Holivudski glumci Arnold Švarceneger i Silvester Stalone glumiće zajedno u trileru Grobnica (The Tomb), prenosi agencija AP.

Kako su najavili producenti filma, Švarceneger će igrati zatvorenika koji je dizajnirao Staloneov lik i koji je takođe igrom slučaja zatvoren. Njih dvojica odlučuju da zajedno pobegnu.

Film će režirati Mihael Hafstrom, a snimanje će početi u Lujzijani ovog proleća.

Švarceneger se pojavio u Staloneovom filmu Plaćenici, a takođe ima ulogu i u drugom delu ovog ostvarenja, koje bi uskoro trebalo da se pojavi u bioskopima.

Međutim, osim na filmskom platnu, dve velike filmske zvezde našle su se i u istoj bolničkoj sobi. Zbog povreda na snimanju filma Plaćenici 2, Stalone i Švarceneger smešteni su u istu bolničku sobu.

„Nakon brojnih akcijskih scena, vratolomija i fizičkog zlostavljanja na snimanju Plaćenika 2, došlo je vreme za 'popravku‛ mog ramena. Pogledajte ko se sasvim slučajno našao u redu za operaciju ramena baš iza mene. Sad smo spremni za novu rundu akcije i dobre zabave na snimanju Grobnice", napisao je Švarceneger na svom sajtu.

Škotski komičar Bili Konoli pridružiće se ekipi filma Hobit Pitera Džeksona u ulozi patuljka, saopštio je reditelj i time završio kasting za dva dugo očekivana filma, rađena prema romanu Dž.R.R. Tolkina.

Konoli, poznat kao „Big Yin" ili „Veliki" u rodnom Glazgovu, kao i po razbarušenoj sedoj kosi i bradi, glumiće Daina Gvozdenstopu.

„Nismo mogli da zamislimo boljeg glumca za Daina, najžešćeg od svih patuljaka, od Bilija Konolija", navodi se u Džeksonovom saopštenju.

Konoli se tako pridružio ekipi koju čine oskarovka Kejt Blanšet, Ijan Mekelen, Orlando Blum i Martin Friman kao Bilbo Bagins, koji na putovanju, koje prati film Hobit, pronalazi prsten čija je uloga ključna u trilogiji Gospodar prstenova.

The Hobbit: An Unexpected Journey (Hobit: Neočekivano putovanje) četvrti je film u Džeksonovoj franšizi Gospodar prstenova i prvi je deo dvodelnog prethodnika trilogije.

Film se snima na Novom Zelandu i biće premijerno prikazan u decembru. Drugi deo, The Hobbit: There and Back Again (Hobit: Tamo i natrag) biće prikazan u decembru 2013.

U pokušaju da sa sebe zbaci epitet konzervativnog festivala, Berlinale će ove godine predstaviti smeliji izbor filmova, sa nekoliko novih, neafirmisanih rediteljskih imena u glavnoj selekciji.

Očigledna želja organizatora je da ponove prošlogodišnji uspeh sa iranskim filmom Nader i Simin: Razvod koji je osvajanjem Zlatnog medveda lansiran na put globalne slave.

Tokom 10 dana festivala u nemačkoj prestonici biće prikazano blizu 400 dugometražnih, kratkih i dokumentarnih filmova.

Pored Zbogom kraljice, još 17 filmova nadmetaće se za Zlatnog medveda, kojeg će dodeliti žiri predvođen britanskim rediteljem Majkom Lijem, a u kojem su i glumci Džejk Džilenhal, Šarlota Genzbur, fotograf Anton Korbidžin i reditelji Fransoa Ozon i Ašgar Farhadi.

Najveća pažnja na Berlinalu biće poklonjena Arapskom proleću, godinu dana nakon svrgnuća Hosnija Mubaraka, sa dokumentarcima snimljenim na terenu, panel diskusijama i igranim filmovima koji govore o kulturi i istoriji regiona.

Nuklearna katastrofa u Fukušimi prošlog marta biće tema tri filma u okviru sekcije „Forum", uključujući No Man's Zone koji gledaoce vodi u kontaminiranu zonu, u blizini oštećenih reaktora.

Holivudska zvezda Anđelina Džoli predstaviće svoj rediteljski prvenac U zemlji krvi i meda, dok će njenoj slavnoj koleginici Meril Strip biti uručena nagrada za životno delo. Festival će u glumičinu čast prikazati retrospektivu njenih najboljih ostvarenja koja će kulminirati projekcijom njenog novog filma Čelična lejdi o britanskoj premijerki Margaret Tačer.

U takmičarskoj selekciji između ostalih naći će se epsko ostvarenje Polje belog jelena (White Deer Plain), Vanga Ćuen'ana, dobitnika Zlatnog medveda 2007. godine.

Film, koji će svetsku premijeru imati na Berlinalu, rađen je po jednoj od najkontroverznijih priča u modernoj kineskoj književnosti koja se bavi teškim životima nekoliko generacija porodica na kineskom selu pre uspona komunizma.

Filipinski reditelj Brilante Mendosa predstaviće se filmom Zatočenica (Captive) sa francuskom glumicom Izabel Iper u ulozi humanitarne radnice koju kidnapuju islamski ekstremisti.

Američki glumac i reditelj Bili Bob Tornton premijerno će prikazati film Automobil Džejn Mensfild (Jayne Mensfield's Car), dramu smeštenu u vreme vijetnamskog rata, u kojoj glumi zajedno sa Džonom Hartom, Robertom Duvalom i Kevinom Bejkonom.

Van konkurencije biće prikazana britanska drama Bel Ami rađena po delu Gi de Mopasana u kojoj glume zvezda Sumraka Robert Patinson, Uma Turman, Kristin Skot Tomas i Kristina Riči, kao i film Cvetovi rata (The Flowers of War) kineske rediteljske zvezde Džanga Jimua sa Kristijanom Bejlom u glavnoj roli.

Britanski reditelj i Oskarovac Kevin Mekdonald predstaviće svoj dugo iščekivani dokumentarac o životu legende regea Boba Marlija, dok će Šah Ruk Kan obradovati ljubitelje Bolivuda indijsko-nemačkom koprodukcijom Don - Kralj se vratio (Don - The King is Back).

U okviru specijalnih projekcija, pored Čelične lejdi biće prikazan film Izdaja Stivena Soderberga sa Majklom Fasbenderom, Juanom Mekregorom i Antoniom Banderasom.

Srbija će učestvovati na Berlinalu sa filmom Parada Srđana Dragojevića koji će biti prikazan u okviru zvaničnog netakmičarskog programa „Panorama".

Pored Dragojevića, najavljeno je i učešće pet mladih domaćih filmskih umetnika na Berlinale „Talent kampusu". To su Srđan Keča, Davor Bosankić, Ivan Knežević, Maja Radošević i Jelena Stupljanin, dok će u programu „Skript stejšn", koji je posvećen scenarijima, Miloš Pušić predstaviti projekat Heroji radničke klase.

Ovogodišnja filmska smotra u Berlinu trajaće do 19. februara.

Film od 33 minuta već je uspešno prikazivan u kraju gde je i sniman, u Stalaću, Kruševcu, Ćićevcu i Trsteniku.

Projekat po ideji Dragana Čapkunovića upoznaje publiku sa Mojsinjskim planinama, gde postoji čak 77 crkava i crkvišta podizanih između 7. i 14. veka.

Po scenariju profesorke književnosti Milanke Milosavljević, narodne epske pesme oživeli su u vidu dijaloških radnji, koje izvode poznati glumci, među kojima i vojvoda Prijezda, koga igra Vojin Ćetković i verna ljuba mlada Marina Aleksić.

U filmu učestvuju i Marko Živić, Ivan Vučković, Nebojša Dugalić, Boris Pingović, Rada Đuričin, Nebojša Milovanović, Mirjana Marković i drugi.

Projekat je realizovan na osnovu entuzijazma grupe prijatelja, sa budžetom od svega 500.000 dinara i za samo 10 snimajućih dana.

Pokrovitelji su Skupština opštine Ćićevac i Ministarstvo kulture Srbije.

Pomogli su mnogi, među kojima je „Avala film", koji je dao kostime za srednjovekovne junake, a Dom sindikata je besplatno ustupio veliku salu sa 1.600 mesta.

Hronike je prvi dugometražni film mladog holivudskog reditelja Džoša Trenka o trojici tinejdžera koji nakon kontakta sa misterioznom supstancom u šumi stiču natprirodne moći.

Film je predstavljen kao video-materijal koji su snimali junaci filma, dok po stilu podseća na horor filmove Veštica iz Blera i Paranormalna aktivnost.

Hronike su zajedno radili Trenk, sin reditelja Ričarda Trenka, nagrađenog Oskarom 1997. za dokumentarac The Long Way Home, i scenarista Maks Lendis, kome je otac Džon Lendis, reditelj filma Braća Bluz, pomogao pri pisanju scenarija.

Film je tokom vikenda zaradio 22 miliona dolara, dok je drugi na listi po gledanosti u američkim bioskopima, The Woman in Black sa Danijelom Redklifom u glavnoj ulozi, zaradio 21 milion dolara.

Kritičar magazina Empire Mark Dajning napisao je da su Hronike „zadivljujući naučnofantastični film koji se pojavio niotkuda i zahteva nepodeljenu pažnju publike", dok je poznati kritičar Rodžer Ebert ocenio da to ostvarenje „od naizgled običnog početka prerasta u neobično zabavan film sa elementima fantazije, priču o nastanku superheroja i dramu o tinejdžeru sa problemima".

Glavne uloge igraju Majkl B. Džordan, Majkl Keli, Aleks Rasel, kao i Dejn Dehan, publici poznat iz serijala Prava krv (True Blood).

Radnja filma, koji je okarakterisan kao crna komedija sa elementima avanture, smeštena je u Istočnu Srbiju, koja je i dalje uronjena u praznoverje i predrasude.

Zorica, koju igra Ljuma Penov, devojka je sa sela, koja sa sobom nosi prokletstvo – od kada se njena prva ljubav misteriozno udavila u reci, muškarci u njenoj blizini umiru na najčudnije načine. Ljutiti seljani su joj zbog toga nadenuli nadimak „poljubac smrti".

Priča se komplikuje kada Mane (Branislav Trifunović), tvrdoglavi policajac koji ne veruje u „bapske priče" i veštičarenje, pokušava da otkrije da li je Zorica zaista serijski ubica, ili samo devojka željna ljubavi.

Crna Zorica snimana je tokom 2010. godine u Beogradu i u selima između Avale i Kosmaja.

U filmu igraju i Mirjana Karanović, Nikola Pejaković, Mihajlo-Miša Janketić, Olga Odanović, Zoran Cvijanović, Miloš Samolov, Dobrila Stojnić, Mladen Andrejević, Dubravko Jovanović i Stefan Bundalo.

Scenarista je Goran Mojsin, direktor fotografije Vladan Janković, autor muzike Dimitris Fritzalas, scenograf Aljoša Spajić, kostimograf Zora Mojsilović, a montažer Marko Glušac.

Producenti su „Super films" (Beograd), "Federico Film" (Varšava), "Frame by Frame" (Nikozija) i "Pan Entertainment" (Atina). Film je već dobio pozitivne kritike, i to u Americi.

„Poslednji put kada se neki srpski reditelj uhvatio u koštac sa crnom bajkovitom komedijom, rezultat je bio odličan film Čarlston za Ognjenku. Iako je još rano reći da li će Crna Zorica doživeti uspeh kao i ostvarenje Uroša Stojanovića, prvi rezultati su obećavajući", napisao je Tod Braun u kratkom prikazu filma na sajtu www.twitchfilm.com.

Američki reditelj Robert Rodrigez počinje u aprilu snimanje nastavka filma „Mačeta", objavljeno je danas na šou biznis sajtu Didžital spaj.

Zvezda „Mačete" Deni Treho trenutno pregovara o ulozi u nastavku filma, čiji će naziv biti „Mačeta ubija" i koji će biti drugi deo planirane trilogije.

Rodrigez je rekao da očekuje da će se najveći deo glumačke postave prvog filma pojaviti i u nastavku, kao i da su reakcije obožavalaca na lik Mačete bile „fantastične".

„'Mačeta' je istinski superheroj, a 'Mačeta ubija' biće veći i ambiciozniji od prvog filma", istakao je reditelj.

Scenario za film napisao je Kajl Vord, a trenutno ga usavršavaju Robert Rodrigez i njegov brat Marsel.

Mačeta se prvi put pojavio u lažnom trejleru snimljenom za „Grajndhaus", dva horor filma koja su snimili Robert Rodrigez i Kventin Tarantino - „Planeta Terora" i „Otporan na smrt".

Film „Mačeta" u bioskope je stigao 2010. i u svetu zaradio 44 miliona dolara.

Kluni je novinarima pred početak ručka rekao da same nagrade ne moraju da budu najbolja stvar kod nominacije za Oskara, već da je to često i druženje s prijateljima, aludirajući pored ostalih na Pita, sa kojim je igrao u filmu Igraj svoju igru.

„Mnogi misle da se mi stalno viđamo. Istina je da Breda nisam video skoro godinu dana, do dodele Zlatnih globusa u januaru. Zato je zabavno videti ljude koje dugo nisam video", rekao je Kluni.

Na meniju su bili začinjena govedina, azijska patka, losos, salata od povrća, kao i šerbet sa sosom od manga i jagode.

Kluni je nominovan za Oskara za film Potomci, a Pit za ulogu u Formuli uspeha.

Na ručku na Beverli Hilsu bile su i Vajola Dejvis i Oktavija Spenser, protagonistkinje filma Služavke, junakinje filma Albert Nobbs Glen Klouz i Dženet Maktir, kao i Runi Mara iz filma Muškarci koji mrze žene (Devojka sa tetovažom zmaja).

Glumci će se naredni put sresti na svečanoj dodeli Oskara 26. februara u „Kodak teatru" u Holivudu.

Domaćin svečanosti biće Bili Kristal.

Festival, koji bi trebalo da se održi 30. marta u Portlandu, predstaviće publici kratke filmove o brkovima ili sa glavnim likovima koji imaju brkove, rekao je predsedavajući produkcijske kompanije "No Umbrella Media" koja organizuje festival, Nik Kalanan.

Ideja za filmski festival brkova potekla je od godišnjeg takmičenja za najbolji brk koje se održava kako bi se prikupila sredstva za organizacije koje podržavaju borbu protiv raka ili umetničke grupe.

Na ovogodišnjem festivalu očekuju se različite forme brkova, od potkovičastih, do kineskih i onih spojenih sa zulufima.

Da bi bili primljeni na festival, filmovi moraju biti dugi do osam minuta. Tema filma moraju biti brkovi ili glavni lik mora da nosi brkove.

Kalanan ističe da su dobili prijave čak iz Norveške.

Sav prihod od festivala biće doniran organizaciji za očuvanje filmskog nasleđa "Northeast Historic Film".

Organizatori dodele britanskih filmskih i televizijskih nagrada BAFTA otkrili su da će jedan od voditelja ceremonije biti i čuvena Mapetovka Mis Pigi koja planira da postavi niz škakljivih pitanja Bredu Pitu i Džordžu Kluniju.

Mis Pigi, koja će biti voditelj sa crvenog tepiha, uveliko priprema svoje zavodničke veštine uoči susreta sa nominovanima u kategoriji najbolji glumac - Klunijem, Pitom, Majklom Fasbenderom, Gerijem Oldmanom i Žanom Dižardenom, prenosi AFP.

„Zamislite da su Kluni, Dižarden, Fasbender, Oldman i Pit dostigli vrhunac svoje karijere time što imaju priliku da razgovaraju sa mnom", rekla je slavna plavuša.

„Naravno, postaviću im pitanja koje samo ja smem da pitam", dodala je Mis Pigi.

Roze prasica čak je i uputila izazov Kluniju, koji se trenutno zabavlja sa bivšom rvačicom Stejsi Kibler.

„Ne rvem se sa prijateljicama. Međutim, ako Džordž hoće rvanje, samo napred. Dva od tri pada? Pobednik dobija večeru?", poručila je Mis Pigi.

Dodela BAFTA nagrada, najvišeg filmskog priznanja u Britaniji, zakazana je za 12. februar u Kraljevskoj operi u Londonu.

