogu da izvrše operaciju i spasu život pacijentu.

„Smatramo da je hipotermija trenutno najbolje rešenje za spasavanje pacijenata koji su životno ugroženi zbog obilnog krvarenja", istakao je Tišerman.

Nova tehnika se, takođe, naziva i „hitno očuvanje i prevencija" (HOP).

Tokom HOP procedure, pumpa je zakačena na sve velike krvne sudove oko srca, koji zamenjuju toplu krv sa slanim rastvorom, što dovodi do toga da se telo hladi za dva stepena Celzijusova u minuti čineći da se tkiva postepeno umrtve.

Aparati za održavanje života tada mogu da se isključe, što omogućuje hirurzima da operišu do 60 minuta, nakon čega doktori greju i oživljavaju pacijenta.

Testiranje koje je osmislilo Ministarstvo odbrane SAD, treba da počne sledeće godine, ali pre toga doktor Tišerman mora da reši pravna pitanja.

Naime, da bi se HOP procedura testirala na ljudima, svaki dobrovoljac morao bi da prođe edukaciju koja podrazumeva objašnjavanje postojećih rizika, kao što je, na primer, dugotrajno oštećenje mozga, i da na kraju edukacije da svoj pristanak.

U medicini je hipotermija već našla svoju primenu, jer ona usporava metabolizam mozga i drugih organa, što znači da oni mogu dugo da opstanu bez kiseonika.

Da je smeh najbolji lek za sve odavno je poznato u nauci. Smejanjem u društvu prijatelja, mozak potpada pod uticaj hemikalija sličnih opijatima i lakše podnosi bol, pokazala je nova britanska studija.

Britanski naučnici obavili su istraživanje s ljudima koji su gledali inserte iz komedija Mister Bin i Prijatelji, dok je druga grupa gledala ozbiljne scene golfa i dokumentarnih emisija o prirodi. Istovremeno su proučavali njihov nivo tolerancije na bol.

Samo 15 minuta smeha povećao je prag tolerancije na bol za deset odsto, dok gledanje ozbiljnih ili neutralnih isečaka nije uticalo na lakše podnošenje bola.

Međutim, tokom istraživanja naučnici su uočili ključan faktor. Naime, smeh koji je umanjivao bol, bio je samo onaj relaksirajućeg karaktera, kod kojeg dolazi do opuštanja, stiskanja očiju i uključivanja trbušnih mišića. Obično kikotanje nije delovalo na bol.

Prilikom smejanja ispuštanje endorfina (hormona sreće) dolazi zbog spontanog mišićnog napora koji se ponavlja, a on je posledica izdisanja bez naknadnog udisanja, smatraju naučnici. Ovaj napor iscrpljuje i zbog toga podstiče ispuštanje endorfina.

Ovo pitanje posebno je bitno sada kada je sve više nezaposlenih ljudi koji imaju problema da izdržavaju porodice i kada se veliki broj vojnika vraća iz Avganistana i Iraka sa, neretko, emotivnim teškoćama.

Ranija istraživanja već su otkrila vezu između depresivnih majki i problema kod dece.

Prema istraživanju objavljenom u časopisu Pedijatrija, deca imaju najviše problema kada oba roditelja pate od depresije.

Naučnici su utvrdili da je 11 posto mališana sa depresivnim očevima imalo probleme u kući ili u školi, a 19 procenata imalo je te probleme ako je majka patila od depresije.

U slučajevima kada su oba roditelja patila od depresije, istraživanje je pokazalo da probleme ima svako četvrto dete.

U porodicama u kojima nijedan roditelj nije patio od depresije, a to je bilo devet od deset porodica, broj dece sa emotivnim problemima iznosio je šest procenata.

Vegani i vegetarijanci su najugroženija grupa, jer su najbolji izvor vitamina B12 meso, posebno jetra, mleko i riba, prenosi sajt Stetoskop.

Naučnici Univerziteta Oksford otkrili su tokom testiranja memorije i snimanja mozga 107 osoba uzrasta od 61 do 87 godina, da nedostatak vitamina B12 može uzrokovati anemije i upalne procese nervnog sistema.

Međutim, ekstrakti kvasca su među ređim vegetarijanskim namirnicama koje nude dobar nivo vitamina.

Kad su volonteri posle pet godina opet testirani, oni sa najmanjim nivoom vitamina B12 imali su i najviše šansi da imaju smanjen mozak, što je potvrdilo ranije istraživanje koje je ukazivalo na vezu između atrofije mozga i nivoa vitamina B12.

Snimci mozga više od 1.800 osoba pokazali su da osobe koje ispijaju 14 ili više alkoholnih pića nedeljno, imaju 1,6 odsto smanjenje mozga za razliku od onih koji vole tople napitke.

To ne čudi jer je od ranije poznato da zloupotreba alkohola deluje štetno na nivo vitamina B12 u organizmu, pri čemu su posebno ugrožene žene u sedamdesetim godinama.

Istraživači su ustanovili da je hipokampus - deo mozga koji odgovoran za memoriju, 10 odsto manji kod pivopija nego kod onih koji preteruju s vinom.

Holesterol je neophodan organizmu za normalno funkcionisanje ćelija, ali kada ga nema više nego što treba.

Kad je loš holesterol povišen, pojačava se stvaranje naslaga na zidovima krvnih sudova, njihov prečnik se sužava, povećava se pritisak, a srce opterećuje.

„Medicina može da primenom statina smanji prisustvo lošeg holesterola u krvi, što je jedan od načina da se preduprede srčane bolesti, ali nije dovoljno dobar", istakao je doktor Kris Kenon.

Medicina zato pokušava da nađe lek koji bi u isto vreme povećavao prisustvo dobrog holesterola koji čisti krvne sudove od lošeg.

Naučnici iz Klivlenda predstavili su rad koji obećava. Kod 400 pacijenta, lek evacetrapib udvostručio je dobar, a znatno smanjio loš holesterol.

„Ovim lekom mogli bismo da postignemo cilj: da srčane bolesti više ne budu ubica broj jedan", naveo je kardiolog Stiven Nisen.

Mnogi oprezno primaju rezultate naučnika iz Klivlenda, jer se pre pet godina slično pokušalo sa lekom torcetrapibom, za koji se ispostavilo da ostavlja štetne posledice, pa nikad nije izašao na tržište.

Novi lek se za sada pokazao bezbednim, ali će se to proveravati i sledećih nekoliko godina na opsežnijim ispitivanjima. Naučnici kažu da on ne bi zamenio statine kao najdelotvornije oružje protiv holesterola, već očekuju da pacijenti koriste oba.