Nalik na zaplet filmova o Džejsonu Bornu, veoma brzo saznajemo da je jedan od glavnih likova, u interpretaciji autoritativnog Denzela Vošingtona, nekadašnji agent Centralne obaveštajne agencije, ali da je sada na drugoj strani. Tobin Frost već 10 godina uspešno izmiče nekadašnjim kolegama.

Šteta koju je naneo domovini od kada je napustio službu gotovo da ne može da se izmeri, a neprijatelja je sve više, naročito među onima koji su želeli da dođu u posed nečega što je Frost prodao drugima.

Sa druge strane, već punu godinu Met Veston (Rajan Rejnolds) frustriran je svojom dosadnom i usporenom pozicijom u Kejptaunu.

„Kućepazitelj" koji pretenduje da postane ozbiljan agent CIA, lojalan je kompaniji i strpljivo čeka priliku da se dokaže.

Kada se ispostavi da je „stanar" najopasniji čovek koga je ikada susreo, Veston se sprema za težak zadatak - da zaštiti Frosta od ljutih plaćenika.

Glumačku ekipu, osim dvostrukog oskarovca Denzela Vošingtona i Rajana Rejnoldsa čije izvajano telo možemo lepo da osmotrimo i u ovom ostvarenju, čine francuski umetnik Sebastijan Roše, Šveđanin Džoel Kinaman, Robert Patrik i drugi.  

U svetske bioskope Sigurna kuća ulazi 10. februara.

U kategoriji istorijskog filma nagradu za scenografiju na svečanoj dodeli u Los Anđelesu dobilo je tri-de ostvarenje za decu Igo Martina Skorsezea.

Poslednji nastavak sage o mladom čarobnjaku Hari Poter i relikvije smrti 2 nagrađen je u kategoriji fantazije, dok je američki rimejk o Lizbet Salander Muškarci koji mrze žene (Devojka sa tetovažom zmaja) Dejvida Finčera dobio nagradu u kategoriji savremenog filma.

Igo i poslednji deo franšize Hari Poter nominovani i za nagrade Američke filmske akademije za scenografiju, a konkurenti u trci za Oskara su im francuski nemi film Umetnik, romantična komedija Ponoć u Parizu Vudija Alena i ratna epopeja Ratni konj Stivena Spilberga.

Među televizijskim ostvarenjima nagrade za najbolju scenografiju osvojile su serije Modern Family, Boardwalk Empire i Mildred Pierce, dok je prošlogodišnja dodela Oskara nagrađena u kategoriji TV šou programa.

Toni Volton, autor scenografije za film Meri Popins, dobitnik je nagrade Udruženja scenografa za životno delo.

Ove godine Udruženje scenografa je obeležilo 75 godina postojanja.

Ovaj crtać reditelja Gora Verbinskog (režirao prva tri dela franšize Pirati sa Kariba) o avanturama kameleona po imenu Rango, kome glas pozajmljuje Džoni Dep, proglašen je za najbolji animirani film u protekloj godini.

Priča o Rangu osvojila je još tri nagrade, u kategoriji za najbolji scenario, najbolju montažu i najbolji dizajn junaka.

Rango je, takođe, nominovan i za nagradu Američke filmske akademije za najbolji animirani film.

Film Kung Fu Panda 2 dobitnik je nagrada za režiju i scenografiju, dok su Spilbergove Avanture Tintina pobrale nagrade za muziku i animirane efekte.

Po jedan Eni trofej dobili su i filmovi Artur Božić, Rio, Vini Pu, Planeta majmuna - Početak i Transformersi: tamna strana meseca.

Nagrade Eni dodeljuje Međunarodno društvo za animirani film od 1972. godine.

Prema novom rasporedu, prvo će biti prikazan Istvudov film - 28. februara, a zatim Klunijev - 2. marta.

Obe projekcije ostaju, kako je i najavljeno, u Centru „Sava" od 19 sati.

Do promene je došlo zbog planova distributera za bioskopsko prikazivanje, objasnili su u Direkciji FEST-a i dodali da gledaoci koji su već kupili karte mogu da ih zamene.

Jubilarni FEST biće održan od 24. februara do 4. marta u više beogradskih dvorana.

„Biće to film o politici i seksu sa Depardjeom i Ađani", rekao je reditelj u izjavi za francuski list Mond.

Ferara je dodao da će snimati u Parizu, Vašingtonu i Njujorku, u svim centrima politike.

„To je film o bogatim i moćnim ljudima", naveo je slavni sineasta koji je nedavno posetio Srbiju kao jedan od gostiju festivala „Kustendorf".

Ostvarenje, koje je nekoliko puta najavljivano, što je svaki put demantovano od strane producenata, dočaraće seksualni skandal zbog kojeg je maja prošle godine Dominik Stros-Kan bio primoran da podnese ostavku na čelnu funkciju u MMF-u. 

Stros-Kana će glumiti Žerar Depardje, a njegovu sprugu, poznatu TV novinarku i bogatu naslednicu An Senkler, Izabel Ađani.

Ferara je za Mond rekao da je rešen da snimi film i da je već napisao scenario zasnovan kako na člancima objavljenim u štampi, tako i na tvrdnjama njegovih izvora.

„Imam ja svoje pandure", šaljivo je rekao reditelj koji je široj publici poznat po filmu Zli poručnik (Bad Lieutenant) iz 1992. sa Harvijem Kajtelom u ulozi korumpiranog njujorškog policajca.

Žiri Festivala ocenio je da je Klip „žestok, buntovan, autentičan, iskren i otkrivajući film koji na moderan način oslikava mobilnu generaciju i njihove živote beleži snimcima mobilnih telefona".

„Emotivno poremećen glavni lik živi u razorenoj porodici i slomljenom društvu. Klip izaziva mnogo pitanja, a ne daje nikakve odgovore", navodi se u obrazloženju žirija.

Osim glavnog priznanja, Klip je osvojio i nagradu holandskih filmskih novinara koji su ostvarenje Maje Miloš nazvali „smelim i zadivljujućim debijem i portretom napuštene srpske posleratne generacije".

Junakinja filma je tinejdžerka koja živi u oskudici, sa bolesnim ocem, a svoje nezadovoljstvo i bes ispoljava eksperimentišući u seksu, drogama i izlascima, sve vreme snimajući mobilnim telefonom sebe i ljude koji je okružuju.

Glavne uloge tumače Isidora Simijonović, Katarina Pešić, Sonja Janičić, Monja Savić, Jovana Stojiljković, Vukašin Jasnić, Vladimir Gvojić. Direktor fotografije je Vladimir Simić, a montažer Stevan Filipović.

Debitantski igrani film rediteljke Maje Miloš biće premijerno prikazan u Beogradu 8. marta, najavio je producent, kuća „Baš Čelik".

Star Wars: Episode I - The Phantom Menace 3D biće od 9. februara na redovnom repertoaru, najavio je domaći distributer „Megakom film".

Ova epizoda avanturističke sage reditelja i scenariste Džordža Lukasa snimljena je 1999. godine, ali nikada nije prikazana u našim bioskopima. Tako će publika sada imati priliku da je vidi ne samo u tri-de tehnici, već i po prvi put na velikom platnu, ističe distributer.

Smeštena u „dalekoj, dalekoj galaksiji", saga Ratovi zvezda je kao stvorena za tri-de iskustvo, a epizoda Fantomska pretnja obiluje nekim od najuzbudljivijih i najspektakularnijih scena iz celog serijala, od invazije Nabe, preko potera u svemiru, do bitke svetlosnim mačevima između Darta Mola i Džedaja.

Konverzija filma u tri-de urađena je sa poštovanjem prema izvornom materijalu, prema tehnološkim izvedbama i umetničkim zamislima autora.

Proces konverzije prve epizode nadgledao je sam Lukas, a odgovoran za ceo proces bio je supervizor vizuelnih efekata u kompaniji "Industrial Light & Magic" Džon Nol.

Prvi film iz serije Ratovi zvezda (epizoda IV: Nova nada), snimljen je 1977. godine i odmah postao popularan širom sveta. Glavne teme u ovoj priči su univerzalne - večita borba između dobra i zla, kao i između čovečanstva i tehnologije.

Sagu čini ukupno šest filmova, a poslednji, Osveta Sita pojavio se 2005. godine.

Povodom premijere Fantomske pretnje tri-de, u subotu i nedelju u tržnom centru Ušće biće priređeno druženje sa Dartom Vejderom, Džedajima, Čubakom i ostalim filmskim junacima, gde će biti postavljena i izložba posvećena ovom filmu.

Glumac Dejvid Džejson, najpoznatiji po liku Delboja, u intervjuu za Bi-Bi-Si (BBC) otkrio je da američki rimejk kultne serije Mućke neće postići uspeh, jer je nemoguće „prevesti" britanski smisao za humor.

„Jezik će biti izmenjen, sama priča će pretrpeti izmene... Serija je toliko britanska u svom humoru da bi se trebalo zapitati. Čak je i Britancima trebalo vremena da 'ukače' sve fore i zapamte fraze. Nemam predstavu koja američka reč je ekvivalent reči 'tupadžija'", rekao je Džejson.

„Amerikanizacijom će biti uništen koncept serije", dodao je Džejson i otkrio da bi, iako nije oduševljen idejom, uloga Delboja „najbolje legla" Džoniju Depu.

„Producenti serije ga neće dobiti, jer je prevelika zvezda, ali predložio bih Džonija Depa za ulogu Delboja, zato što je odličan glumac", dodao je Džejson.

Na adaptaciji serije Mućke za televiziju Ej-Bi-Si (ABC) rade Stiven Kreg i Brajan Bredli.

Kako je objavila producentska kuća "Galileo Productions" iz Podgorice, reč je o zimskoj etapi filma koji se dešava u dva vremenska intervala (devedesete godine i sadašnjost) i u dva godišnja doba, zima i leto.

Uz regionalnu glumačku podelu, u kojoj su i Emir Hadžihafisbegović, Momčilo Otašević, Branka Stanić, Branimir Popović i drugi, igraju i nove nade sa akademije na Cetinju.

Scenario koji su napisali Vukčević i dramska autorka Milica Piletić, po motivima drame Instant srpskog pisca i reditelja Đorđa Milosavljevića, donosi priču o Titogradu iz nedavne prošlosti i Podgorici iz sadašnjosti, o porodici i odrastanju, mladim ljudima i njihovim intimnim istorijama, o vrednostima koje ne prolaze.

Predstava Instant seksualno vaspitanje bila je vrlo popularna pre nekoliko sezona u Beogradu, na Večernjoj sceni Pozorišta „Boško Buha", a Vukčević je taj komad sa uspehom režirao u Gradskom pozorištu u Podgorici.

Očekuje se da će film biti završen do kraja 2012. godine. Upravo je počela montaža prve faze, koja čini oko 40 odsto filma, a prikazuje prošlost jedne porodice, početkom devedesetih godina 20. veka, i to u zimskom periodu. U planu je da se deo filma koji je smešten u sadašnjost snima u kasno proleće.

Prema scenariju, 30-godišnji Stanko treba da ubije čoveka, prvi put, a istog dana njegov mlađi brat, 16-godišnji Vojo, treba da vodi ljubav, prvi put. Njihovi putevi će se ukrstiti na neobičan način. Ono što se u startu čini lakim ili teškim pokazaće svoju suprotnu stranu, a njihov bratski odnos biće preispitan.

Vukčević ističe da se poslednjih 20 godina na Balkanu konstantno događa istorija: ratovi, pučevi, štrajkovi, osiguranje egzistencije, obrnut sistem vrednosti, dok u senci svega toga marginalizovano protiču lične, intimne istorije mladih – prvi poljupci, odrastanje i emocionalno sazrevanje.

Tema je i porodica i ono što od nje nastaje u vremenu rastakanja, ističe reditelj, najavljujući da će film balansirati između tvrdog dramskog stila i komičnih elemenata, uz mnoge lokalne specifičnosti koje u sebi sadrže i duh univerzalnog.

U filmu je zastupljena i poznata pesma s početka devedesetih godina Ne brini, beogradske grupe „U škripcu".

Izvršni producent je Ivan Đurović. Snimanje je finansijski podržalo Ministarstvo kulture Crne Gore.

Reditelj Nikola Vukčević poznat je po svom prvom igranom filmu Pogled sa Ajfelovog tornja, takođe u izvršnoj produkciji Ivana Đurovića. Taj film je sa skromnim budžetom ostvario značajan uspeh, okupio glumačku ekipu iz regiona i bio prikazan na tridesetak međunarodnih festivala i smotri.

„Meni je jako drago što je ovoga puta i kritika dala svoj glas filmu, koji je vrlo komunikativan, i kome je publika već dala glas, preko pola miliona ljudi u ovom regionu", rekao je Srđan Dragojević.

Uloga u ostvarenju Parada, Nikoli Koji donela je titulu najboljeg glumca.

„Nagrade od stručnih ljudi prijaju, nagrade kolega prijaju, nagrade publike prijaju", rekao je Nikola Kojo.

Film Miše Radivojevića Kako su me ukrali Nemci, trijumfovao je čak u šest kategorija, za najbolju režiju, scenario koji su pisali reditelj, Svetozar Vlajković i Vladislava Vojnović, za muziku Isidora Žebeljan, montažu Petar Jakonić, kostim Gordana Angelovski i za najbolju glumicu nagrađena je Jelena Đokić.

„Niko se nije ni nadao i onda je jako značajno kada od ljudi koji jesu filmadžije dobiješ legitimitet ne samo o svom radu, nego i o svom postojanju", rekla je Jelena Đokić.

Za najbolju fotografiju priznanje je dobio Dušan Joksimović, za filmove Parada i Neprijatelj, a najbolji scenograf je Veljko Despotović za Miris kiše na Balkanu. Nagrada za životno delo ovoga puta pripala je reditelju Puriši Đorđeviću.

„Lepe nagrade, ali to ne znači da će nam to omogućiti budući film", rekao je Puriša Đorđević.

Novouvedenu nagradu za najbolji dokumentarni film dobio je Sinema Komunisto Mile Turajlić, a prvi put dodeljena je i nagrada za izdavačku delatnost kulturnom centru u Nišu.

Televizijska serija od 24 epizode o formiranju državne reprezentacije i njenom uspehu na Prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu, imaće dve sezone. U prvoj sezoni biće prikazano devet epizoda.

Serija je, u poređenju sa filmom, potpuno autonomno delo, zasebne naracije, tako da će gledaoci u toj verziji priče o fudbalskim junacima iz 1930. godine imati priliku da vide više od pet dodatnih sati materijala kojih nema u filmu.

U seriji se pojavljuju i novi glumci kao što su Tanja Bošković, Milovan Filipović u ulozi Miloša Crnjanskog, Igor Đorđević, kao i specijalni gost Miroslav Ćiro Blažević.

Uloge Dragana Petrovića Peleta, Branke Pujić, Marka Nikolića, Gordane Đurđević, Marka Živića, Bojana Dimitrijevića, Mihaele Stamenković i Anje Alač u seriji su znatno proširene.

Prve epizode upoznaće gledaoce sa glavnim junacima i njihovim životima, kao i prilikama u Beogradu tridesetih godina 20. veka, fudbalskim utakmicama u gradu, sukobima unutar fudbalske organizacije i pripremama za odlazak na prvi Mondijal.

Ostale epizode govore o putovanju u Montevideo i mnogim komičnim dogodovštinama sa ove velike avanture, dok poslednje epizode svedoče o tri utakmice na prvenstvu i osvajanju trećeg mesta naših reprezentativaca, kao i o njihovom trijumfalnom povratku u Beograd.

Glavne uloge u TV seriji Montevideo, Bog te video, kao i u filmu, tumače Miloš Biković, Petar Strugar, Danina Jeftić, Nina Janković, Predrag Vasić, Vojin Ćetković, Nebojša Ilić, Nikola Đuričko, Viktor Savić.

Film i igrana serija rađeni su u produkciji firme "Intermedia Network", a scenario, inspirisan knjigom poznatog sportskog novinara Vladimira Stankovića, napisao je Srđan Dragojević uz asistenciju Ranka Božića.

Ovoga puta akcenat je ljudskim, socijalnim, istorijskim i ratnim dramama. Tu je najskuplji ikada snimljen italijanski film Barija, kapija vetrova Đuzepea Tornatorea - živopisna posveta autora rodnoj Siciliji.

Filmovi britanskih klasika - Još jedna godina - anatomija ljubavi i usamljenosti s potpisom Majka Lija i politički triler koji dotiče sudbinu vojnika plaćenika - Irska ruta Kena Louča.

Zanimljiv je i francuski film O bogovima i ljudima koji rekonstruiše istinit događaj - stradanje monaha u alžirskom građanskom ratu, a izdvaja se i film 12 - odgovor Nikite Mihalkova legendarnoj sudskoj drami Sidnija Lameta 12 gnevnih ljudi.

„Ono što je bitno jeste da će ove godine biti prikazano osam filmova, od toga čak šest sa prošlogodišnjeg Festa. Vrlo važno jeste da svega godinu dana nakon beogradske, odnosno festivalske premijere, ti filmovi dolaze na program RTS-a i ja preporučujem gledaocima da iskoriste ovih osam filmova kao jednu vrstu uvertire za ono glavno, a to je naravno 40. jubilarni Fest", istakao je Ivan Karl, odgovorni urednik Redakcije filmskog i serijskog programa.

Jedini domaći film u Festovim premijerama je Neprijatelj, neobičan pogled Dejana Zečevića na 90-te godine.

A ciklus večeras otvara film Prelepo Meksikanca Alehandra Gonyalesa Intaritua čiji je naslov u suprotnosti sa sadržajem - gorkom ljudskom dramom u kojoj glavnoj junaka igra špansko-holivudska zvezda Havijer Bardem.

Prodaja karata za predstojeći 40. Fest počinje danas, najavila je Direkcija Festa.

Ulaznice će se prodavati na blagajnama Centra „Sava", Kulturnog centra Beograda, Doma omladine i Muzeja Kinoteke, kao i na blagajni Bilet centra.

Cene karata se kreću od 150 do 300 dinara, a za samo svečano otvaranje cena je 500 dinara.

Kompleti ulaznica po terminskim linijama mogu se kupiti od 1. do 7. februara sa popustom od 10 odsto.

Jubilarni, 40. Fest pod sloganom „U svetu velikih" počinje 24. februara u Centru „Sava" projekcijom filma „Drvo života" Terensa Malika, prošlogodišnjeg dobitnika „Zlatne palme" u Kanu.

Do 4. marta biće prikazana 72 premijerna filma, uz dvadesetak ostvarenja u retrospektivama.

Beogradska publika imaće priliku da vidi i osam filmova koji su u različitim kategorijama nominovani za nagradu Oskar Američke akademije za filmsku umetnost.

Makarti, dobitnik Pulicerove nagrade i autor romana Put i Nema zemlje za starce, navodno je odlučio da se okuša u pisanju scenarija i krajem prošle godine prodao je svoj scenario grupi producenata.

Skot se ubrzo potom oglasio sa željom da snimi film čija radnja dosta podseća na surov i težak svet iz ostvarenja Nema zemlje za starce, adaptacije Makartijevog istoimenog romana, koju su uradili braća Džoel i Itan Koen.

Glavni junak je ugledni advokat koji veruje da može da se igra sa narko-svetom a da ne bude uvučen u njega.

Režiser Mišel Azanavisijus, glumac Žan Dižarden, izvršni producent Antoan de Kazot i veliki deo ekipe, uključujući psa Igija, prisustvovao je dodeli nagrada u studiju RED, u kojem su snimljene brojne scene filma.

Azanavisijusu i prisutnim glumcima uručen je sertifikat "Made in Hollywood", koji se ove godine dodeljuje prvi put i namenjen je dugometražnim ostvarenjima nominovanim za Oskara za najbolji film koji su u celini snimljeni u Los Anđelesu.

Umetnik je dobio više nagrada profesionalnih filmskih udruženja, kao i tri Zlatna globusa, uključujući priznanja za najbolju komediju i glumca.

Među favoritima je za Oskara, za kojeg će se nadmetati u 10 kategorija.

Posle temeljnih priprema, koje su trajale nekoliko meseci i snimanja na terenu koje je nakon 52 snimajuća dana, završeno u avgustu 2011. godine, započet je proces postprodukcije koji je trenutno u finalnoj fazi.

Kako producenti najavljuju, filmom će najpre aplicirati na sve inostrane i domaće festivale čime će pokušati da ostvare rezultate na istim, dok se domaća premijera filma planira za oktobar 2012, nakon čega bi film imao svoj bioskopski život i distribuciju širom zemlje.

Televizijska premijera filma, kao i dramskog serijala od tri epizode planira se za početak 2013. godine.

Scenario za film pisan je po motivima istoimene monodrame „Led" iz 1976. godine, autora Radoša Bajića, poznatog srpskog scenariste, reditelja i glumca.

Naime, film „Led" je apoteoza odanosti i ljubavi. To je poetična elegija o ljudima razapetim između neba i zemlje - film stanja, unutrašnjih nemira i najtananijih strepnji, atmosfere, nostalgije i sete; priča o izgubljenoj sreći i snovima, o strahovima i prolaznosti, o nadmoći sudbine i prirodnih zakona, o blagodarnosti i surovosti prirode, o nemoći čoveka da istu promeni i da utiče na putanje sopstvenog života.

Ovo je priča u čijem središtu su životi arhetipskih junaka, koja na metaforičan način odslikava neumitno zatiranje korena jedne srpske porodice, odumiranje i nestanak zaselaka i sela u prelepoj Šumadiji, u najlepšem delu centralne Srbije, sedamdesetih godina prošlog veka...

U osnovi dramskog zapleta filma, koji je smešten u epohu lažnog blagostanja Jugoslavije u poslednjoj deceniji Titovog života - 1976. te godine, u šumadijskom selu Radomilje živi dvadesetogodišnji seljak Milivoje, sa majkom Stanom, dedom Životijem i babom Savetom.

Kob i slutnja tragične pogibije njegovog oca u majdanu, deset godina pre, kad je Milivoje bio dečak - ga razdire i proganja. Prikrivena ljubav njegove majke sa gastarbajterom Miroslavom čija je kuća u dolini preko brda - pojačava dramatiku i neizvesnost njegovog prevrtanja po prošlosti: Kako je izgubio život njegov otac?

U vrtlogu ličnih trauma, borbi i nedostatka samopouzdanja, u predahu, u lepoti i radosti iznenadne ljubavne avanture, kada mu u kuću dolazi devojka iz drugog sveta, medicinska sestra iz grada, slobodnih nadzora i liberalnog shvatanja života - Milivoju iznenada umire baba Stana. Ponovni gubitak u njegovoj porodici je nova rezignacija i novo posustajanje za nadama i snovima o boljem životu.

I onda, i povrh svega - kada sa deda Životijem i majkom odlazi u žetvu, da pokupi hleb sa njive koja mu je kao nikada ponela - u sred žetve, neko ko rukovodi našim životima, šalje mu još jednu strašnu poruku: grad, tuča, led mu ubija svu letinu...

Svojim univerzalnim porukama „Led" snažno afirmiše osnovne vrline i vrednosti života, ljubavi, iskrenosti, pravde, dostojanstva, časti, dobrote, poštenja...

Zbog toga „Led", uprkos činjenici da je po mestu rođenja i boravka, po dizajnu prepoznatljivog nacionalnog identiteta u tradicionalnom, antropološkom i kulturološkom smislu srpska priča - ima ambiciju da uspostavi širu komunikaciju i da prepozna svoje gledaoce, ma gde se u svetu oni nalazili.

Glavne uloge tumače: Velimir Bata Živojinović, Nela Mihajlović, Olga Odanović, Momčilo Otašević, Nenad Jezdić, Rale Milenković, Nedeljko Bajić, Biljana Mišić, Dubravko Jovanović i drugi. Specijalni gosti: Emir Hadžihafizbegović i Radoš Bajić.

U napetoj priči Đorđa Milosavljevića, mladom tužiocu za ratne zločine Dušanu, kojeg tumači Gordan Kičić, naizgled zatvoren i skoro zastareli predmet koji mu daje šef (Rade Šerbedžija) iz korena menja njegov život.

Slučaj koji mora da drži u najvećoj tajnosti, svedoka nema, a dokazi su nepotpuni. Dušan je odlučan i istrajan u potrazi za istinom. Tragovi postaju sve jasniji i velike tajne se obelodanjuju posle mnogo godina.

Sasvim slučajan, ali i sudbonosan susret, dovodi ga do čoveka koji se već dugo krije pod lažnim imenom.

Međutim, tužilac istovremeno shvata da više nikome ne može da veruje. Iza svakih vrata krije se nova tajna, a i najbliži saradnici, na čelu sa šefom, postaju sumnjivi i naizgled umešani u ceo slučaj.

Glumačku ekipu, osim Kičića Šerbedžije, čine Uliks Fehmiu, Jelena Đokić, Milica Mihajlović, Predrag Ejdus, Petar Božović i drugi.

Snimanje filma Ustanička ulica u produkciji „Filmkombajna" počelo je 13. aprila 2011. godine, a poslednja klapa pala je 4. juna u ranim jutarnjim satima.

Tokom 42 dana, u Beogradu, Golupcu i na više lokacija u Vojvodini snimljeno je više od 50 sati materijala.

Ostvarenje Srđana Dragojevića, koje se od prošle sedmice prikazuje i na teritoriji Bosne i Hercegopvine, kao i već treći mesec u bioskopima Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore, do sada je videlo 520.000 gledalaca.

Najveći rast gledanosti Parada postiže u Hrvatskoj, gde je već tri sedmice na vrhu gledanosti, a broj gledalaca u bioskopima prešao je 100.000.

Dragojević je primetio da je to veliki podsticaj za sve producente i autore u čitavom regionu, jer „Parada je pokazna vežba da je samo međusobna saradnja put za sve države bivše Jugoslavije, kako na privrednom, tako i na kulturnom planu".

„Ovi čopori beslovesnih huligana i šovinista sa raznih strana neće zaustaviti logičan proces saradnje i povezivanja. Kada mi neko počne rečenicu argumentom 'A oni su nama...', ja kažem: 'A šta mislite, zašto se u Šibeniku na kartu za Paradu čeka dva dana?!'", istakao je Dragojević.

„Hajde da gledamo pozitivne stvari, inače, ponovo ćemo ući u tu 'vrtešku' međusobne mržnje i optuživanja, koju sam ja u jednom svom prethodnom filmu nazvao drekavcem", poručio je srpski reditelj.

Audicija za statiste u filmu „Hobit" režisera Pitera Džeksona prekinuta je pre vremena na Novom Zelandu jer je preveliki odziv ugrozio bezbednost, objavio je danas britanski šou-biznis sajt Didžital spaj.

Novozelandski državni radio javio je da je na audiciju, na kojoj je producentska kompanija "3foot7" očekivala oko 1.200 kandidata, došlo tačno 3.000 osoba.

Glavni razlog za strah navodno je bila lokacija sale za audiciju koja je smeštena u blizini autoputa br. 2, severno od Velingtona.

Način na koji su okupljeni čekali na red, kao i pojedinci koji su se parkirali na drugoj strani puta i potom ga prelazili peške kako bi stigli do mesta audicije doprineli su preranom zatvaranju, rekao je policijski narednik Stiven Brejbruk.

Samo 800 osoba uspelo je da dođe do sale za audiciju, objavljeno je na novozelandskom sajtu N3Njuzvajer.

Producentska kuća tražila je muškarce niže od 164 centimetara i žene niže od 155 centimetara, krupne muškarce „lica sa izraženim karakterom" visine preko 175 centimetara, muškarce sa velikim bicepsima, žene „lica sa izraženim karakterom", mršave muškarce, sportskog tipa za vilenjake i žene dugačke kose.

Mnogi su prevalili dug put da bi se (možda) našli u filmu. „Dovezli smo se iz Taranakija, u Haveri, i otkad smo stigli neverovatno je - ne verujemo koliko ljudi je ovde. Ne znamo ni gde da stanemo", izjavila je jedna od prisutnih devojaka.

„U principu, trebalo je samo da nas izmere, fotografišu i to je to", dodao je Noel Hejvajs.

Glumice u filmu Služavke Vajola Dejvis i Oktavija Spenser nagrađene su u kategorijama najbolja glavna i sporedna ženska uloga. Obe glumice igrale su crne služavke u Misisipiju tokom šezdesetih.

Miljenik kritike, nemi film Umetnik osvojio je, iznenađujuće, samo jedan trofej. Žan Dižarden je proglašen za najboljeg glumca u drami u kojoj tumači propalu filmsku zvezdu koju ljubav spasava.

Dižarden, koji je u kategoriji nosilaca vodećih rola „pretekao" Džordža Klunija i Breda Pita, iskreno se iznenadio nagradom.

Glumcu Kristoferu Plameru pripala je nagrada za sporednu ulogu ostarelog udovca koji otkriva da je homoseksualac u filmu Početnici.

Dobitnici SAG nagrada često budu nagrađeni i Oskarom.

Tako je proteklih godina to bio slučaj sa Kolinom Firtom (Kraljev govor), Natali Portman (Crni labud) i Kristijanom Bejlom i Melisom Leo (The Fighter).

Osim filmskih uloga, članovi Udruženja su birali najbolje među kolegama koje su snimale TV projekte. Na tom polju je serija Boardwalk Empire proglašena za najbolju dramu, dok je Modern Family najbolja komedija.

Džesika Lang dobila je svoj prvi SAG trofej za ulogu u Američkoj horor priči, dok je Stiv Bušemi proglašen za najboljeg glumca za rad u seriji Boardwalk Empire.

U kategoriji komedije, besprekorno su izneli svoje likove Alek Boldvin u seriji 30 Rock i Beti Vajt u Ludnici u Klivlendu.

Kejt Vinslet proglašena je za najbolju glumicu u kategoriji miniserija za Mildred Pierce, dok je Pol Đijamati nezaboravnu uogu ostvario u Too Big to Fail.

Dodeli nagrada prisustvovale su holivudske zvezde poput Klunija, Breda Pita i Anđeline Džoli, ali i TV dive Džulijana Margulis, Lea Mišel i drugi.

Nagradu za životno delo dobila je Meri Tajler Mur poznata po sitkomu The Dick Van Dyke Show.

Glavogerovo ostvarenje je poslednji deo trilogije koju čine ostvarenja Megapolisi i Smrt radnika, kojima je reditelj najavio pojavu modernog dokumentarca namenjenog bioskopima.

Sjaj kurvi je 119-minutni dokumentarac koji otkriva triptih o fenomenu prostitucije kroz prizore sa Tajlanda, iz Bangladeša i Meksika. 

Reditelj je uvek usmeren na to da provocira publiku zapanjujućim prizorima surove realnosti, dokumentovane fotografijom i kamerom Volfganga Talera.

U Velikoj sali Centra „Sava" prikazan je i film Marka Vejmilera (Francuska) Život negde daleko.

Reč je o spoju unutrašnjih svetova ljudi i mističnih predela zabačene oblasti Barozo u Portugaliji nevidljivim nitima u filozofski esej autorskog postupka i zanimljive fotografije.

Program festivala „Sedam velicanstvenih" obuhvatio je sedam ostvarenja koja su privukla pažnju publike i kritike na svetskim festivalima protekle godine.

Posetioci su osim pomenuta dva ostvarenja bili u prilici da vide dokumentarac Prorok britanskog reditelja Gerija Tarna, Žoze i Pilar Migela Gonsalveša Mendeša (Portugalija), ostvarenje Ramin Audriusa Stonisa (Gruzija, Letonija), film Specijalni let Švajcarca Fernana Melgara i El Bulli - Kuvanje u procesu Gereona Vecela (Nemačka).

Na ceremoniji zatvaranja reditelj Mihael Glavoger pohvalio je publiku koja je došla u velikom broju da vidi njegovo ostvarenje, kao i kompletnu organizaciju Festivala, rekavši da ima samo pozitivne utiske o kompletnoj manifestaciji.

Festival „Sedam veličanstvenih" otvoren je 25. januara, u organizaciji Centra za vizuelne komunikacije „Kvadrat" Zorana i Svetlane Popović, dok je selektor smotre Tue Stin Miler iz Danske.

Upravo to je uglavnom u proteklih pet sezona i vezivalo publiku za ovu seriju, ocenio je reditelj Mihailo Vukobratović gostujući u Dnevniku RTS-a uoči emitovanja prve epizode novog ciklusa.

„Nadam se da će nas serija na kraju ovog čudesnog dana, u kom su naši sportisti postigli fantastične uspehe, pomalo vratiti trezvenosti i stvarnosti i malo nas okrenuti sebi da vidimo šta mi to ustvari hoćemo, možemo i šta jesmo", rekao je Vukobratović.