U međuvremenu, ostaje preporuka o zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i izbegavanju pušenja.

Profesorka psihologije Elejn Hetfild kaže da se pasivni ili „korišćeni" stres može proširiti na ostale kolege na radnom mestu.

„Mi takođe možemo da budemo zahvaćeni tuđim poteškoćama, depresijom ili stresom. Bez obzira na to šta drugi ljudi osećali i mi ćemo to osećati na isti način", kaže Hetfildova.

Njeno istraživanje je pokazalo da, ukoliko smo u neposrednoj blizini takvih osoba, njihove emocije upijamo poput sunđera. Tako nešto se zove „emocionalna zaraza".

U početku slušamo naše kolege pokušavajući da ih utešimo i da se solidarišemo s njima, ali kasnije od osobe koja samo sluša, postajemo osoba koju hvata pravi stres, te upadamo u nevolje više nego što one stvarno jesu naše.

Primera radi, u Britaniji je stres toliki problem na radnim mestima da radnici vrlo često izostaju s posla i uzimaju bolovanje zbog toga.

Doktor Endrju Parker, psihijatar i konsultant u bolnici „Kapio Najtingejl" u Londonu, kaže da zbog sve učestalije pojave stresa među radnom populacijom, njegova klinika otvara čak i posebno odeljenje za stres i posttraumatski stresni poremećaj.

„Atmosfera u nekim firmama je stvarno toliko loša zbog otpuštanja radnika i njihovog opterećenja, da to zaista utiče na ljude", istakao je doktor Parker.

Parker takođe tvrdi da, osim toga što radite previše, a niste dovoljno plaćeni, uzrok stresa mogu biti i drugi ljudi koji ga prenose na vas.

„Ukoliko su vaše kolege u stanju neprestanog kukanja, savet je da ili izađete iz kancelarije ili kažete nešto pozitivno o celoj situaciji. Često stvari nisu tako loše kao što na prvi pogled izgledaju", rekao je Parker i dodao da i pozitivno raspoloženje takođe može biti jednako zarazno, navodi Dejli mejl.

Predsednik ACAAI Stenli Fajnman upozorio je da, iako miris tih proizvoda deluje osvežavajuće, oni sadrže hemijske supstance čije emitovanje u vazduh može da poveća opasnost od astme kod dece.

Te supstance mogu i da, kako je objavio ACAAI, iritiraju respiratorni trakt i oči, izazovu glavobolju, nesvesticu, pa čak i gubitak pamćenja.

Istaknuto je, takođe, da čak i osveživači vazduha na kojima piše „100 odsto prirodno" mogu da emituju opasne hemijske supstance, tako da se kao najbolje rešenje navodi otvaranje prozora, preneli su francuski mediji.

U jednom sličnom istraživanju rezultati su bili poražavajući, a odnose se na porast samoubistava zbog radne atmosfere, okruženja i kolega.

Od 1999. do 2004. godine, stepen samoubistava zbog nezadovoljstva na poslu porastao je za 20 odsto, i to među zaposlenima koji imaju od 45 godina do 54 godine starosti, a u toku je izrada takvog istraživanja i za poslednjih pet godina.

Samo 18 procenata ispitanika odgovorilo je da se nada da će živeti bolje nego njihovi roditelji, a ostalih 82 odsto je bilo negativno po pitanju svoje budućnosti.

Naučnici tvrde da je stres na radnom mestu glavni uzročnik depresije, ali i mnogih drugih oboljenja, i da bi menadžeri trebalo da vode računa o svojim radnicima ukoliko žele uspeh.

Pitanje je da li bi vegetarijanci, muslimani i jevreji jeli čokoladni keks ili koristili pastu za zube i šminku da znaju da se u tim proizvodima nalazi svinjetina, konstatuje Sajmon Šepmen sa Univerziteta u Sidneju.

Gotovo 200 najrazličitijih proizvoda sadrži masti, enzime, želatin i ostale produkte koji nastaju u laboratorijima nakon prerade svinjskih proizvoda.

Na etiketama ovih namirnica, ti produkti su obično navedeni pod misterioznim E-oznakama.

Mnogi od njih sadrže emulgatore, odnosno pojačivače ukusa i konzervanse svinjskog porekla.

Nije to ništa novo, ali problem je što mnogi ljudi s tim nisu upoznati.

Istraživanja su pokazala da se svinjski produkti nalaze čak i u nekim žvakaćim gumama, sokovima i keksovima. Oni sadrže emulgator E474, što je u stvari svinjska mast ili čak sokovi mlevenih insekata.

Taj emulgator nalazi se i u čipsu, smokiju, mlečnim namazima, sladoledu, pecivu i mnogim drugim proizvodima.

Javnost je najviše bila šokirana činjenicom da duvanska industrija hemoglobin svinja koristi za izradu filtera cigareta.

Svinjsku mast sadrži čak i municija. Za konzerviranje baruta koristi se ulje sa 13 posto svinjske masti.

Konjuktivitis se najčešće javlja u sklopu prehlade - kada su izazivači virusi. Razlog mogu biti i bakterije, a često se javlja i kod alergija. Početni simptomi ove relativno česte bolesti oka su intenzivno crvenilo beonjača, otekli kapci, svrab i osetljivost na svetlo.

„Od svega toga najteže pada to peckanje u očima, iritacija, a gde god usmerite pogled odnosno kako pomerite očnu jabučicu tako osećate i grebanje", rekao je pacijent Radoje Dujović.

I za konjuktivitis važi isti princip kao i kod svake druge bolesti - što pre započeti terapiju, a kod novorođenčadi odmah, kako bi se funkcija oka očuvala.

Prema rečima oftamologa Ivane Vuksanović iz Doma zdravlja „Savski venac", pacijenti nikako ne bi trebalo da koriste samoinicijativno kapi ili masti i da se sami leče.

„Pacijenti moraju da paze iz razloga što korišćenjem na primer kortikosteroida kod virusnog konjuktivitisa dolazi do oslabljenja odbrambene moći i snage oka i tako produžujemo tok bolesti i ozdravljenja. Samovoljnim korišćenjem takve terapije menjamo u većoj ili manjoj meri kliničku sliku", objasnila je Vuksanovićeva.

Kada god primetimo crvenilo u oku zapitamo se da li je reč o infekciji sluzokože ili o nekoj drugoj bolesti oka. Uvek je najbolje da se obratimo specijalisti.