Teško je proceniti hoće li nove epizode serije autora Siniše Pavića, koja je od početka bila kritičar političkih zbivanja, postati dobar uvod u predstojeće izbore.

„Serija će biti dobar uvod za one koji to hoće da pročitaju na pravi način, takvi će moći da imaju i kritički stav i prema seriji i prema izborima, ali to je opet individualno. Ono što mi u stvari radimo je igra, formiranje jednog umetničkog dela, koje ne zavisi mnogo ni od jednog pojedinca, već od tima, grupe ljudi", istakao je reditelj.

Novi junak u seriji je Baćko Bojić kojeg igra Branimir Brstina, fantastični glumac koji je u ekipu ušao nedavno.

„Uoči početka smo imali zaista dva vrlo teška udarca. Jedan udarac je bio smrt Petra Kralja, a drugi odlazak jednog glumca iz naše serije. To su stvari koje smo RTS, 'Košutnjak film' i mi svi zajedno izdržali na nogama i pokušali da pokažamo najbolje šta možemo, jer to je priča koja ipak nije toliko zavisna od pojedinca", zaključio je Vukobratović.

Članovi Udruženja američkih režisera za najboljeg u protekloj godini izabrali su autora crno-belog ostvarenja Umetnik, Mišela Azanavisijusa.

Francuski režiser, koji iza sebe ima špijunsku parodiju OSS 117: Le Caire nid d'espions, doslovno je bio nepoznat u Holivudu dok nije snimio Umetnika, nemi film koji je već bio favorit na raznim festivalima.

Nagrada Udruženja američkih režisera jedan je od najpreciznijih pokazatelja ko će dobiti i Oskara za najbolju režiju.

Samo se šest puta u 63-godišnjoj istoriji ovog udruženja desilo da dobitnik njegove nagrade ostane bez nagrade u „Kodak teatru".

Takođe, često se dešava da dobitnik priznanja Američke filmske akademije za najbolju režiju bude ovenčan i Oskarom za najbolji film.

Film Bena Zejtlina, 29-godišnjeg debitanta, prati sudbinu devojčice po imenu Hašpapi (Hushpuppy - Tišekuca), koja živi sa ocem na jugu SAD, u oblasti delte Misisipija. Ostvarenje je dobilo nagradu i za najbolju fotografiju.

Dokumentarac The House I Live In bavi se socijalnim, finansijskim i ljudskim gubicima u ratu s krijumčarima i dilerima droge.

Džarecki je, primajući nagradu, nazvao ovaj rat „tragično nemoralnim, pogrešnim i loše vođenim".

Autoru je isto priznanje dodeljeno 2005. godine za dokumentarac Why We Fight.

The Invisible War, dokumentarac o silovanjima u vojsci, dobio je nagradu publike festivala nezavisnog filma, a isto priznanje je dobio i Džon Hoks za dramu The Surrogate o paralizovanom 38-godišnjaku koji unajmljuje ženu da mu pomogne da izgubi nevinost.

Hoksovo ostvarenje dobilo je i specijalnu nagradu žirija za najbolji glumački ansambl.

Najboljim stranim filmovima žiri je proglasio dokumentarac The Law In These Parts o pravosudnom sistemu Izraela na okupiranim palestinskim teritorijama, i dramu Violeta Went To Heaven o čileanskoj muzičarki.

Publika je za najbolja inostrana ostvarenja proglasila dokumentarac Searching For Sugar Man, koji je dobio i specijalnu nagradu žirija, i dramu Valley of the Saints.

Putovanje počinje kada mladi avanturista Šon (Džoš Hačerson) primi šifrovani poziv u pomoć sa tajanstvenog ostrva na mestu gde ostrvo ne bi trebalo da postoji.

Neuspešan u pokušaju da ga odgovori od puta, Šonov očuh, koga igra Dvejn Džonson, pridružuje se pohodu. Zajedno sa pilotom helikoptera i njegovom odlučnom ćerkom, oni kreću u potragu za ostrvom kako bi izbavili jedinog stanovnika i pobegli pre nego što ga seizmički potresi potope.

Nesvakidašnje dogodovštine družine delimično su zasnovane na romanima Žila Verna Tajanstveno ostrvo i 20 hiljada milja pod morem, Defoovom Robinzonu Krusou i Sviftovim Guliverovim putovanjima.

Ostvarenje je snimano na skrivenoj lokaciji na Havajima tokom 2010. godine, u blizini autentičnih vulkanskih planina, pećina, peščanih plaža i dolina.

„Kao veliki obožavalac prvog dela Put u središte zemlje, želeo sam da produbim Šonovu priču. Od samog početka smo znali da priča mora da se odvija na kopnu, moru i u vazduhu i da ćemo prikazati pećine, oluju, neobične džinovske životinje, podvodne bitke i poteru po fascinantnim predelima", ispričao je reditelj Bred Pejton.

Prema njegovim rečima, korišćena je napredna tri-de tehnologija i insistirano da glumci osete pravo blato pod nogama, da se nađu u autentičnoj džungli, a ne na kompjuterski obrađenom setu.

Dvostruki dobitnik Oskara Majkl Kejn izjavio je da je priča inteligentna i zabavna, a pri tom mu je omogućila da „održi korak sa vremenom" i prvi put zaigra u trodimenzionalnom ostvarenju.

„Obično ne glumim u porodičnim filmovima, ali sada imam unuke i ne bih voleo da čekam da napune 18 godina da bi me prvi put videli na velikom platnu", istakao je Kejn i dodao da je njegov lik Aleksandar ludi istraživač, koji ne poštuje pravila i pomalo podseća na dedu Indijane Džonsa.

U Tajanstvenom ostrvu igraju i Džoš Hačerson, Vanesa Hadžens, Luis Guzman i drugi.

Prvi na programu je film francuskog reditelja Majka Vejmilera, snimljen u portugalskoj oblasti Barozo.

Reditelj je bio zainteresovan da otkrije pejzaže, koje su slike iz jedne knjige izostavljale. Odatle počinje putovanje po isprepletanim slojevima vremena u maglovite, mistične pejzaže, kamenom popločane ulice, tamne enterijere, kao i u duboko skrivene misli i sećanja.

Austrijski autor Mihael Glavoger, čiji će film Sjaj kurvi biti poslednji prikazan na ovogodišnjem festivalu, svoje ostvarenje snimao je u različitim delovima sveta otkrivajući triptih o fenomenu prostitucije kroz prizore iz Tajlanda, Bangladeša i Meksika.

Tokom pet dana trajanja Festivala posetioci su mogli da vide ostvarenja kao što su Prorok britanskog reditelja Gerija Tarna, Žoze i Pilar Migela Gonsalveša Mendeša, Ramin Audriusa Stonisa, dokumentarac Specijalni let Fernana Melgara i El Bulli - Kuvanje u procesu, nemačkog reditelja Gereona Vecela.

Festival „Sedam veličanstvenih" otvoren je 25. januara, a održava se u organizaciji Centra za vizuelne komunikacije „Kvadrat" Zorana i Svetlane Popović.

Još nije poznato ko će zameniti Dejvida Džejsona i Nikolasa Lindhursta u ulogama braće Troter, dovitljivih „prodavaca magle" iz siromašnog kraja, koji maštaju o tome da „u ovo doba sledeće godine" postanu milioneri.

Serija Mućke emitovana je od 1981. do 1991. godine, a kasnije je snimljeno i nekoliko prazničnih specijala.

Od prve srećne vesti da su primljeni na Akademiju, do susreta sa relanošću novog života.

„Pokušali su da nas uvedu u sistem koji je u vojsci redovan. Svaki kadet mora za 10 ili 20 minuta da se sredi, opere zube, umije, namesti krevet pod konac", opisala je svoja iskustva mlada glumica Tamara Dragićević.

Pored likova mladih kadeta, tu su i starešine, koje tumače Branislav Lečić, u ulozi načelnika, Ljubomir Bandović i Nebojša Milovanović kao kapetani Vojske.

Glumac Nebojša Milovanović ističe da je njemu dosta toga bilo poznato jer je i sam morao mnogo da nauči tokom vojne obaveze, ali da su se pravila službe dosta izmenila. Uz pomoć savetnika iz Vojske Srbije, međutim, lako se prilagodio novoj situaciji.

„Siguran sam da će gledaoci da se vežu za ovu priču jer ona sadrži sudbine ljudi i sutuacije u kojima deca mogu da odsanjaju neki san, u ovom slučaju, odlazak na Vojnu akademiju", zaključio je Branislav Lečić.

Emocija i humora biće već u prvoj epizodi, a u daljem toku serije, još više će se razvijati.

Svet filma s nestrpljenjem očekuje da reditelj Stiven Spilberg potpiše ugovor za biblijski biografski film pod radnim nazivom Gods and Kings (Bogovi i kraljevi), o proroku iz Starog zaveta Mojsiju, preneli su mediji.

Prema pisanju sajta Dedlajn, reditelj čiji se film Ratni konj (War Horse) već uveliko prikazuje u bioskopima, očekuje potpisivanje ugovora krajem januara sa kompanijom „Vorner bros".

„Biće to jedna prava ratnička priča", otkrio je neimenovani izvor.

Scenario za ostvarenje napisali su Stjuart Hezeldajn i Majkl Grin, a producenti će biti Dan Lin i Meti Lešam.

Produkcija filma je planirana za mart ili april ove godine.

Engleskoj glumici Kejt Vinslet biće uručena počasna nagrada „Cezar" na 37. svečanoj dodeli priznanja Francuske akademije za umetnost i film, zakazanoj za 24. februar u Parizu.

Predsednik Francuske akademije Alen Terzijan, otkrio je na konferenciji za novinare da će glumici, koja je ostvarila nezaboravnu ulogu u filmu Titanik, nagradu uručiti reditelj Roman Polanski, u čijem filmu Carnage je takođe imala zapaženu rolu.

Prošlogodišnjeg počasnog „Cezara" dobio je reditelj filma Kil Bil Kventin Tarantino, a pre njega nagrada je dodeljena glumici Meril Strip, kao i rediteljima Spajku Liju i Žan-Liku Godaru. Prva dobitnica bila je Ingrid Bergman, davne 1976. godine.

Kejt Vinslet je dobitnica mnogih prestižnih glumačkih nagrada, među kojima se izdvajaju tri Zlatna globusa, a za ulogu u filmu Čitač nagrađena je Oskarom.

Glumica i rediteljka Anđelina Džoli demantovala je pisanje nekih medija u Srbiji da je pozivala na „ukidanje Republike Srpske". Demanti rediteljke filma U zemlji krvi i meda sadržan je u pismu njenog agenta upućenom Udruženju novinara Srbije (UNS).

U pismu agenta firme „Endevor" navodi se da je poznata glumica upoznata sa tim kako se o filmu U zemlji krvi i meda izveštava u regionu i da bi želela da se objavi sledeća njena izjava: 

„Neki srpski i drugi mediji su ovih dana napali naš film U zemlji krvi i meda i ja želim da ispravim pogrešne informacije koje sadrže ti izveštaji. S obzirom na osetljivost teme, opasno je i neodgovorno objavljivati i ponavljati te netačnosti.

Netačno je da se u filmu tvrdi da je 300.000 ljudi poginulo u sukobu. Ni ta, ni bilo koja druga cifra u vezi sa brojem žrtava u konfliktu se ne pojavljuje u bilo kom trenutku filma.

Nikad nisam pozivala na ukidanje Republike Srpske i ništa slično nije bilo predmet razgovora na skorašnjem sastanku sa predsednikom Obamom", navela je glumica.

Ketrin Hajgl igra upravo razvedenu i očajnu Stefani Plam, koja u potrazi za poslom prihvata da bez ikakvog treninga i veština postane lovac na ucenjene glave.

Dolazi kod rođaka Vinija, agenta za kaucije, čija firma i nije baš na dobrom glasu i prvi zadatak joj je da pronađe pametnog Džoija Morelija (Džejson O'Mara), bivšeg policajca, koga jure zbog ubistva. Situacija nije idealna jer Moreli ne samo što je osumnjičeni, već je muškarac koji joj je slomio srce pre nekoliko godina.

Film je nastao na osnovu serije kriminalističkih romana o Stefani Plam, čiji je autor Dženet Ivanovič.

Nakon što je 1994. godine, kako je rekla, „pila pivo sa policajcima i naučila da puca", Dženet je napustila karijeru pisca ljubavnih romana da bi kreirala lik Stefani Plam.

Kritičari su lik zanosnog lovca na ucenjene glave u Vašington Postu okarakterisali kao „talas svežine koji klizi kao hladno piće".

O Stefani Plam do sada je napisano sedam romana koji su svi bili na listama najprodavanijih u okviru žanra i prodati širom sveta u više od 75 miliona primeraka.

Prva dva romana, Prvi za lovu i Drugi za kintu, u Srbiji je objavila izdavačka kuća „Laguna".

Film, čiji je prvobitni naziv bio Zlatna levica, priča o Radivoju Koraću, govori o prvoj svetskoj košarkaškoj zvezdi sa ovih prostora, njegovoj izuzetnoj sportskoj karijeri, ali i fascinantnoj ličnosti.

Ovo je, kako je navedeno, priča i o jednom vremenu, zemlji koje više nema, bivšoj Jugoslaviji koja je tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka počela da se otvara prema Zapadu preko sporta, muzike, filma, mode, a te nove trendove donosio je upravo Korać.

U igranom delu filma pojavljuju se Vladimir Aleksić u ulozi Radivoja Koraća, Katarina Radivojević (Koraćeva majka), Tihomir Stanić (Ivo Andrić), Voja Brajović (Tito), Tamara Krcunović (belgijska novinarka).

Naratori u filmu su Aleksandar Saša Đorđević i Milenko Tepić.

Dokumentari deo filma, osim arhivskog materijala, obuhvata razgovore sa Koraćevom porodicom, prijateljima, saigračima, poštovaocima iz zemlje i inostranstva.

O Koraću govore velikani svetske košarke - Bora Stanković, Ranko Žeravica, Vladimir Cvetković, Dragutin Cermak, Slobodan Gordić, Nemanja Đurić iz Srbije, zatim Ivo Daneu i Boris Kristančić iz Slovenije, Josip Đerđa i Nikola Plećaš iz Hrvatske.

Tu su i saigrači iz italijanske „Petrarke" Frančesko Varoto i Đuzepe Stefaneli, kao i rivali iz Španije Pedro Ferandiz, Emiliano Rodrigez, Kliford Lujk.

Posle specijalne projekcije filma na Evropskom košarkaškom prvenstvu u Litvaniji i učešća na Filmskom festivalu u Palermu na kojem je osvojio dve nagrade, za najbolji strani film i najbolju režiju, Žućko, priča o Radivoju Koraću će od 17. februara moći da pogleda i publika u bioskopima širom Srbije.

Film Gordana Matića snimljen je u produkciji kompanija „ReKreativno" i „Gargantua" uz sa „Arkadena" studijom iz Slovenije.

Prema njegovim rečima, Apsolutno sve (Absolutely Anything) neće biti pravi „pajtonovski film", ali će na njegovom snimanju raditi cela nekadašnja postava - osim Džonsa, Džon Kliz, Majkl Palin i Teri Gilijam.

Pridružiće im se i američki komičar Robin Vilijams koji će pozajmiti glas jednom od crtanih junaka filma koji će biti kombinacija animiranog i igranog ostvarenja.

Još jedan bivši „pajtonovac" Erik Ajdl, kojeg producenti pokušavaju da privole projektu, trebalo bi da dopuni filmsku ekipu.

„To nije montipajtonovski film, ali svakako ima tu atmosferu", objasnio je Džons u intervjuu koji je dao holivudskom listu Verajeti (Variety), dodajući da bi snimanje trebalo da počne za nekoliko meseci u Velikoj Britaniji.

Kultna serija Leteći cirkus Montija Pajtona prvi put je emitovana u Velikoj Britaniji 1969. godine.

Grupa je tokom godina snimila i dugometražne filmove kao što su Potraga za Svetim Gralom i Žitije Brajanovo, a poslednji put su se svi zajedno okupili 1983. godine oko projekta Smisao života po Montiju Pajtonu.

U ovom ostvarenju, Stonis otkriva šaroliki svet Gruzije, svet mitskih junaka i duboko ukorenjenih tradicija.

Stonis gledaoce filma uvodi u svet ostarelog šampiona u tradicionalnom rvanju Ramina, koji je postao legenda pobedivši sedam protivnika za svega 50 sekundi.

U filmu se prepliću važne i naizgled nevažne situacije viđene iz vizure Ramina, koji svojim prisustvom i učestvovanjem otkriva puni smisao dešavanja. Zadirući u svet ostarelog junaka rvanja, film dolazi do emotivnog središta priče - do davno zaboravljene ljubavi.

Stonis je rođen 1966. u Litvaniji, a nezavisni filmski autor i producent je od 1989. godine. Član je Evropske filmske akademije i Evropske dokumentarističke mreže.

Snimio je 19 filmova, od kojih su mnogi osvajali brojne međunarodne nagrade.

Za film Zemlja slepih dobio je nagradu „Feliks" kao najbolji dokumentarni film 1992. godine. Nacionalnu nagradu Litvanije poneo je 2002. godine.

Predavanja i masterklasove držao je u Kalkuti, Tokiju, Beogradu, Barseloni, San Francisku.

Ovo je prvi film od tri koji je prikazan tokom trajanja festivala u maloj sali Centra „Sava".

Sutra je na programu film Specijalni let režisera Fernana Melgara, dok je u subotu na programu film nemačkog autora Gereona Vecela pod nazivom El Bulli - kuvanje u procesu.

Za svaki od ova tri filma obezbeđene su dodatne projekcije u 21.15.

Poslednjeg dana festivala, 29. januar u velikoj sali Centra „Sava" biće prikazan film Marka Vejmilera Život negde daleko, dok će dokumentarac Sjaj kurvi Austrijanca Mihaela Glavogera, na repertoaru nakon Vejmilerovog ostvarenja, zatvoriti festival.

Na 40. Festu, od 24. februara do 4. marta, biće prikazano osam filmova koji imaju 20 nominacija za nagradu Američke filmske akademije Oskar u različitim kategorijama, saopštila je pres služba Festa.

Biće prikazani Drvo života Terensa Malika, Potomci Aleksandra Pejna, Ratni konj u režiji Stivena Spilberga, Bolje sutra Krisa Vejca, Čelična lejdi Filidije Lojd, Martovske ide Džordža Klunija, Džejn Ejr Keri Fukonage i Vozač Nikolas Vinding Refna.

Prodaja karata za Fest počinje u sredu 1. februara, a kako je ranije najavljeno, jubilarnu 40. smotru filmskog stvaralaštva u beogradskom Centru „Sava" trebalo bi da otvori proslavljeni režiser srpskog porekla Piter Bogdanovič.

Ovogodišnji Fest počeće projekcijom filma Drvo života režisera Terensa Malika, koji je 2011. godine dobio Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu.

Program će otvoriti film Prorok britanskog autora Gerija Tarna.

Svojevrsna kritika sveta sadrži materijal snimljen i u Beogradu u vreme kad je Tarn bio u Srbiji povodom predstavljanja prethodnog filma Crno sunce.

Zatim će u istoj sali biti prikazan portugalski film Žoze i Pilar Migela Gonsalveša Mendeša, o lepoti odnosa između pisca, nobelovca Žozea Saramaga i njegove žene, novinarke Pilar del Rio.

Festivalu će prisustvovati reditelji čak šest ostvarenja i jedan direktor fotografije.

Osim Tarna i Gonsalveša Mendeša, gosti smotre će biti Audrius Stonis iz Litvanije koji će domaćoj publici predstaviti Ramina, Fernan Melgar koji donosi Specijalni let, snimljen u Švajcarskoj, i Gereon Vecel (Nemačka), reditelj filma El Bulli - Kuvanje u procesu.

Francuski film Život negde daleko reditelja Marka Vejmilera predstaviće direktor fotografije Ksavijer Arpino, a na kraju programa o svom dokumentarcu Sjaj kurvi govoriće austrijski autor Mihael Glavoger.

Sedam najboljih dokumentaraca evropske produkcije i ovoga puta odabrao je ugledni filmski poslenik iz Danske Tue Stin Miler, koji će takođe boraviti u Beogradu tokom trajanja Festivala.

Smotru organizuje Centar za vizuelne komunikacije „Kvadrat" iz Beograda.

Skorsezeov film ima priliku da osvoji pozlaćenu statuetu u 11 kategorija, a u stopu ga prati Umetnik sa samo jednom nominacijom manje.

Oskara za najbolji film u „Kodak teatru", osim dva ostvarenja sa najviše nominacija, mogu da očekuju i Potomci, drama Služavka (Help), Jako glasno i neverovatno blizu (Extremely Loud & Incredibly Close), Ponoć u Parizu Vudija Alena, Formula uspeha, Drvo života Terensa Malika i Spilbergov Ratni konj.

Za najbolje reditelje uz Skorsezea i francuskog sineastu Mišela Azanavisijusa, nominovani su Aleksandar Pejn za Potomke, Vudi Alen za Ponoć u Parizu i Terens Malik za Drvo života.

Čast da budu nominovani za najbolje glumce ove godine imaju Džordž Kluni (za ulogu u filmu Potomci), Bred Pit (Formula uspeha), Geri Oldman (Tinker Tailor Soldier Spy), Žan Dižarden (Umetnik) i Demijan Bihir Bolji život (A Better Life).

Meril Strip i ovog puta predvodi dame sa nominacijama za najprestižniju nagradu u svetu filma.

Osim interpretacije britanske premijerke Margaret Tačer u ostvarenju Gvozdena dama, članove Akademije oduševile su Glen Klouz u Albert Nobbs, Vajola Dejvis u filmu Služavka, Runi Mara kao Lizbet Salander u Devojci sa tetovažom zmaja i Mišel Vilijams kao Merilin Monro.

U zemlji krvi i meda Anđeline Džoli nije imao dovoljno glasova, ali su ostvarenja Bullhead iz Belgije, Footnote iz Izraela, In Darkness iz Poljske, Monsieur Lazhar iz Kanade i Razvod iz Irana uspeli da privuku pažnju članova Akademije i mogućnost da se bore za priznanje u kategoriji stranih filmova.

Gala veče u Holivudu kada će dobitnicima biti uručena priznanja Američke filmske akademije, zakazano je za 26. februar. 

Film je snimljen prema kultnom romanu Milovana Vitezovića, u produkciji „Koštunjak filma".

Priča prati ekscentricnog profesora nemačkog jezika Kostu Vujića i neverovatan razred maturanata Prve muške gimnazije.

Zajedno u klupama bili su Mihailo Petrović - Mika Alas, Jovan Cvijić, Jaša Prodanović, Pavle Popović, Milorad Mitrović - generacija koja će obeležiti Srbiju svog vremena.

Naslovni lik tumači Aleksandar Berček, a đake Miloš Biković (kao matematičar i akademik Mika Alas), Ljubomir Bulajić (utemeljivač srpske geografije, počasni doktor „Sorbone" Cvijić), Andrija Daničić (političar, publicista, književnik Prodanović)...

U filmu igraju i Tamara Aleksić, Isidora Janković, Vesna Čipčić, Vojin Ćetković, Branimir Brstina, Ivan Bosiljčić, Predrag Ejdus i drugi.

Srebrno jaje dobila je Jelena Gavrilović iz Srbije za kratki igrani film Momci, gde ste, dok je Bronzano jaje pripalo Poljaku Pjotru Subotki za film Glazgov.

Najbolja ostvarenja izabrao je međunarodni žiri, koji su činili iranska glumica Lejla Hatami (predsednica), francuski producent Pjer Edelman i poznati srpski glumac i producent Zoran Cvijanović.

Osnivač festivala, slavni reditelj Emir Kusturica, uoči zatvaranja rekao je da će nastojati da kvalitet festivala i ubuduće bude prioritet i da se broj učesnika neće dramatično povećavati kako bi koncept čitavog „sociološkog, ekološkog i kulturnog projekta ostao zaštićen".

Kusturica je ocenio da danas u svetu ne postoji ohrabrenje za mlade autore i studentski film i da bi do toga moralo da dođe i da on iskorači u odnosu na komercijalnu kinematografiju. „Mislim da ovo mesto svojom arhitekturom i onim što sugeriše dovodi do osnaženja mladih autora", rekao je novinarima.

Među ostalim nagrađenim su Tatjana Krstevski, koja je dobila nagradu „Vilko Filač" za najbolju kameru u srpskom filmu Od pepela, koji je režirao Ognjen Glavonić, a odluku je doneo žiri u sastavu: poznati češki kamerman Martin Šec i proslavljeni srpski montažer i dizajner zvuka Svetolik-Mića Zajc.

Dobitnik Nagrade kritike je poljski reditelj Bartolomej Zmuda za film Barbakan.

Dodeli nagrada kojima je završen peti „Kustendorf" prethodila je projekcija kratkog igranog filma Naš život, koji je deo omnibusa na temu religije u produkciji meksičkog pisca i scenariste Giljerma Arijage. Film je režirao i u njemu igra Kusturica, a po scenariju njegove ćerke Dunje.

U okviru ceremonije svečanog zatvaranja nastupio je folklorni ansambl „Svetozar Marković" iz Kragujevca i dodeljene su diplome svim studentima, učesnicima takmičarskog programa.

Naša serija Vojna akademija nudi istinite priče iz života koje je u scenario pretočio Gordan Mihić, snimljene u autentičnim ambijentima - Akademije na Banjici, vojnim aerodromima, poligonima, kasarnama, centrima za obuku, a pod rediteljskom palicom Dejana Zečevića.

U vedrom duhu, pripoveda se o plemenitosti i časti vojničkog poziva u drugoj deceniji 21. veka.

„Glavna ideja vodilja bila je da prikažemo šta je to što se danas dešava u vojsci, a ne da se bavimo samo istorijom na koju smo izuzetno ponosni, ali verujemo da i danas ima mnogo toga što činimo u sistemu na što možemo da budemo ponosni", rekao je na konferenciji za medije Dragan Šutanovac, ministar odbrane.

„Ako se svodi na jednu definiciju ova serija, ja bih rekao da je ovo pametno, duhovito i jako živahno", smatra Miodrag Zupanc, glavni i odgovorni urednik kulturno-obrazovnog programa RTS-a. 

Za potrebe produkciono zahtevnog projekta, angažovano je 135 glumaca, 700 statista i 2.000 vojnika, kadeta, oficira. Raznoliku galeriju likova čine mlada lica i iskusni glumci.

„Trudili smo se da napravimo jednu modernu seriju, koja opet, na neki način, afirmiše i neke vrednosti koje su možda pomalo zaboravljene, jer generalno i vojska kao institucija to negde u velikoj meri i promoviše. Tu postoje i neka moralna pravila i to je ono što mislim da je zanimljivo", stav je Dejana Zečevića, reditelja serije. 

Seriju čini 16 jednočasovnih epizoda, a s junacima Vojne akademije, gledaoci RTS-a družiće se subotom posle Dnevnika u pola osam.

Filmski i muzički festival „Kustendorf" završava se večeras na Mokroj Gori, svečanim proglašenjem najboljih filmova mladih autora i dodelom nagrada.

U takmičarskom programu Festivala učestvovalo je 20 naslova izabranih u konkurenciji više od 200 prijavljenih ostvarenja, a najbolje radove izabraće iranska glumica Lejla Hatami, francuski producent Pjer Edelman i srpski glumac Zoran Cvijanović.

Za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmiče se kratki filmovi iz Belgije, Velike Britanije, Estonije, Kanade, Italije, Kirgistana, Makedonije, Meksika, Nemačke, Poljske, Portugala, Rusije, SAD, Srbije, Francuske i Španije.

Poslednjeg festivalskog dana biće prikazani filmovi turskog reditelja Nurija Bilge Džejlana Hladan, sineaste iz Italije Edoarda de Angelisa Priče o mocareli i danske rediteljke Frederike Aspok Van granica.

Na petom izdanju Festivala, od 17. januara gostovali su glumica Izabel Iper i mladi francuski glumac Tahar Rahim, a prikazani su i njihovi filmovi Madam Bovari Kloda Šabrola i Prorok Žaka Odijara.

Gosti Festivala bili su i neki od najboljih autora niskobudžetne i nezavisne produkcije, južnokorejski reditelj Kim Ki-duk, Ejbel Ferara, Nuri Bilge Džejlan, Marjan Satrapi, Andreas Drezen, Ašgar Farhadi i drugi.

Publika u Drvengradu mogla je da vidi Kim Ki-dukove filmove Provalnik, Loš momak i autobiografsko ostvarenje Arirang, a osnivač Festivala Emir Kusturica uručio je specijalno priznanje za budući rad reditelju koji poslednje tri godine živi povučeno.

Priznanje za budući rad dodeljeno je Nuri Bilge Džejlanu. Kusturica je prilikom uručenja rekao da je turski režiser predstavnik „bratstva autora" koji pokušavaju da nadoknade štetu koju filmskoj umetnosti prave komercijalni filmovi.

Džejlan da je na Mokroj Gori, prema sopstvenom priznanju, u Drvengradu, u kojem je „tiho kao u filmu", mnogo naučio o životu.

Organizovane su i projekcije Ferarinog 4.44: Poslednji dan na Zemlji, Džejlanove Kasabe i Bilo jednom u Anadoliji, a veliku pažnju publike privukli su filmovi Marjan Satrapi i Vensana Parnoa Piletina sa šljivama, kao i Farhadijev Razvod: Nader i Simin.

Prošlogodišnji dobitnik nagrade žirija Kanskog festivala Dečak sa biciklom reditelja Žan-Pjera i Luka Dardena na Mokroj Gori je imao domaću premijeru, a prikazano je i ostvarenje nemačkog reditelja Andreasa Drezena Zaustavljen na putu.

Tokom sedam dana Festivala posetioci su mogli da vide ostvarenja novih autora Korpo seleste Alis Rorvaher, Priče o mocareli Edoarda de Angelisa, a više reditelja predstavljeno je i u pratećem programu.

U muzičkom programu učestvovali su ruska pevačica Pelageja, holandski „Rozenberg trio", Stribor Kusturica i njegov bend „Trovači", trubači Adama Stinge iz Moldavije i orkestar trubača Bobana Markovića.

Za prikazivanje na festivalima u Srbiji i u našim bioskopima, otkupljeno je 14 francuskih naslova, među njima su i oni koji su se našli u programu jubilarnog 40. FEST-a.

Nazvano po francuskom lučkom gradu Avr, angažovano ostvarenje o imigraciji, finskog reditelja Akija Kaurismakija, koje je u Kanu dobilo nagradu žirija kritike i nagradu „Luj Delik" za najbolji film snimljen na francuskom jeziku, oda je solidarnosti, nadi i bratstvu.

Jedan od najvećih atributa filma je i slavni francuski glumac Andre Vilms.

„Pre izvesnog vremena bio sam gost beogradskog Bitefa - cenim vašu publiku. Ljudima nije toliko dosadno kao u Francuskoj, u njima ima još ljubavi i romantike i nisu ravnodušni. Zato će razumeti ovaj film", ocenio je Vilms komentarišući razloge zbog kojih bi Avr (Le Havre) mogao da privuče publiku u Srbiji.

O tome šta podstiče mlade studentkinje u Parizu da vode dvostruki život i bave se prostitucijom u slobodno vreme, pripoveda film One sa sjajnom Žilijet Binoš u ulozi novinarke.

Uz ovaj naslov, FEST-ovoj publici biće zanimljiva i socijalna drama braće Darden Dečak sa biciklom, predstavljen na petom „Kustendorfu", ali i psihološki triler sniman u Parizu Žena iz susedstva, reditelja poljskog porekla Pavela Pavlikovskog sa Itanom Hokom i Kristin Skot Tomas.

U Francuskoj se snimi više od 200 ostvarenja godišnje, od čega se oko 100 proda u državama francuskog govornog područja, a 30 do 40 filmova i na tržištima drugih zemalja. O tome da su pokretne slike iz Francuske najjača odbrana evropskog filma, svedoči podatak da se čak 10 francuskih produkcija i koprodukcija našlo u 84. trci za Oskara.

Među njima je i jedan od najuspešnijih francuskih filmova u 2011. godini Umetnik, ljubavno pismo nemom filmu, koje je Holivud prisvojio dodelivši mu tri Zlatna globusa.