„Važno je za pacijente da znaju da svako crveno oko nije konjuktivitis, da se pod kliničkom slikom crvenog oka mogu javiti i određene bolesti samog oka", rekla je doktorka Vuksanović.

Na prvom mestu je akutni glaukom, potpom zapaljenje prednjeg dela oka, pored oka tu su i sistemske bolesti koje mogu ići udruženo sa crvenim okom, među njima bolesti vezivnog tkiva, endokrinološke bolesti, disfunkcija štitne žlezde, genikourinarne bolesti i tako dalje, dodaje doktorka.

Konjuktivitis virusnog porekla je i zarazan, zato vodite računa o higijeni, kao i o tome da prvenstveno vaše dete, pa onda i vi, ne dođe u kontakt sa nekim ko već ima upalu sluzokože. Obavezno perite ruke pre i nakon kontakta sa obolelim okom ili nakon brisanja nosa.

Naučnici tvrde da je test jako jednostavan, a preporučljiv svim trudnicama.

Preklampsija je poremećaj koji se javlja u poslednjim fazama trudnoće i karakteriše ga visok krvni pritisak i višak proteina u urinu kod pacijentkinja. Ukoliko se ne otkrije na vreme, ovaj poremećaj može biti fatalan i za bebu i za majku.

Istraživači na klinici „Mejo" testirali su 300 žena. Glavna naučnica dr. Vesna Garović i njen tim uočili su posebne ćelije nazvane podocytes u urinu. Ove iste ćelije su pronađene kod žena koje su se već porodile i kojima je dijagnostifikovana preklampsija.

Iako je testiran mali broj žena, ovaj test je precizan i mogao bi služiti doktorima da budu obazriviji kod trudnica kod kojih se uoči ova vrsta ćelija.

"Veliki broj žena nam se obraća za pomoć jer se boje ostati u drugom stanju, nakon što su u prvoj trudnoći imale preklampsiju. Bilo koji test koji bi mogao pomoći da se predvidi ovaj poremećaj, pomogao bi doktorima da pomnije prate pacijentkinje", objasnila je šefica organizacije "Action on pre-eclampsia", En Marie Barnard, prenosi BBC.

Grupa psihologa, predvođena Dejvidom Kerom sa Univerziteta u Oregonu, pratila je tokom godinu dana ponašanje 200 muškaraca starih od 12 do 31 godine, beležeći promene u pogledu konzumiranja marihuane, duvana i alkohola, kao i deliktnog ponašanja.

Studija objavljena u časopisu „Brak i porodica" ističe da su muškarci koji su postali očevi sa 20 ili 30 godina znatno smanjili konzumiranje alkohola i cigareta, a i mnogo manje su se odavali kriminalu, za razliku od onih koji su dobili dete dok su još bili maloletni ili mlađi od 20 godina.

„Očinstvo je iskustvo koje može da promeni ponašanje muškaraca čak i onih koji spadaju u kategoriju „loših" momaka", objašnjava Ker.

Psiholog smatra da bi to moglo da znači da su novopečeni očevi prijemčiviji za pozitivne poruke i spremniji da se menjaju u pozitivnom smislu.

Švedski tim je utvrdio da već posle četiri godine preteranog konzumiranja alkohola, kod žena dolazi do smanjenja za 50 odsto tzv. „serotoninske funkcije" u mozgu, dok se kod muškaraca to dešava tek nakon 12 godina preterivanja s alkoholom, prenosi AFP.

Serotonin je moždani neurotransmiter koji je između ostalog od ključne važnosti za razvoj depresije i hronične anksioznosti. On reguliše i kontrolu nagona i sposobnost da se zaspi ili ostane budan.

Tim iz Geteborga, kojim je rukovodila Kristina Berglund, istraživanje je obavio na 42 osobe, među kojima četrnaest žena, koje su priznale zavisnost od alkohola i 28 osoba iz kontrolne grupe, koje nisu patile od te zavisnosti.

Činjenica da su žene (koje su u proseku pile po 12 boca vina nedeljno) toliko brže podložne poremećaju funkcije serotonina nego muškarci, koji su podjednako pili, predstavljala je potpuno iznenađenje za švedski tim i za nju još nema valjanog objašnjenja.

Takođe treba dodatno ispitati šta u psihološkom smislu znači smanjenje funkcije serotonina izazvano zloupotrebom alkohola, napominju švedski stručnjaci.

„Duži vremenski period pod stresom može uticati na naše psihičko zdravlje, izazivajući depresiju, kao i gubitak težine i osećaj prevremenog starenja", smatra psiholog Vilson. 

Dve trećine ispitanika reklo je da ima osećaj da su ostarili najmanje dve godine prilikom kupovine, odnosno prodaje stana.

Naučnici navode da transakcije sa nekretninama izazivaju negativne posledice i po fizički izgled, od kojih su najčešći gubitak kose, kratkoročni gubitak pamćenja i smanjeni libido.

Svi ispitanici su izjavili da je kupovina stana jedno od najstresnijih iskustava, daleko više od porodičnih problema ili razgovora za posao.

Istraživači tvrde da 92.000 osoba koje godišnje obole od raka dojke i raka debelog creva za to mogu zahvaliti nedostatku fizičke aktivnosti. Kao preventivu, naučnici preporučuju da za svaki sat sedenja vežbate dva ili tri minuta.

„Istraživanje nam je pokazalo da neke karcinome možemo pokušati da sprečimo ukoliko se više krećemo. Više fizičke aktivnosti doprinosi manjoj šansi da se razvije karcinom dojke i debelog creva", rekla je kanadska doktorka Kristin Fridenrajh.

Više od 200 naučnih istraživanja karcinoma širom sveta pokazala su da svakodnevna fizička aktivnost za 25 do 30 odsto umanjuje šansu da ljudi obole od karcinoma debelog creva, raka dojke i grlića materice.

„Na kraju krajeva, izgleda da nešto jednostavno, kao svakodnevna tridesetominutna brza šetnja, može da smanji rizik od raka", dodaje doktorka Fridenrajh.

Homer je objasnio da njegova "Lumineyes" tehnologija koristi laser podešen na određenu frekvenciju, kako bi se smeđe oči obojile u plave.

Energija lasera uklanja smeđi pigment, ili melanin, sa gornjeg sloja dužice, a plava boja se pojavljuje u periodu od dve do tri nedelje nakon tretmana.

Greg Homer napominje da je intervencija nepovratna, jer braon tkivo ne može da se regeneriše.