„To jeste francuski film, bez rasprave. Mislim da je činjenica što su prava prodata američkoj kompaniji ojačala film. Ali ono što nam pravi probleme jeste da za sve u vezi sa filmom moramo prvo da pitamo Amerikance", objasnila je Režin Ačondo, generalna direktorka „Unifransa".

Činjenica da vlasik prava čeka ishod dodele Oskara, što će uticati i na cenu filma, razlog je što se Umetnik neće naći na beogradskom FEST-u, niti na drugim festivalima u Evropi.

Glumica Nevena Ristić u Dnevniku Radio-televizije Srbije uoči emitovanja poslednje epizode govorila je seriji kao svom „vatrenom krštenju", sličnosti sa likom Inde, kao i o promenama u životu koji joj je Cvat lipe na Balkanu doneo.

Iako je i ranije bila angažovana, glavna uloga u ovoj seriji, koja je bila veoma gledana, za mladu Nevenu bila je odskočna daska u karijeri.

Do lika Inde talentovana glumica je došla uobičajeno, preko kastinga.

Kada bi poredila sebe sa likom mlade devojke koju je tumačila, sigurna je da im je zajednička crta borbenost, kao i upornost da postignu sve što žele.

Popularnost koju je Nevena Ristić, studentkinja treće godine glume, stekla zahvaljujući seriji nije joj znatno promenila život, ali su tu sada uvek neki ljudi koji prilaze i u čijoj pažnji zaista uživa.

„Ti ljudi se obično obraduju što su me prepoznali i strasno komentarišu celu priču i situacije koje su se dešavale u seriji, a meni je drago što su osetili ono što sam želela glumom da im prenesem", objanila je Nevena radost koju oseća u susretima sa publikom.

Govoreći o završnici Cvata lipe na Balkanu, čiju režiju potpisuje Ivan Stefanović, Nevena je istakla da će Blanki, žena borac, doživeti krah, ali da će pronaći oslonac u svojoj ćerki Indi za koju shvata da je odrasla.

Ipak, oni koji su zavoleli Nevenin lik biće u prilici da je vide i u novoj seriji Vojna akademija, koja će od 28. januara početi da se emituje takođe na RTS-u.

U novoj seriji mlada glumica tumači lik jedne od kadetkinja prve godine Vojne akademije i priznaje da je tom prilikom snimanje išlo znatno lakše jer se već opustila i naučila da uživa pred kamerama.

Naime, kako piše holivudska štampa, reč je o „prikvelu", tj. prednastavku, priči kako je sve počelo, zasnovanoj na romanu Kerini dnevnici (The Carrie Diaries) Kendis Bušnel.

Studio „Nju lajn sinema" (New line cinema) je saopštio da je televizijska mreža CW poručila pilot epizodu od kreatora popularne tinejdžerske serije Gossip Girl, Džoša Švarca i Stefani Savidž.

Dvoje producenata će imati pomoć Bušnelove i Ejmi Haris, scenaristkinje serije Seks i grad.

Novi serijal namenjen je mlađoj publici, budući da će glavna junakinja Keri Bredšou biti predstavljena kao tinejdžerka.

Ono što najviše interesuje ljubitelje serije jeste ko će glumiti Keri, Samantu, Mirandu i Šarlot, glavne junakinje.

Nagađanja su već počela, a imena koja se najčešće spominju su Blejk Lajvli i Majli Sajrus u ulozi Keri.

Bivša Diznijeva zvezda je za list Akses izjavila da bi „rado glumila u seriji".

Nakon Zlatnog globusa i priznanja američkih kritičara, film Umetnik (The Artist) francuskog reditelja Mišela Azanavisijusa osvojio je i nagradu američkog Udruženja producenata, na svečanosti koja je održana u hotelu Beverli Hilton, u Los Anđelesu, prenose strane agencije.

Crno-belo ostvarenje, koje gledaoca vraća u zlatno doba „nemog" Holivuda, pobedilo je u konkurenciji sedam filmova, među kojima su bile porodična drama Potomci, komedija Deveruše i priča o rasizmu Služavke.

„Kada smo Mišel Azanavisijus i ja sanjali da snimimo Umetnika, znali smo da zapravo sanjamo da napišemo ljubavno pismo američkom filmu. Tada nismo ni pomišljali da će nam se ostvariti delić američkog sna", rekao je francuski producent Toma Langman.

Umetnik je na 69. dodeli Zlatnih globusa proglašen za najbolju komediju/mjuzikl, a Potomci za najbolju dramu, čime su ova dva ostvarenja, prema oceni mnogih, postali glavni konkurenti za Oskara.

Anđelini Džoli je za film Zemlja krvi i meda, koji je napisala, režirala i producirala, uručena nagrada „Stenli Krejmer", namenjena ostvarenjima koji se bave provokativnim društvenim pitanjima.

Stiven Spilberg je osvojio prestižnu nagradu „Dejvid O. Selznik" američkog strukovnog udruženja, dok je njegov animirani film Avanture Tintina dobio nagradu za najbolju produkciju animiranog filma.

Serija Boardwalk Empire u produkciji mreže "HBO", osvojila je nagradu za najbolju dramsku seriju, sprečivši tako Ljude sa Menhetna da odnesu po četvrti put nagradu ovog esnafskog udruženja.

Sitkom Moderna porodica (Modern Family) proglašen je, drugu godinu zaredom, za najbolju humorističku seriju.

Među dobitnicima ovogodišnje, 23. dodele priznanja Udruženja, je i dokumentarac Beats, Rhymes & Life: The Travels of a Tribe Called Quest o uticajnoj hip-hop grupi "A Tribe Called Quest".

I za naredna ostvarenja osvaja nagrade, kao i za poslednji film Bilo jednom u Anadoliji, na prošlogodišnjem Kanskom festivalu.

Karijeru je započeo kao glumac, da bi vrlo brzo otkrio ljubav prema svakom segmentu filma, od pisanja, scenarija, snimanja, do režije.

„Moja prva tri filma sam sam finansirao. Ništa nisam zaradio, a potrošio sam sav novac. Ja živim zbog snimanja filmova. U film možete staviti ceo život, to je i terapija. Ne pravim ih da bih nekoga nečemu naučio, već da shvatim ono što mi je nepoznato", rekao je Nuri Bilge Džejlan za Radio-televiziju Srbije.

Komentarišući poziv Udruženja „Srebreničke majke" da bi bilo značajno ukoliko bi turski reditelji odbili učešće na „Kustendorfu", Nuri Bilge Džejlan je rekao da je to besmisleno.

„Postoje problemi među zemljama, ljudima. Na primer, Turska sa Jermenijom. Ali ja ne mogu da kažem, molim vas nemojte da idete u Jermeniju. To je besmisleno. Trebalo bi sve pozivati, a onda sami da dolazimo do istine. Ako postoji problem, treba da ga rešavamo", rekao je proslavljeni reditelj.

„Ako imam probleme sa prijateljima, želim češće da ih viđam kako bismo ih rešili", dodao je Džejlan.

Podržao je Emira Kusturicu kada se povukao iz žirija Filmskog festivala u Antaliji zbog kritika kojima je bio izložen u Turskoj.

„Nisu svi bili protiv Emira. Neki su ga podržali, neki ne. Ali uvek je tako. Šta da kažem. Emira volim kao čoveka i umetnika", rekao je Nuri Bilge Džejlan.

Pretposlednjeg dana festivala na Mokroj Gori, posle prikazivanja filma Bilom jednom u Anadoliji, Nuri Bilge Džejlan održaće radionicu.

Dvostruki dobitnici Zlatne palme u Kanu (Rozeta, 1999. i Dete, 2005. godine) posle projekcije održali su radionicu za studente i posetioce Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf", čiji je osnivač reditelj Emir Kusturica.

Za film Dečak sa biciklom, koji će biti prikazan i na 40. FEST-u u Beogradu, ali bez njihovog prisustva, dobili su gran pri prošle godine u Kanu.

„Mislim da je ono za čim narod čezne upravo to bezbrižno vreme. Da se vratimo nekim pravim vrednostima kao što je ljubav, poštovanje, obrazovanje, sve ono što nam danas nedostaje i što smo, čini mi se, u ovom ludom vremenu nekako izgubili", rekla je Sloboda Mićalović.

Prema njenim rečima, pokazalo se da reditelj Zdravko Šotra zna da da narodu ono što treba.

„Iskreno mislim da je pravo vreme da se vratimo tu gde smo i krenuli", dodala je glumica.

Milena, lik koji atraktivna glumica tumači u seriji, se razboljeva. Komentarišući znatiželju publike u vezi sa završetkom serije, glumica je naglasila da ne otkriva ništa, zato što i kao gledalac ne bi volela da zna šta će se dogoditi na kraju.

„Kada je Šotra u pitanju verujem da se već negde nagađa kakav će biti kraj. Kada se radi o filmovima i serijama, obično postoji na ekranu crveni krug upozorenja za uzrast, ali kod njega toga nema, on radi projekte za sve uzraste", rekla je Sloboda.

Publika ju je zavolela najpre u filmovima i serijama koji prikazuju prošlo vreme.

Ocenivši da se najbolje snalazi u epohi, Sloboda Mićalović Ćetković otkriva da su Jagodići, sledeća serija u kojoj će je gledaoci Radio-televizije Srbije gledati, takođe takva. 

U ovom uzbudljivom trileru oskarovca Stivena Soderberga, poznatom po filmovima Putevi droge i Igraj svoju igru, tajna agentkinja koju glumi šampionka u mešanim borilačkim veštinama Đina Karano odmetnuće se kada otkrije da je nekolicina ljudi kojima je verovala prevarila i ugrozila nju i sve ono što je njoj vredno.

Uz Đinu Karano u filmu glume i Čening Tejtum, Majkl Fasbender, Juan Mekgregor, Antonio Banderas, Majkl Daglas i Bil Pekston.

Film će od 26. januara biti na redovnom bioskopskom repertoaru.

Hatamijeva, koja na petom „Kustendorfu" predsedava žiriju, rekla je agenciji Beta da je u drugom planu ostvarenja sukob dve socijalne klase, kao i muškaraca i žena, starije i mlađe generacije i ljudskog razuma i savesti.

Priča o bračnoj krizi iranskog para osvojila je Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Zlatni globus, nagrade Udruženja njujorških filmskih kritičara, američkog Nacionalnog odbora kritičara, a važi i za favorita za nagradu Oskar u kategoriji stranih ostvarenja.

Umetnička vrednost filma je, ocenila je glumica, veoma dobar scenario, dramski zaplet, rediteljska veština i postupak, izuzetna gluma, fotografija i zvuk.

U razgovoru sa studentima na Festivalu na Mokroj Gori, Lejla Hatami je ocenila da je film uspeo i zbog toga što publika stiče određena očekivanja već iz naslova i iz prve scene, ali zatim radnja odjednom kreće u sasvim drugom pravcu.

„Događaji se odvijaju kao lopta koja skakuće po fudbalskom terenu tamo-amo i uvek priredi iznenađenje", rekla je iranska umetnica.

Prema njenim rečima, u filmu ovenčanom brojnim nagradama, ima mnogo važnih karaktera i ne može se reći čija je uloga najvažnija.

„Režiser Ašgar Farhadi prikazao je veoma dobre osobe čije se slabosti ističu u određenim okolnostima", istakla je Hatamijeva i dodala da je glumila pragmatičnu osobu, distanciranu i pomalo inferiornu nastavnicu koja ne pokušava da privuče i šarmira ljude kao što to žene obično čine.

Glumica se takođe saglasila da ostvarenje prikazuje konflikt različitih karaktera, a ocenila je i da je reditelj izabrao dobar završetak filma, jer na kraju ostavlja pitanje bez odgovora, dilemu kod kog roditelja će dete odlučiti da živi, posle njihovog razvoda.

Ostvarenje već ima tri Zlatna globusa, najviše nominacija za britanske nagrade BAFTA i jedan je od glavnih favorita za Oskara, prenosi Rojters.

Autori iranske drame Razvod takođe su u vitrine odložili tri priznanja, za najbolji strani film, najbolji scenario, koji, kao i režiju, potpisuje Ašgar Farhadi i za žensku sporednu ulogu Sareh Bajat.

Holivudska glumica Meril Strip nagrađena je za briljantno tumačenje bivše britanske premijerke Margaret Tačer u filmu Čelična lejdi, koje joj je donelo i Zlatni globus.

Iznenađenje večeri bilo je da je nagradu za najbolju glumicu podelila sa Anom Pakvin i njenu rolu u filmu Margaret.

Olivija Kolman proglašena je britanskom glumicom godine za ulogu u filmu Čelična lejdi, dok je Kenet Brana osvojio nagradu za najbolju sporednu ulogu za izvedbu Lorensa Olivijea u filmu My Week With Marilyn (Moja nedelja sa Merilin).

Majkl Fasbander proglašen je britanskim glumcem godine zahvaljujući ulogama u filmovima A Dangerous Method (Opasan metod) i Sram.

Rediteljka Lin Remzi dobila je nagradu „Atenborou" za britanski film godine - Moramo da razgovaramo o Kevinu, dok je dokumentarac Asifa Kapadije Senna proglašen za najbolji.

Italijanski reditelj, scenarista, producent i glumac Nani Moreti predsedavaće žiriju ovogodišnjeg Filmskog festivala u Kanu, otkrili su organizatori smotre koja će trajati od 16. do 27. maja.

Dobitnik Zlatne palme za film Soba mog sina iz 2001. godine predvodiće kolege koje će odlučivati o ovogodišnjim dobitnicima priznanja na čuvenom francuskom festivalu.

Organizatori u saopštenju navode da su Moretijeva ostvarenja inkarnacija svega što je najbolje u filmu u proteklih 30 godina.

„Velika je radost, čast i odgovornost predsedavati žiriju najprestižnijeg filmskog festivala na svetu koji se održava u zemlji koja je uvek sa pažnjom i poštovanjem tretirala film", rekao je 58-godišnji sineasta prihvatajući ponuđenu poziciju predsednika žirija.

Đovani Nani Moreti je režirao i glumio u filmu Habemus Papam, nežnoj komediji o papi, koji je prošle godine bio u trci za Zlatnu palmu.

Prošle godine, predsednik žirija bio je holivudski glumac Robert de Niro, a Zlatnu palmu osvojio je film Terensa Malika Drvo života, koji će otvoriti ovogodišnji 40. Fest.

Festival, koji će trajati do 29. januara, ugostiće reditelje čak šest od sedam filmova iz glavnog programa.

Sedam najboljih dokumentaraca evropske produkcije i ovoga puta odabrao je ugledni filmski poslanik iz Danske Tue Stin Miler (65).

Direktor festivala „Sedam veličanstvenih" Zoran Popović istakao je na današnjoj konferenciji za novinare da mu je drago što su se svi organizatori ponovo okupili ovim povodom i da su „njihovi entuzijazmi doveli do toga da ovaj događaj bude to što jeste".

„Nakon sedam izuzetnih festivala proteklih godina osećamo se kao da započinjemo jedan novi ciklus i osećamo taj dah i svežinu novog, pre svega zato što smo doživeli da dođemo do nekih značajnih autora i što smo uspeli da probijemo neke granice i došli smo do velikih dokumentarnih ostvarenja", istakao je Popović.

On je ocenio da smo „bačeni" u uragan zbivanja na evropskoj dokumentarističkoj sceni i da taj „veliki prasak koji se dešava sa modernim dokumentarcem" od pre par godina kada su počeli da osvajaju velike filmske festivale se nastavlja i da smo tu ekspanziju dokumentarca polako počeli da osećamo i mi na ovom području.

Popović je zaključio da dokumentarci sve više zaokupljuju pažnju svetske scene, pa su tako Nemačka i Portugalija za nagradu Oskara za strani film predložili dokumentarce - Pina Vima Vendersa i Žoze i Pilar mladog autora Migela Gonsalveša Mendeša.

Nakon prikazivanja filma Prorok u kojem ima i materijala snimljenog u Beogradu, u vreme kada je reditelj filma Tarn gostovao u srpskoj prestonici sa svojim prethodnim filmom Crno sunce, biće prikazana projekcija filma Žoze i Pilar koji nas uvodi u intimne prostore nobelovca Žozea Saramaga.

Drugog i trećeg dana festivala beogradskoj publici će se u Maloj sali Centra „Sava" predstaviti ostvarenja Ramin jednog od najznačajnijih evropskih autora, Litvanca Audrijusa Stonisa, kao i švajcarski film Specijalni let u režiji Fernana Melgara, koji govori o sudbini nepoželjnih azilanata.

Takođe, u petak 28. januara, u Maloj sali će biti prikazan i film El Bulli - Kuvanje u procesu nemačkog reditelja Gereona Vecela, koji govori o kreativnosti i strasti Ferana Adrije koji radi u jednom od najekskluzivnijih restorana na svetu. Ovaj film se prikazuje u bioskopima širom Evrope i Amerike.

Poslednje večeri, ponovo u Velikoj dvorani, biće prikazani Život negde daleko francuskog reditelja Marka Vejmilera, meditativni pogled na stari svet kroz film o ljudima iz portugalske oblasti Barozo, kao i Sjaj kurvi austrijskog autora Mihaela Glavogera, na temu prostitucije na Tajlandu, u Bangladešu i Meksiku, koji će zatvoriti festival.

Radionice za studente i mlade autore 

Direktorka festivala „Sedam veličanstvenih" Svetlana Popović naglasila je da organizatori nastoje da sa filmovima dođu i autori, pa će tako gosti festivala biti reditelji šest filmova, direktor fotografije filma Život negde dalego Ksavijer Arpino, kao i selektor Tue Stin Miler.

Popovićeva je istakla da će takođe kao i prethodnih godina biti organizovane i prateće radionice gde će studenti filma i mladi filmski autori iz Srbije moći da razgovaraju sa rediteljima kroz niz masterklasova.

Karte za festivalske projekcije biće u prodaji na blagajnama Centra „Sava" i Kard servisa. Cena karte za projekcije u Velikoj sali je 300 dinara, dok za projekcije u Maloj sali iznosi 250 dinara.

Urađen prema istoimenom Šekspirovom komadu, a premijerno prikazan na otvaranju prošlogodišnjeg Festa, film je nakon njujorške premijere 17. januara konačno počeo da se prikazuje u bioskopima širom sveta.

Koriolan je istorijski triler o rimskom heroju, čiji ekstremni stavovi izazivaju masovnu pobunu, zbog kojih ga političari i njegova majka, Volumnija, proteruju iz grada. Tada Koriolan, veliki vojnik i čovek krutih ubeđenja, nudi usluge i život zakletom neprijatelju Tulusu Aufidiusu, sa kojim maršira prema Rimu, u nameri da uništi grad.

U ostvarenju, čiji scenario potpisuje Džon Logan, glavne uloge igraju Fajns i Džerard Batler.

Fajns je glumačku karijeru započeo u pozorištu iako je međunarodni ugled stekao filmskim ulogama u Orkanskim visovima, Šindlerovoj listi, Engleskom pacijentu, Vernom baštovanu, Hariju Poteru, Princu Egipta, Čitaču.

Upravo povodom filma Čitač, Fajns je 2009. godine bio gost Festa kada je javnosti obelodanio planove da će u Beogradu snimiti film po Šekspirovom komadu Koriolan.

Video-portal, koji je u vlasništvu kompanije „Gugl" saopštio je da će Your Film Festival ("vaš filmski festival) prikazivati kratke filmove trajanja do 15 minuta i da će prijave primati od 2. februara do 31. marta.

Producentska kompanija čuvenih reditelja Ridlija i Tonija Skota "Scott Free Productions" izabraće 50 polufinalista.

Ti filmovi biće prikazani preko Jutjuba i publika će onda birati favorite.

Deset finalista biće poslato na 69. venecijansku Mostru.

Ridli Skot će predsedavati žiriju koji će izabrati pobednika. Najbolji će biti nagrađen sa 500 hiljada dolara od Jutjuba kako bi producirao delo zajedno sa kompanijom „Skot fri".

Iako svako može da se prijavi, Jutjub se nada da će učešće uzeti mahom mladi filmski stvaraoci.

„Karijeru sam počeo sa kratkim filmom pre 50 godina, i to što ću pomagati mladim filmskim stvaraocima je fantastično", rekao je Skot.

Jutjub je i ranije održavao filmska takmičenja, ali je ovaj festival mnogo većeg opsega.

Strani filmovi imaće titlove, a jedino ograničenje je da učesnici moraju da budu stariji od 18 godina i da filmovi nisu nigde prikazani od 1. januara 2010. godine.

Publika u SAD će glumicu Marg Helgenberger u ulozi atraktivne forenzičarke poslednji put videti u dvodelnoj epizodi čiji je prvi deo prikazan 18, a drugi će biti emitovan 25. januara.

Marg je potvrdila da neće više biti Kej Si i rekla da se raduje slobodnom vremenu, potrazi za novim poslom i da želi da radi na Brodveju.

Uprkos odlasku iz serije, proslavljena umetnica nije isključila mogućnost da se u budućnosti vrati u Mesto zločina u nekoj specijalnoj epizodi.

„Zapravo to je bio jedan od razloga zbog kojih je bilo lakše da odem iz serije, pošto su mi producenti rekli da su vrata za mene širom otvorena... Ako budem slobodna, svakako", objasnila je 53-godišnja glumica koja je ulogu Ketrin Vilouz nazvala „jednom od najboljih uloga" u karijeri.

Za rad u seriji Mesto zločina: Las Vegas Marg Helgenberger je nominovana za nagrade Emi i Zlatni globus. Takođe, glumica će 23. januara dobiti zvezdu na Stazi slavnih u Holivudu.

Prvi susret sa Srbijom Izabel Iper imala je 1988. godine kada je u filmu Aleksandra Saše Petrovića Seobe tumačila lik Dafine Isakovič.

„Tog perioda se sećam vrlo jasno i snimanja. Saša Petrović je bio poseban reditelj, ali nažalost nikada nismo videli film i to je bilo frustrirajuće. Punim srcem smo snimali, a onda Seobe nikada nismo videli", rekla je glumica u intervjuu za Radio-televiziju Srbije.

Četrnaest puta su filmovi u kojima je igrala bili u zvaničnoj selekciji Kanskog festivala, a nagradu za najbolju glumicu osvojila je dva puta. 

Dobitnica Cezara, Specijalnog Lava (Venecija, 2005), Evropske filmske nagrade, sarađivala je sa velikanima filma, ali i sa manje poznatim rediteljima.

„To nije izazov, ali sa druge strane možda i jeste. Sa kim god da radite, isto je. Možete da budete neuspešni sa uglednim rediteljima i da imate uspeha sa nepoznatim. Kada je reč o tome, ne postoji pravilo", rekla je Izabel.

„Nekada prihvatam lik i pre nego što pročitam priču, a nekada, ipak, prvo pročitam scenario. Morate imati osećaj i specifičan odnos prema filmu, a ne samo onaj uobičajeni. Scenario čitam na jedan praktičan i racionalan način", dodala je glumica.

Slavna francuska umetnica Izabel Iper igrala je u više od 90 filmova i televizijskih ostvarenja.

Dva bioskopa u severozapadnoj Engleskoj u kojima se prikazuje ovaj film, inače omaž nemom filmu iz 1920-ih, snimljen u crno beloj tehnici na suženom platnu, obavestila su medije da su pojedini gledaoci bili nezadovoljni.

Portparol bioskopa "Odeon Liverpool One" u Liverpulu, potvrdio je da su morali nekima da vrate novac „kao što je običaj ako se gledalac žali u roku od 10 minuta od početka projekcije".

Britanska kritika je, naprotiv, uglavnom jako dobro primila ovaj film koji ima najveći broj nominacija za britansku filmsku nagradu Bafta, a smatra se i favoritom za Oskara.

Francuski film govori o zvezdi nemog filma Žoržu Valentenu (igra ga glumac Žan Dižarden), koji pada u zaborav sa dolaskom zvučnih filmova.

Posetioci „Kustendorfa" imaće priliku da premijerno pogledaju Ferarin novi film 4:44 Poslednji dan na Zemlji, a u okviru ciklusa „Savremene tendencije", nakon čega će jedan od najvažnijih američkih nezavisnih filmskih autora razgovarati sa studentima.

Ferarina verzija kraja sveta dešava se u stanu u Njujorku tokom poslednja 24 časa pre biblijske apokalipse. Glavnu ulogu igra Vilijem Defo.

Program „Velika glumačka dostignuća" predstaviće film Gospođa Bovari u režiji Kloda Šabrola iz 1991. godine u kojem je glavnu ulogu tumačila Izabel Iper.

Film je bio nominovan za Zlatni globus za najbolji strani film, kao i za Oskara za kostimografiju, a Iper je osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu na Moskovskom filmskom festivalu.

O svojim iskustvima slavna glumica razgovaraće nakon projekcije sa studentima.

U večernjim časovima počinje takmičarski program „Kustendorfa". Prvog dana biće prikazano pet kratkih igranih filmova: Tulipan, Teksas i mi Lija Filipovskog (Kanada/Estonija), Musa Kristofa Nanga Olija (Francuska), Samo što nismo Marka Grbe Singa (Srbija), Barbakan Bartolomeja Zmude (Poljska) i Selo Jane Sopkine i Jevgenija Kostkina (Rusija).

U ponoć će nastupiti poznati „Rozenberg trio" iz Holandije, koji čine Noni, Nuče i Stokelo Rozenberg, poznati pre svega po obradama kompozicija čuvenog gitariste Đanga Rajnharta.

Kako je najavio „Servantes", ciklus obuhvata pet filmova - Čiko i Rita, Za 80 dana, Crni hleb, 18 obroka i Sve što poželiš koji su osvojili publiku i filmske kritičare širom sveta i koji pokazuju bogatstvo španske kinematografije.

Ciklus „Savremeni" već je imao velikog uspeha u Institutima „Servantes" u Parizu, Mančesteru, Njujorku, a beogradska publika moći će da ih pogleda od sutra do 27. januara.

Sve projekcije počinju u 19 sati, filmovi će biti prikazani sa titlovima na engleskom, a ulaz je slobodan.

Ciklus sutra uveče otvara animirani film Čiko i Rita iz 2010. godine, nastao u saradnji Havijera Mariskala i Fernanda Truebe. Ostvarenje je u kategoriji animiranog filma osvojilo nagradu Goja i nagradu Evropske filmske akademije.

Muziku za film, koji dočarava atmosferu na Kubi četrdesetih godina prošlog veka, gde mladi pijanista Čiko i pevačica Rita započinju strasnu ljubavnu priču, radio je jedan od najvećih kubanskih muzičara Bebo Valdes.

Naredne večeri biće prikazan film iz iste godine Za 80 dana, priča o mogućnosti ljubavi u trećem dobu, ljubavi između dve žene za koji je španski dnevnik El Pais napisao da je dobro iznenađenje na španskom filmskom nebu.

U petak uveče biće prikazano ostvarenje Crni hleb iz 2010. godine, koje je osvojilo 13 Gaudi nagrada, devet Goja i bilo španski kandidat za Oskara.

Film govori o gubitku morala usled ratnih dešavanja, posebno kako utiče na stvaranje morala kod dece, ali se ne preporučuje mlađima od 12 godina.

U četvrtak, 26. januara i petak, 27. januara, biće prikazani filmovi 18 obroka i Sve što poželiš.

Ranijih godina Mećavnik su posetili Džoni Dep, Nikita Mihalkov i Džim Džarmuš dok su na ovogodišnjoj smotri gosti poznati reditelji Kim Ki Duk, Nuri Bilge Džejlan, Ejbel Ferara, kao i glumačka zvezda Izabel Iper, sa kojima će mladi autori imati priliku da razmene iskustva.

U takmičarskom programu festival je ovoga puta okupio 20 autora iz celog sveta.

„'Kustendorf' je jedna od retkih potvrda da je nezavistan film živ. To je jedini festival na svetu koji se održava bez prisustva reklama i umesto crvenog tepiha slavi film i njegove autore", rekao je reditelj Emir Kusturica, osnivač festivala.

„Ideja s početka se održava i obogaćuje. Suština festvala je da se napravi ambijent za film i atmosfera u kojoj se stvara dobra mogućnost za autore koji se prvi put pokazuju i prave hrabar iskorak uz svoj prvi film, koji je često 'smrtonosan' za njih", dodao je Kusturica.

Kako sam reditelj navodi, organizacija jednog filmskog festivala zavisi od prostora, jer kako god da počne sve se završi u bioskopu.

„Gde god pođete, vi se sa ovih brda, kao jaje skotrljate u ovaj veliki bioskop u 'Kustendorfu'", šaljivo je zaključio Kusturica.

U zvaničnom programu Festa u Centru „Sava", Domu omladine, Dvorani kulturnog centra i Kinoteci, biće premijerno prikazana 72 filma, a u okviru pratećih programa oko 30 ostvarenja, rečeno je na konferenciji za medije u Beogradu.

Ovogodišnji Fest će otvoriti holivudski reditelj srpskog porekla Piter Bogdanovič, a počeće projekcijom filma Drvo života Terensa Malika, rekao je umetnički direktor Festa Borislav Anđelić.

„Bogdanovič bi trebalo da dođe 23. janurara da otvori Fest, a i reditelj i Oskarovac Jirži Mencl će takođe biti na otvaranju", rekao je Anđelić.

Selektor Festa Ivan Karl istakao je da će ove godine publika gledati filmove koji su nagrađivani na najznačajnijim svetskim filmskim festivalima u protekloj godini, kao i ostvarenja koja su u najužoj konkurenciji za Oskara.

Karl je dodao da će i ove godine Fest činiti šest programskih selekcija: Glavni program, Holivud, Panorama svetskog filma, Evropa van Evrope, Evropa u Evropi i Izabrani dokumentarci, u okviru kojih će biti prikazana 72 filma.

U glavnom programu festivala su, između ostalih, filmovi Martovske ide Džordža Klunija, Koža u kojoj živim Pedra Almodovara, Ovo mora da je to mesto Paola Sorentina, Krvoproliće Romana Polanskog, Avr Akija Kaurismakija, Dečak sa biciklom braće Darden, Melanholija Larsa fon Trira i drugi.

Na festivalu će biti prikazani i srpski filmovi Doktor Rej i đavoli Dinka Tucakovića sa Draganom Bjelogrlićem i Anom Sofrenović, dokumentarac Plašim se, da li se sve razume Puriše Đorđevića, kao i kratki igrani film reditelja Miroslava Stamatova Zalet.

Pored toga, Fest će predstaviti i dva specijalna programa - Britanika i Kanada, kinematografija koje, kako je rekao Karl, zaslužuju da na festivalu imaju svoj poseban deo.

„Program Festa je bolji od okolnosti u kojima se radi jer živimo u teškom vremenu, ali nadam se da će se situacija u Evropi i kod nas popraviti i da ćemo za dve godine napraviti program festivala koji će biti zalog za budućnost", rekao je Karl.

U pratećem programu Festa, publika će videti i retrospektive filmova Pitera Bogdanoviča i Jiržija Mencla.

U okviru obeležavanja jubileja Festa, biće objavljena monografija o istoriji festivala Snovi otvorenih očiju 1971-2011 i otvorena izložba fotografija o istoriji festivala.

Festival su podržali Grad Beograd sa 7,5 miliona dinara, Ministarstvo kulture Srbije sa 3 miliona, dok će ostala sredstva u iznosu od oko 30 miliona dinara obezbediti organizatori i sponzori, rekao je direktor Festa Miloš Paramentić.

Prema rečima umetničkog direktora Festa Borislava Anđelića, organizatori Festa su želeli, ali nisu uspeli da u Beograd dovedu filmove Umetnik i Duboko plavo more.

Prodaja karata za Fest počeće 1. februara na blagajnama dvorana gde se festival održava, po ceni od 250 dinara za premijere i 150 i 200 dinara za reprize, dok će cena karte za svečano otvaranje biti 500 dinara.

Kako su naveli organizatori, deo filmova  obezbeđen je u saradnji sa domaćim distributerima, dok je veći deo filmova obezbedila Direkcija Festa.

Izmislio ga je Amerikanac Elzi Krajsler Segar i predstavio prvi put 17. januara 1929. godine u tada već deceniju starom stripu Thimble Theatre.

Naime, glavni junak Kastor se sa drugarom Hamom uputio na prekookeansko putovanje kada se obratio čoveku u mornarskom odelu s tetovažom sidra na ruci rečima: „Hej ti! Da li si ti mornar?".

Povlačeći dim iz mornarske lule i žmureći na jedno oko, Popaj je uzvratio: „Jok, mislim da sam kauboj."