Lekar je rekao kako je ovu proceduru razvijao deset godina, i ona omogućava trajnu promenu boje očiju čime postaje odlična alternativa za one koji svakodnedno koriste sočiva u boji.

"Stroma Medical" je započeo testiranje na ljudima, ali je sada potrebno oko 500.000 funti kako bi se završila klinička ispitivanja.

Ako sve bude bilo po planu doktora Homera, za 18 meseci će biti moguće izvođenje ove intervencije izvan SAD. Procenjeno je da će operacija koštati oko 3.000 funti.

Boja očiju je inače stvar genetike, ali je broj ljudi sa braon očima mnogo veći širom sveta, dok broj plavookih opada.

Plavi pigment u oku ne postoji u prirodi, pa plavooki ljudi u stvari imaju smeđi pigment u zadnjem delu dužica, dok je u prednjem delu dužice slabo koncentrisan.

Sirova, kuvana ili barena, kao jelo, začin ili prilog - šargarepa na trpezi izvor je zdravlja. Utiče na vid, kožu, srce, jača imuni sistem, zato se često kaže da predstavlja pravu malu priručnu apoteku.

Toga su svesni i anketirani građani prestonice. Svaki vitamin je važan - zato je potrebno da znamo u kojim namirnicama ima kojeg vitamina, jer kako kaže poslovica: „zdravlje na usta ulazi".

„Sve što je zeleno, žuto, crveno i belo neka bude zastupljeno u sirovom obliku, neka to budu salate ili neka to budu sokovi. Bez šećera, neka to budu fruktozni šećeri i tako ćemo se zaštititi od gripa i od pada imuniteta", izjavila je Milka Raičević, nutricionista iz Doma zdravlja Palilula.

„Mi predlažemo pacijentima svakodnevno uzimanje svežeg voća i povrća, koji su bogati prirodnim vitaminima i mineralima. Ne postoje dokazi da su sumplementi vitamina i minerala bolji za prevetivu respiratornih infekcija, pa prema tome nije ih neophodno uzimati", objasnila je doktorka Zorana Badnjar.

Česte infekcije, pušenje, nedostatak sna, nepravilna ishrana, dugotrajna upotreba antibiotika i stres utiču na naš imuni sistem. Možda je sada pravi trenutak, kako kažu lekari, da promenimo naše navike.

Španski naučnici su tokom istraživanja prvi put uočili vezu između konzumiranja oraha i podizanja nivoa serotonina (supstance koja pojačava apetit i lučenje hormona sreće), kao i njegovog pozitivnog uticaja na srce.

Istraživači Univerziteta u Barseloni takođe navode da je svakog dana preporučljivo uzeti šaku mešavine sirovih oraha, badema i lešnika za koje tvrde da imaju pozitivan uticaj na celokupno zdravlje.

Naučnici smatraju da bi ovo otkriće, objavljeno u žurnalu "Journal of Proteome Research", moglo pozitivno da se odrazi na sve koji pate od metaboličkog sindroma koji obuhvata abdominalne, odnosno, trbušne „naslage", visok nivo šećera u krvi i visok krvni pritisak.

Držanje dijete uz redovno uzimanje koštunjavog voća koje sadrži zdrave masnoće i antioksidanse, prema rečima stručnjaka, moglo bi pacijentima da pomogne u skidanju kilaže, sprečavanju nastanka dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja.

Uporedo sa tim istraživanjem, američko Ministarstvo poljoprivrede (USDA) objavilo je u britanskom časopisu "British Journal of Nutrition" da su otkrili da pistaći takođe pomažu skidanje kilaže i pozitivno utiču na srce.

Vođa istraživanja, dr Dejvid Ber, istakao je da su nova saznanja kontradiktorna u odnosu na uvreženo mišljenje da orahe treba izbaciti iz ishrane da bi se smanjio unos kalorija.

Osobe sa hroničnim bolom u donjem delu leđa, koje idu na jogu, poboljšavaju opšte zdravstveno stanje u većoj meri nego pacijenti koji pomoć traže isključivo od lekara, pokazalo je istraživanje koje su sproveli stručnjaci Univerziteta u Jorku.

Nasumičnim izborom, 156 učesnika u istraživanju poslato je na časove joge, dok je isto toliko izabranih i dalje koristilo samo medicinsku pomoć.

Posle tri meseca, pacijenti koji su išli na jogu mogli su da obave 30 odsto više aktivnosti od pacijenata iz druge grupe.

Takođe, polaznici časova joge prijavili su dosta manji intezitet bolova u leđima, nego ispitanici koji su koristili klasične medicinske usluge.

Da joga povoljno deluje na zdravlje, ukazuju i druge ovogodišnje studije. Naime, dokazano je da joga umanjuje nivo stresa i poboljšava kvalitet života obolelih od raka dojke, a ove vežbe za polovinu smanjuju i epizode nepravilnih otkucaja srca među srčanim bolesnicima.

Podmlađene ćelije se „ne mogu razlikovati" od matičnih iz embriona.

Na taj način je dokazano da je proces starenja povratan, jer su naučnici uspeli da „in vitro" stare ćelije reprogramiraju u stadijum matičnih ćelija, tako da one potom mogu da stvaraju funkcionalne ćelije.

To reprogramiranje je postignuto uz pomoć „koktela" šest genetskih faktora.

Otkriće, čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Genes & Development, moglo bi da omogući lakše uklanjanje tragova starenja, ali i bolje razumevanje i tretiranje njegovih patoloških aspekata.

„Ovo je nova paradigma u podmlađivanju ćelija", rekao je Žan-Mark Lemetr, naučnik u Institutu za funkcionalnu genomiku Univerziteta u Monpeljeu i glavni „arhitekta" studije.

Ispitivanja dejstva prenosive insulinske pumpice u Italiji i Francuskoj dala su pozitivne rezultate, prenela je agencija AP.

To znači da će „insulinski ubodi", zahvaljujući pumpici, možda uskoro postati samo deo prošlosti za dijabetičare.

Reč je o „samoregulacionoj" pumpici koja nalog o količini insulina potrebnoj da se „pošalje" u organizam radi održavanja odgovarajućeg nivoa šećera u krvi dobija preko „pametnog" telefona – „smartfona".

Telfonu se prethodno šalju podaci stalnog automatizovanog merenja nivoa šećera u krvi.

Žene koje piju od nekoliko alkoholnih pića mesečno do više od tri nedeljno, tokom godine koja prethodi njihovom srčanom udaru, žive duže nego one koje nikad ne konzumiraju alkoholna pića, poručio je američki tim stručnjaka s Univerziteta „Harvard".

Rezultati istraživanja obavljenog na više od 1.200 žena, još jednom su potvrdili teoriju da alkoholna pića, bez obzira na vrstu, mogu dobro da deluju na srce, izvestila je novinska agencija Rojters.

„Najnovije studije ukazuju da je alkohol sam po sebi taj koji je koristan", istakao je vođa harvardskog istraživanja Džošua Rozenblum.

Učesnice istraživanja bile su žene hospitalizovane posle srčanog udara. Uz druga pitanja o zdravlju i načinu života, one su odgovorile i na pitanje koliko alkoholnih pića obično konzumiraju.

Nakon deset godina je utvrđeno da je od 100 ispitanica koje su odgovorile da nikad ne piju, umrlo njih 45, od 100 koje su rekle da pomalo konzumiraju alkohol umrlo je 25, a od 100 onih koje su u većoj meri konzumirale alkohol, preminulo je njih 18.

U proseku su žene koje su konzumirale alkohol bile izložene 35 odsto manjem riziku da umru tokom deset godina posle infarkta, nego one koje nisu pile.

Jednim ranijim istraživanjem, obavljenim u bolnici Sent Luk, u Kanzas Sitiju, utvrđeno je da su i muškarci i žene, koji posle srčanog udara nastave da umereno piju alkoholna pića, boljeg zdravlja od onih koji apstiniraju.

Tinejdžeri koji piju više od pet limenki zaslađenih gaziranih pića nedeljno imaju više izgleda da se ponašaju agresivno u odnosu na vršnjake koji piju manje tih sokova, pokazuje istraživanje američkih naučnika.

Među tinejdžerima koji piju 14 limenki gaziranih pića nedeljno, 43 odsto nosi pištolj ili nož, 27 odsto se nasilnički ponaša prema partneru, a više od 58 odsto prema vršnjacima.

Naučnici navode da tinejdžeri koji piju više od pet limenki gaziranih pića nedeljno imaju devet do 15 odsto više izgleda da se agresivno ponašaju.

Istraživanje je sprovedeno među grupom srednjoškolaca iz Bostona, starih između 14 i 18 godina.

„Otkrili smo da postoji jaka veza između količine gaziranih pića koje ova deca popiju i stepena ispoljenog nasilja, i to ne samo prema vršnjacima već i prema članovima porodice", rekao je za AFP Dejvid Hemenvej, profesor sa Harvard univerziteta.

„Bili smo šokirani kada smo videli koliko je ta povezanost očigledna", rekao je Hemenvej, dodajući da naučnici zasad nisu u stanju da utvrde mehanizam te povezanosti.

Brojke se poklapaju i sa rezultatima istraživanja o povezanosti nasilja sa konzumiranjem alkohola i cigareta.

„Ne znamo razlog postojanja tako jake veze. Moguće je da je to pokazatelj drugih problema, da su deca nasilna iz nekih drugih razloga, pa zato više puše, piju više alkohola i gaziranih napitaka", dodao je Hemenvej.

Mladim ženama koje nameravaju da postanu majke stručnjaci iz oblasti fertiliteta savetuju da je bolje da imaju nekoliko kilograma viška, jer najnovije studije pokazuju da je verovatnoća mršavih žena da zatrudne mnogo manja nego kod punijih.

Autor studije, američki stručnjak za plodnost Ričard Šerban, tvrdi da se opasnosti pothranjenih osoba u velikoj meri ignorišu, budući da se veća pažnja posvećuje zdravstvenim rizicima osoba sa viškom kilograma.

Problem se pogoršava sa kultom mršavosti, u kojem sve više devojaka i mladih žena nastoji da imitira premršavi izgled manekenki i slavnih ličnosti.

Šerban, koji vodi Centar za fertilitet u Čikagu, analizirao je čak 2.500 pokušaja veštačke oplodnje, sprovedenih u njegovoj klinici tokom osam godina.

Žene su bile prema težini podeljene u tri grupe, i to vrlo mršave, punije i one sa prekomernom težinom.

Čak 50 odsto žena normalne težine, odnosno sa par kilograma viška, uspelo je da ostane u drugom stanju, kao i 45 odsto u grupi debelih. Samo 34 odsto žena u grupi vrlo mršavih uspelo je da zatrudni.

Poznato je da mršavost može otežati da žena zatrudni prirodnim putem zbog pada nivoa estrogena.

Osobe koje pate od nesanice su izložene 27 do 45 odsto većem riziku od srčanog udara nego ljudi koji nemaju probleme sa snom, upozoravaju norveški stručnjaci s Trondhajmskog univerziteta.

Ovi nalazi baziraju se na upitniku o simptomima nesanice, koji je sredinom devedesetih popunilo više od 52.000 odraslih Norvežana, izveštava AFP.

Tokom jedanaest godina 2.368 ispitanika je prvi put doživelo srčani udar.

Pošto je uzeo u obzir i faktore kao što su godine, pol, bračno stanje, nivo obrazovanja, krvni pritisak, visina holesterola, šećerna bolest, težina, fizička aktivnost, rad u smenama, depresija i anksioznost, tim iz Trondhajma je ustanovio da je nesanica faktor koji najviše povećava rizik od infarkta.

Konstatovano je da su ljudi koji teško zaspe pod 45 odsto većim rizikom od srčanog udara, oni koji ne mogu da održe san pod 30 odsto većim rizikom, a oni čiji je problem što se ne bude odmorni, pod 27 odsto većim rizikom od infarkta.

Slična veza između lošeg spavanja i kardiovaskularnih bolesti je ranije već utvrđena i u nekim američkim istraživanjima.

Neke studije su ukazale da određene probleme spavanja, kao što su nedovoljno dug san ili opstruktivna apnea (stanje prekida disanja tokom sna), karakterišu dva biomarkera koji se javljaju i kod kardiovaskularnih bolesti - C-reaktivni protein i interleukin-6. Reč je o dva proteina koji se dovode u vezu sa zapaljenskim procesima.

Norveški tim apeluje da osobe koje imaju problema sa spavanjem, to obavezno prijave lekaru, jer ne samo da se takvi problemi relativno lako leče, već bi to moglo da doprinese i zdravlju srca.

Aromaterapija bi trebalo da ublažava bol, smanjuje stres i podstiče osećaj opuštenosti. Ali, rezultati novih istraživanja pokazali su da eterična ulja osim koristi organizmu mogu da donesu i štetu.

Naučnici sa Univerziteta "Chia-Nan" na Tajvanu tvrde da ekstrakti koji se koriste u kupkama, preparatima za masažu, te štapićima, svećama, kuglicama koji se pale u kućnim uslovima, u kontaktu sa vazduhom proizvode čestice koje iritiraju, piše Dejli mejl (Daily mail).

Istraživači su otkrili da se količina tih čestica udesetrostruči kada se eterična ulja koriste za opuštajuće masaže.

Naime, problem stvaraju određene hemikalije u uljima, pod nazivom halapivi, organska jedinjenja koja kada se mešaju sa vazduhom mogu da stvore sekundarne organske aerosole.

Te čestice nadražuju nos, oči i grlo, a takođe je poznato da uzrokuju glavobolje, mučninu, a izloženost većoj koncentraciji može da dovede do oštećenja jetre i bubrega.

Nesporno je da eterična ulja dobro deluju na kožu, jačaju imunološki sistem, te da su dobra za miran san.

Međutim, naučnici sa Univerziteta "Chia-Nan" kažu da se ne može zanemariti ni negativni uticaj na organizam i da oprez nije na odmet. 

Naučnici, iz Instituta za zdravlje i medicinska istraživanja i Centra za naučna istraživanja, čije je istraživanje objavljeno u časopisu Toxigical Sciences, došli su do otkrića tako što su tokom tri meseca pratili posledice ishrane na bazi ribe zagađene živom.

Veoma brzo je ustanovljeno da ishrana zatrovanom ribom dovodi do gubitka 30 odsto nervnih ćelija u mozgu, kao i da živa u organizmu smanjuje nivo proteina hemokina tipa "CHL2" u moždanoj kori (korteksu), čime je omogućeno da taj teški metal lakše napada nervne ćelije.

Naučnici su konstatovali da kod miševa prethodno lišenih gena koji stvaraju taj protein dolazi do bržeg gubitka nervnih ćelija u moždanoj kori.

Rezultati istraživanja navode na zaključak da hemokini, peciznije "CHL2" proteini, imaju zaštitnu ulogu na nivou neurona koji su sami sposobni da ih proizvode.

Otkriće francuskih naučnika moglo bi da rezultira novim terapijama koje će smanjiti eventualne posledice konzumiranja hrane zagađene teškim metalima.

Nakon 41. godine kod jačeg pola znatno opada šansa da postanu očevi. Onima koji u 45. godini razmišljaju da zasnuju porodicu, stručnjaci savetuju da to što pre i urade.

Međutim, mnogi se pozivaju na primere kao što je Rod Stjuart koji je po osmi put postao otac i to u 66. godini. Takve slučajeve, ipak, treba uzimati sa rezervom.

Upozorenje stiže nakon istraživanja sprovedenog na pacijentima koji su se podvrgli oplodnji „in vitro".

Ovom tehnikom vrši se oplodnja jajne ćelije spermatozoidom van tela, pa je naučnicima moguće da utvrde uticaj starosti muškarca donora na uspešnost začeća.

Sve jajne ćelije donirale su mlade, zdrave žene, tako da su jedini uticaj na oplodnju mogli imati muškarci.

Rezultat je bio jasan - uspešnost oplodnje opada za sedam odsto sa svakom godinom više koju napune muškarci nakon 41. godine, dok se posle četrdesetpete taj procenat povećava.

Interesantno je i da je prosečna starost muškaraca čije se partnerke podvrgavaju oplodnji „in vitro" 41 godina.

Šanse za uspeh su 60 odsto za 41-godišnjake i samo 35 odsto za one stare 45 godina.

Hening Olen je rukovodilac klinike oko koje svakodnevno pasu ovce. Klinika se obratila zoo-vrtu za pomoć, jer lekari znaju da kontakt sa životinjama ima pozitivno dejstvo na pacijente.

Olen kaže da su životinje vrlo važna tema u njegovoj struci i da se vrlo lepo uklapaju u koncept psihijatrijske klinike.

Prema njegovim rečima, pacijenti pozitivno reaguju na prisustvo životinja i uvek se obraduju kada neko na kliniku dovede psa, ili nekog drugog kućnog ljubimca.

Međutim, kada zgradu klinike okruži stado ovaca, nastaje prava harmonija. Te životinje prosto zrače mirom koji se prenosi i na pacijente.

„Ima traumatizovanih žena koje ne žele da razgovaraju sa nama, ali u kontaktu sa ovcama se oslobode, jer misle da one ne mogu da ih prevare ili razočaraju poput ljudi", ističe Olen.

Za vreme vizite, šef klinike često saznaje ko je planirao da ode i poseti ovce, gde se životinje trenutno nalaze i razne druge anegdote.

„I kolege su oduševljene, imamo besplatno i bešumno šišanje trave. Ranije su livadom tutnjale motorne kosilice, a mi smo 20 metara dalje vodili terapijske razgovore."

Ovcama mogu da priđu i prolaznici-namernici, što je dobra prilika za upravu klinike da ih informiše i o psihoterapiji, u opuštenoj i prijatnoj atmosferi, pri čemu se razbijaju predrasude o takvim ustanovama.

Sve se pretvorilo u projekat opšteg zbližavanja psihijatrije i građana, pacijenata i životinja. Ovcama se najviše raduju pacijentkinje na forenzičkoj psihijatriji, gde se nalaze prestupnice obolele od različitih oblika zavisnosti.

„Kada im se dozvoli izlazak, te žene rado odlaze kod ovaca, jer žele da sa njima uspostave odnos, a ovce prema njima ne gaje nikakav prekor", objašnjava Olen.

Ipak, veruje se da će se situacija znatno promeniti nakon što teretane na otvorenom budu postavljene. Za sada je, osim parka na Tašmajdanu, i trim staza u Košutnjaku dobila novo ruho.

Mladi, stari, sportisti i rekreativci trče, hodaju i vežbaju na ovoj stazi.

Svejedno da li ih koriste povremeno, kada vremenski uslovi to dozvoljavaju, ili su stalni posetioci, mnogi koji tamo treniraju su istog mišljenja kada je ocena sveopšteg stanja tela i duha u pitanju nakon vežbanja.

Svež vazduh kojim obiluje šuma popravlja raspoloženje, a i minimalno rekreiranje na ovim stazama može lako da odagna nagomilani stres.

Dobra strana ovakvog vežbanja je što ne zavisi od finansija i zakazanih termina, koji su često korišćeni kao izgovor za beg u neaktivnost.

Za jedan ovakav trening centar na otvorenom potrebne su samo patike i dobra volja, a kao jedini savet stručnjaci navode dobro zagrevanje.

Poznato je da fizička aktivnost pozitivno utiče na organizam, ali čini se da toga još mnogi građani nisu svesni. U Srbiji redovno vežba tek dva odsto stanovništva.

„Utiče na povećanje funkcionalne sposobnosti srca. Srce onih koji se bave fizičkom aktivnošću je sposobnije, zdravije i dugotrajnije. Vežbanjem se povećava i funkcionalni kapacitet respiratornog sistema", istakao je doktor Slobodan Živanić, predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije.

Kako bi se značajno popravilo zdravlje neophodno je trčanje, šetanje i vežbanje bar tri puta nedeljno po 45 minuta, savetuju stručnjaci, ali uz prethodnu konsultaciju sa lekarima.

Naočare koje se prodaju na uličnim tezgama rade se serijski sa istim dioptrijama na oba oka i istim razmakom između zenica.

Iako su mišljenja građana podeljena ne treba zanemariti upozorenja lekara da su pregled vida i stručno određivanje dioptrije uvek neophodni pre kupovine naočara.

„Ukoliko želite da znate da li vam je oko zdravo ili ne nije dovoljno da uzmete naočare na ulici već morate da idete na kompletan očni pregled. U okviru pregleda lekar treba da pogleda sve strukture oka koje podrazumevaju strukture prednjeg i zadnjeg segmenta oka. Obavezno je i određivanje očnog pritiska. Prilikom tog pregleda potrebno je ukapati i kapi za širenje zenica da bi se pogledale detaljno strukture zadnje partije, u prvom redu delovi očnog dna", objasnila je oftalmolog Katarina Misailović.

Između dva oka može da postoji razlika i u više od deset dioptrija, tako da bi korišćenjem naočara sa istom dioptrijom, za jedno oko vid bio jasan, a drugo bi ostalo bez vidne oštrine.

Nestručno određena dioptrija može izazvati glavobolju, zamućen vid, zamor i peckanje očiju.

Glavni uzročnik ovako poražavajuće statistike, navode istraživači, je manjak lične higijene i nepranje ruku nakon odlaska u toalet.

Studija, koju su sproveli naučnici Londonskog univerziteta, otkriva, takođe, da je većina Britanaca sklona laganju kada je reč o higijenskim navikama.

Kako prenose britanski mediji, 95 odsto ispitanika obuhvaćenih anketom reklo je da redovno pere ruke nakon korišćenja toaleta iako je 16 odsto ruku kao i 16 odsto mobilnih telefona na sebi imalo tragove opasne bakterije Ešerihije koli.

Pojedini sojevi ove bakterije mogu da budu smrtonosni, kao na primer O104 koji je prošlog juna usmrtio 48 ljudi u Nemačkoj.

„Nadam se da će ovi podaci naterati ljude da razmisle o svojim navikama i budu oprezniji. Pranje ruku sapunom je jednostavna stvar koja može da spase život", istakao je doktor Val Kertis, jedan od istraživača.

Kada nije izložena direktnom uticaju sunčevih zraka, Ešerihija koli na mobilnim telefonima i rukama može da opstane nekoliko sati, posebno na visokim temperaturama, a lako se prenosi dodirom.

Istraživanje je sprovedeno u 12 britanskih gradova, a uzorci su uzeti sa 390 mobilnih telefona i ruku korisnika.

Svetski dan čistih ruku, 15. oktobar, obeležava se širom sveta da bi se, na globalnom i lokalnom nivou, propagirala kultura pranja ruku sapunom, jer iako ljudi peru ruke, malo njih to radi u kritičnim momentima, posle upotrebe toaleta, nakon negovanja bebe, pre pripremanja hrane.

Prljave, klicama zagađene ruke glavni su „krivci" za prenošenje uzročnika crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti, upozoravaju stručnjaci.

Pranje ruku sapunom je jedna od najefektivnijih mera prevencije dijareje i upale pluća, a to su bolesti od kojih deca do godinu dana najviše umiru.

Procena nekih zdravstvenih organizacija je da svake godine oko tri i po miliona dece i skoro dva miliona odraslih umre od bolesti koje su posledica prljavih ruku.

Širenje navike pranja ruku sapunom i toplom vodom može značajno doprineti dostizanju Milenijumskog cilja, smanjenju umiranja dece starosti do pet godina do 2015. godine za dve trećine.

Prema podacima istraživanja, u Srbiji je 2006. godine 73,8 odsto odraslih stanovnika redovno pralo ruke, što je značajan porast u odnosu na 2000. godinu, kada je to činilo 67,4 odsto.

Najredovnije su ruke prali stanovnici do 35 godina starosti, među kojima prednjače žene, stanovnici gradskih naselja i građani iz kategorije najbogatijih. Takođe, 75,7 odsto dece i omladine uzrasta od sedam do 19 godina redovno je pralo ruke.

Ruke treba prati ne samo pre jela i kada su vidno zaprljane, već i posle korišćenja toaleta, posle dodirivanja usta, nosa, ili očiju, nakon kontakta s bolesnom osobom, ali i prilikom svakodnevnih aktivnosti u domaćinstvu.

Za pranje ruku najbolji je tečni sapun, a ako se koristi čvrst sapun treba ga posle korišćenja isprati pod mlazom vode i čuvati tako da bude suv, poručuju lekari i dodaju da je važno dobro istrljati celokupnu površinu kože ruku.

U nekim situacijama poželjno je da se obavi i dezinfekcija ruku, za šta Svetska zdravstvena organizacija preporučuje sredstva na bazi etil alkohola ili izopropanola.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je, na inicijativu međunarodne koalicije „Pranje ruku sapunom", proglasila 2008. godinu Međunarodnom godinom sanitacije i tada je prvi put obeležen Svetski dan čistih ruku, koji se danas obeležava u oko 70 zemalja.

Grinje, polen, buđ i hrana neki su od alergena koji neretko zadaju ozbiljne probleme. Broj obolelih od alergija raste i predviđa se da će do 2020. godine svaki stanovnik Evrope biti alergičan na nešto.

Na Institutu „Torlak" u Beogradu vrše se testiranja na 150 različitih alergena.

Pored testova koji se primenjuju na koži, sve češće su u upotrebi i „in vitro" testovi, koji se rade na malom uzorku venske krvi i na osnovu kojih se određuje nivo specifičnih antitela.

„Ta antitela su, u stvari, odgovor našeg organizma na kontakt sa alergenom. Da li će se alergenska bolest ispoljiti zavisi od toga da li je osoba genetski programirana za alergijsku bolest. Znači da mora da postoji kombinacija genetskog nasleđa i izloženosti nekom alergenu", objašnjava dr Olga Vučković, specijalista kliničke imunologije na Institutu „Torlak".

Jedan od načina na koji se alergijske reakcije mogu preduprediti jeste izbegavanje uzročnika.

Ipak, ukoliko reakciju izazivaju polenske čestice raznih trava, drveća ili čestice životinjskog porekla, onda je neophodna odgovarajuća terapija.

„Moguće je da kako alergija progredira da tako pacijenti postaju manje osetljivi na određene lekove, jer dolazi do zasićenja receptora. To je razlog zbog kojeg je veoma važno da se obraćaju lekarima i da se na adekvatan način leče", naglašava dr Lidija Burazer.

Institut za imunologiju i virusologiju „Torlak" omogućiće besplatno testiranje na alergije posetiocima svog štanda na Sajmu medicine u hali četiri Beogradskog sajma od 13. do 15. oktobra.

Inicijator zabrane, kalifornijski senator Ted Liju rekao je da je potrebno zaštititi mlade ljude od „smrtonosno opasnih" zračenja koja se koriste u solarijumima.

Korišćenje usluga solarijuma je regulisano u mnogim američkim državama, ali je Kalifornija prva koja je maloletnicima zabranila njihovu upotrebu.

U Američkom udruženju vlasnika solarijuma navode da maloletnici čine od pet do 10 odsto mušterija i da novi zakon ide na štetu delatnosti.

U Kaliforniji je dosad upotreba solarijuma bila zabranjena deci mlađoj od 14 godina, dok su stariji maloletnici mogli da ih koriste samo uz odobrenje roditelja.

U Teksasu postoji zabrana upotrebe solarijuma za osobe mlađe od 16 godina, a mnoge američke države razmišljaju o proširenju zabrane na sve maloletnike.

Liju je objasnio da je podizanje starosne granice bila neophodno jer postoje dokazi da „ultraljubičasta zračenja dovode do pojave raka", posebno kod osoba koje su počele da koriste solarijume u ranom uzrastu.

„Kada bi svi znali prave opasnosti solarijuma, bili bi šokirani. Rak kože sve više poprima oblike epidemije i glavni je uzrok smrti od raka kod žena starih od 25 do 29 godina", izjavio je kalifornijski senator.

Agencija za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije je 2009. godine ustanovila je da su solarijumi „karcinogeni za ljude" i uvrstila ih u kategoriju najvećeg rizika za razvoj raka. Do tog zaključka došla je na osnovu nekoliko istraživanja koja su pokazala da se rizik od melanoma - najopasnijeg oblika raka kože - povećava za 75 odsto kod ljudi koji počnu da koriste solarijume pre svoje 30 godine.

U Britaniji je zabrana korišćenja solarijuma za osobe mlađe od 18 godina uvedena početkom ove godine, dok je u Brazilu njihova upotreba u potpunosti zabranjena. U Austriji je takođe zabranjeno maloletnicima da koriste solarijum.

Multimodalna afareza, revolucionarna procedura lečenja koju je razvio doktor Bela Balint sa timom lekara VMA, verifikovana je i u Srbiji i u svetu.

Pacijenti koji su lečeni multimodalnom afarezom žive, kažu, novi život. Milisav Radenović iz Beograda jedan je od 20 pacijenata lečenih na taj način. Iznenada se razboleo od teške anemije, koja se manifestovala ubrzanim razaranjem eritrocita.

„Bio sam u komi 20 dana i niko nije verovao u moj život, bio sam otpisan i od strane doktora i od mojih najmilijih. Posle tog dana, 19. novembra i intervencije, ja sam novi čovek. Posle pet dana sam igrao fudbal", ispričao je Milisav Radenović.

Multimodalna afareza kruna je višedecenijskog istraživanja tima lekara VMA u oblasti regenerativne medicine i transplantacije.

„Pomoću procedure istovremeno menjamo sastav i funkciju krvi što rezultuje oporavkom bolesnika koji je životno ugrožen, oporavkom do stanja iz kojeg ima izlaza", objasnio je profesor doktor Bela Balint, načelnik Instituta za transfuziologiju VMA.

Metoda ima važnu primenu i prilikom komplikovanijih transplantacija - kada organizam odbacuje presađeni bubreg, ali i jetru.

„Pokušali smo pomoću metode da uspostavimo ravnotežu u krvotoku, a time i praktično oporavak bolesnika", dodao je Balint.

Rad o autotransplantaciji matičnih ćelija u lečenju teške aplastične anemije, dr Bela Balint izložiće na Međunarodnom simpozijumu o regenerativnoj medicini, 13. oktobra u Beogradu.

Prvi znaci te bolesti su zaboravljanje događaja, koji su se nedavno desili, razgovora sa osobama u poslednjih nekoliko sati, teškoće u govoru, pamćenju novih informacija, neprepoznavanje poznatog prostora.

Često se ovakvi simptomi karakterišu kao normalan deo starenja i ne shvataju se previše ozbiljno. Ipak, savet stručnjaka je da porodica osobe kod koje su primećeni ovi simptomi ne ignoriše odlazak lekaru, jer pravovremeno lečenje može usporiti bolest.

„Dolazi do propadanja ćelija i do pada nivoa određenih enzima u mozgu, određenih neurotransmitera. U malom procentu je pokazano da postoji nasleđe, tačnije nekih dest do 20 odsto pacijenata ima pozitivnu porodičnu anamnezu", objasnila je doktorka Dragana Kulić- Obradović, neurolog u kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović".

Budući da se Alchajmerova bolest ne može izlečiti, a lekovi mogu samo usporiti proces njenog napretka, u lečenju važnu ulogu ima i porodica.

„Ne treba menjati ambijent u kojem borave, čak ponekad stresno deluje i promena nameštaja. Bitno je da pacijenti budu mentalno aktivni. Rešavanje ukrštenih reči, bavljenje intelektualnim, ranije poznatim poslovima koji ne iscrpljuju i porodica koja im je uvek na raspolaganju mogu pomoći u usporavanju bolesti", istakao je doktor Željko Radić.

Da bi oboleli što kvalitetnije živeli, potrebni su gerijatrijski domovi kao i u svetu i edukacija medicinskog osoblja i porodice.