Od tog trenutka postao je sastavni deo stripa Thimble Theatre i ubrzo postao toliko popularan da je i strip promenio ime u njegovo.

Vrlo brzo slavni strip junak je doživeo i svoju ekranizaciju, pa je između 1933. i 1957. godine napravljeno oko 230 kraćih epizoda, kao i tri duža animirana filma o Popaju: Mornar Popaj sreće Sinbada moreplovca (Popeye the Sailor Meets Sinbad the Sailor), Popaj susreće Ali Babinih 40 razbojnika (Popeye Meets Ali Baba's Forty Thieves) i Aladin i njegova čarobna lampa (Aladin and his Wonderful Lamp).

Do 1988. godine, broj crtaća o Popaju porastao je na čak 638.

Filmsku verziju Popaj je dobio 1980. godine. Film je režirao čuveni Robert Altman. Mornara je igrao Robin Vilijams, a Olivu Šeli Duval.

Film Marina Abramović - umetnica je prisutna, nazvan po Marininoj izložbi iz 2010. godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, biće prikazan na najvećem festivalu nezavisnog filma u SAD, „Sandensu".

Marininu izložbu u Njujorku, posetili su Metju Ejkers i Džef Dupre, reditelj i producent dokumentarca.

Svi oni koji su iskoristili vreme da se „gledaju sa Marinom Abramovič oči u oči" bili su u isto vreme šokirani i oduševljeni.

Ejkers i Dupre su godinu dana pratili umetnicu iz Beograda koja živi u Njujorku kako bi pribavili materijal za film.

„Druženje sa njom je bilo neverovatno. Ona ima nekoliko ličnosti - ona je umetnica Marina, Marina za prijatelje... i to je ono što je interesantno. U filmu ćete biti u prilici da upoznate nekoliko Marina", naglasio je reditelj Metju Ejkers.

Ostvarenje Marina Abramović - umetnica je prisutna, takmičiće se u kategoriji najbolji dokumentarni film.

Osnivač festivala „Sandens" je glumac Robert Redford, a ovogodišnja filmska smotra će biti održana od 19. do 29. januara.

Kluni u filmu Aleksandra Pejna igra oca koji se suočava sa neumitnom smrću svoje žene.

Francuski crno-beli film Umetnik dobio je tri nagrade – za najbolju komediju/mjuzikl, najbolju muziku i najboljeg glumca u komediji/mjuziklu, gde je nagrađen 39-godišnji Žan Dižarden.

Meril Strip proglašena je za najbolju glumicu u drami, za ulogu bivše britanske premijerke Margaret Tačer u filmu Gvozdena dama. To je sedmi Zlatni globus u karijeri američke glumice.

Uloga u seriji Mildred Pirs donela je Kejt Vinslet Zlatni globus za najbolju žensku ulogu u mini-seriji/TV filmu.

Mišel Vilijams proglašena je najboljom među glavnim glumicama u komediji/mjuziklu, za ulogu Merilin Monro u filmu Moja nedelja sa Merilin. Merilin Monro je isto priznanje dobila 1960. godine, za film Neki to vole vruće.

Nagrada za režiju pripala je Martinu Skorsezeu, za film Igo. 

Kristofer Plamer pobedio je u kategoriji za epizodnu mušku ulogu, za film Beginners, dok je priznanje za najbolju žensku epizodu pripalo Oktaviji Spenser, koja se istakla u Služavkama.

Pop zvezda Madona dobila je nagradu za najbolju originalnu pesmu, za numeru Masterpiece iz filma W.E. koji je i režirala.

Tintinove avanture proglašene su za najbolji animirani film. 

Priznanje za scenario dobio je Vudi Alen, za film Ponoć u Parizu, dok je za najbolji film snimljen van engleskog govornog područja nagrađeno iransko ostvarenje Razvod: Nader i Simin, koji je dobio Zlatnog medveda na prošlogodišnjem Festivalu u Berlinu.

Morganu Frimanu dodeljena je specijalna nagrada „Sesil B. Demil" za izuzetan doprinos filmu.

Svečana dodela nagrada Udruženja stranih novinara akreditovanih u Holivudu održana je u Hotelu „Beverli Hils" u Los Anđelesu, a domaćin je bio britanski komičar Riki Džervejz.

Među zvezdama koje su uručivale nagrade bili su Antonio Banderas i Salma Hajek.

Kada je reč o televizijskim kategorijama, za najbolju seriju u oblasti komedije/mjuzikla proglašena je Moderna porodica, dok je priznanje za najbolju dramsku seriju pripalo seriji Homeland.

Kler Dejns pripala je nagrada za najbolju glumicu u drami, za ulogu u istoj TV seriji.

Met Leblank dobio je priznanje za najboljeg glumca u komediji/mjuziklu, za Episodes.

Lora Dern pobedila je u kategoriji najbolja glumica u komediji/mjuziklu, za Enlightened.

Džesika Lang dobila je priznanje za epizodnu ulogu u seriji American Horror Story. Za najboljeg glumca u drami proglašen je Kelsi Gramer, za ulogu ostvarenu u seriji Boss.

Kao i prethodne dve godine, domaćin svečane večeri dodele Zlatnih globusa biće popularni glumac i stend-ap komičar Riki Džervejz, koji je svojim nastupima izazvao mnogo kontraverzi.

U konkurenciji za najbolju filmsku dramu je šest ostvarenja: porodična drama Potomci, Aleksandera Pejna, priča o rasizmu šezdesetih godina na američkom jugu Služavke Tejta Tejlora, tri-de animirani film Martina Skorsezea Igo, politički triler Martovske ide u režiji Džordža Klunija, američka sportska drama Formula uspeha Beneta Milera sa Bredom Pitom u naslovnoj ulozi i najnoviji film Stivena Spilberga Ratni konj.

Za priznanje za najbolju filmsku komediju/mjuzikl nadmetaće se 50/50, priča o borbi za život momka kome dijagnostikuju rak, Umetnik (The Artist), francuski omaž holivudskom nemom filmu, Deveruše, najnovija komedija producenta Džuda Apatova, Ponoć u Parizu Vudija Alena, Masakr Romana Polanskog i Moja nedelja sa Merilin o romansi mladog filmskog asistenta i holivudske legende Merlin Monro.

U trci za Zlatni globus za najbolju ulogu u drami su, u muškoj kategoriji, Džordž Kluni, Bred Pit, Rajan Gosling, Majkl Fasbender i Leonardo Dikaprio, a u ženskoj Glen Klouz, Vajola Dejvis, Runi Mara, Meril Strip i Tilda Svinton.

Glumačkim nagradama u kategoriji komedija/mjuzikl mogu se nadati, između ostalih, Džodi Foster, Šarliz Teron, Kejt Vinslet, Žan Dižarden, Brendan Glison i Oven Vilson.

Nagrada za najbolju režiju će pripasti jednom od pet nominovanih reditelja Vudiju Alenu, Džordžu Kluniju, Mišelu Azanavisiusu, Aleksanderu Pejnu i Martinu Skorsezeu.

S obzirom na to da su njegovi filmovi, uglavnom, poznati po scenama eksplicitnog nasilja, ovogodišnji izbor reditelja filma Ubiti Bila (Kill Bill) mogao bi mnoge da iznenadi, posebno što se na prvom mestu liste našla jedna romantična komedija, najnovije ostvarenje Vudija Alena Ponoć u Parizu (Midnight in Paris).

Među prvih deset filmova Tarantino je uvrstio i sportsku dramu Formula uspeha s Bredom Pitom u glavnoj ulozi, francusko crno-belo ostvarenje Umetnik i Almodovarovu Kožu u kojoj živim (La piel que habito).

Iako, prema oceni mnogih, titulu ostvarenja godine zaslužila Vožnja (Drive), za Tarantina je reč o tek „dobrom pokušaju".

Film prati Džeka Sedlstajna, uspešnog marketinškog magnata iz Los Anđelesa, koji ima prelepu ženu, decu i svake godine se užasava jednog događaja - posete svoje veoma zahtevne i pasivno-agresivne sestre bliznakinje.

Sestra za svaki Dan zahvalnosti Džekov život okreće naopačke.

Džeka i njegovu sestru Džil igra Adam Sendler, a u glumačkoj ekipi su i Kejti Holms i oskarovac Al Paćino.

Počasni gost petog „Kustendorfa" biće francuski glumac Tahar Rahim, a Festival će posetiti i američki režiser Ejbel Ferara, glumica Izabel Iper i holivudska zvezda Benisio del Toro, braća Darden, Marđan Satrapi, Frederika Aspok i druga značajna imena iz sveta filma.

Na festivalu posvećenom budućim filmskim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma, biće prikazani filmovi reditelja Kim Ki-duka iz Južne Koreje i Nurija Bilge Džejlana iz Turske, a za studente će biti organizovana i predavanja dvojice autora.

Biće predstavljen nemački reditelj Anders Drezen i njegov film Zaustavljen na putu, Ejbel Ferara i ostvarenje 4:44 - Poslednji dan na Zemlji i Kim Ki-dukov Ariang.

Predstaviće se i režiserka Marđan Satrapi i njen koolega Vinsent Pinoa, autori filma Piletina sa šljivama, Ašgar Farhadi filmom Razvod: Nader i Simin za koji je nagrađen Zlatnim medvedom u Berlinu prošle godine i autorka pobedničkog ostvarenja u Marakešu Van granica Frederika Aspok iz Danske.

U selekciji „Kustendorfa" su i dva ostvarenja koja su prošle godine osvojila Gran pri Festivala u Kanu Dečko sa biciklom braće Darden i Bilo jednom u Anadoliji Nuri Bilge Džejlana.

Osim glavnih nagrada – Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog jajeta – biće dodeljena i nagrada za najbolju kameru „Vilko Filač", koju će uručiti kamerman Martin Šec i montažer i dizajner zvuka Svetolik Mića Zajc.

Za učesnike će biti organizovano i predavanje glumice Izabel Iper o njenoj ulozi u filmu Kloda Šabrola Madam Bovari.

Novina Festivala je pokretanje programa u okviru kojeg će biti predstavljena prva dugometražna ostvarenja autora koji razvijaju specifičan stil i filmski jezik.

Kako su najavili organizatori, u pratećem programu nastupiće ruska pevačica Pelagija, holandski Rozenberg trio, Adam Stinga iz Moldavije, orkestar Bobana i Marka Markovića, Stribor Kusturica i njegov bend „Trovači" i drugi.

Zvanična distribucija filma u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj počinje 16. februara, a datum premijere u Srbiji naknadno će biti otkriven.

Ivona Lušić je istakla da su predložili timu slavne holivudske glumice da osim Sarajeva, poseti i Zagreb i Beograd, ali da još nisu dobili povratnu informaciju.

Izrada plana promocije filma u regionu je još u toku, te glumica nije odgovorila da li će posetiti Hrvatsku i Srbiju.

S druge strane, novopečena rediteljka se, prema pisanju medija, nada pozivu na premijeru u Beogradu.

Distributerska kuća očekuje da će ostvarenje izazvati veliko interesovanje publike u čitavom regionu, jer su dosadašnje reakcije na film bile pozitivne.

Francuska komedija, koju su kritičari nazvali „ljubavnim pismom američkom filmu", pokupila je čak četiri nagrade na sinoćnoj svečanosti, a za predstojeći Zlatni globus nominovan je u šest kategorija.

Bioskopski hit Služavke, koji se bavi američkim jugom tokom šezdesetih godina, bio je iznenađenje večeri, jer su glumice Vajola Dejvis i Oktavija Spenser dobile nagrade za najbolje glumice. Film je nagrađen i u kategoriji glumačkog ansambla.

Džordž Kluni proglašen je za najboljeg glumca za ulogu zbunjenog oca u porodičnoj drami Potomci (The Descendants), dok su Deveruše najbolja komedija, po mišljenju američkih kritičara.

Nagrade „Kritiks čojs" dodeljuje najveća organizacija filmskih kritičara u SAD i Kanadi.

Nagrade su dodeljene sinoć u Los Anđelesu, a često predstavljaju dobru prognozu pre dodele Zlatnih globusa, koja će se ove godine održati 15. januara.

Film Martina Skorsezea Igo (Hugo) dobio je samo jednu nagradu za umetničku režiju iako je bio nominovan u 11 kategorija.

Skorsezeu je, međutim, dodeljena specijalna nagrada za upotrebu muzike u filmovima The Last Waltz i Shine a Light.

Kristofer Plamer dobio je nagradu za sporednu ulogu za film Potomci, dok je iranska porodična drama Razvod proglašena za najbolji strani film.

Glumcu Šonu Penu uručena je humanitarna nagrada za njegov rad na Haitiju posle zemljotresa 2010. godine.

Francuska glumica Katrin Denev ovogodišnji je dobitnik nagrade „Čaplin" koju dodeljuje Filmsko udruženje „Linkoln centra", prenele su danas agencije.

Poznatoj glumici će ova nagrada biti uručena 2. aprila na 39. gala ceremoniji u Njujorku.

Nagrada je dobila ime po glumcu Čarliju Čaplinu kome je ovo priznanje prvi put dodeljeno 1972. godine.

Neki od prethodnih laureata su Martin Skorseze, Tom Henks, Rober Altman, Elizabet Tejlor, Bili Vajdler i Alfred Hičkok.

Katrin Denev (68) poznata je po filmovima Lepotica dana, Poslednji metro, Šerburski kišobrani, Glad.

„Nemamo još datum za premijeru u Beogradu, ali se nadam pozivu. Znam da je ovo teška tema, ali se ipak nadam da ćemo biti pozvani", rekla je za Glas Amerike ova glumica koja se prvi put našla u ulozi rediteljke.

Premijera filma u Sarajevu zakazana je za 14. februar, a film je već pretpremijerno prikazan u tom gradu, u decembru 2011. godine.

Film U zemlji krvi i meda je ljubavna priča o Srbinu i Muslimanki koji su se upoznali pre rata, ali se ponovo sreću u ratu. On je vojnik, a ona zarobljenik.

Višestruko nagrađeni mjuzikl Stivena Sondhajma Into the Woods (U šumi) dobiće i filmsku verziju koji će režirati Rob Maršal, reditelj mjuzikla Čikago, saopštila je kompanija „Dizni".

Iako njegova poslednja filmska adaptacija mjuzikla Devet iz 2009. godine, u kojoj je okupio zvučna imena poput Penelope Kruz, Nikol Kidman, Sofije Loren, Denijel Dej Luis, Džudi Denč i Marion Kotijar, nije dobro prošla niti inkasirala dovoljno novca, Maršal ne odustaje od ideje da još jedan mjuzikl pretvori u film.

Mjuzikl Into the Woods objedinjuje nekoliko klasičnih bajki poput Crvenkape i Pepeljuge sa modernim obrtom i očekuje se da će i filmska adaptacija poput scenske verzije dostići veliki uspeh.

Originalna scenska verzija višestruki je dobitnik pozorišne nagrade „Toni" 1988. godine, kao i 2002. godine nakon što je predstava obnovljena.

Detalji o podeli uloga još nisu objavljeni.

Poznato je da je Maršalov poslednji film Pirati sa Kariba: Na čudnim plimama prošle godine zaradio više od milijardu dolara na bioskopskim blagajnama.

Film je snimljen prema istinitoj priči o Bendžaminu Miju, koga igra Met Dejmon, ocu dvoje dece, koji je u depresiji otkako mu je preminula supruga.

Sav novac koji ima on ulaže u kupovinu kuće i placa na kome je zapušteni zoološki vrt.

Posvećena i živopisna ekipa zaposlenih, među kojima je Keli Foster (Skarlet Johanson), pridružuje mu se u naporima da renovira zoo-vrt i unapredi uslove života njegovih stanovnika.

Reditelj filma Džeri Megvajer, Krou je poznat po tome što je uvek orijentisan na pripovedanje priča koje ga se intimno tiču.

„Ovo je drugačiji, ne tako ličan poduhvat za mene. 'Kupili smo zoo-vrt' nastao je iz potrebe da ispričam priču Bendžamina Mija, a jedan od razloga zbog kojih sam se upustio u taj posao jeste što sam hteo da u svet pošaljem malo radosti", izjavio je Krou.

Originalnu muziku za film komponovao je poznati islandski muzičar Jonsi, član benda "Sigur Ros".

„Ovo je divan gest kraljevske porodice i veoma sam počastvovan njihovim prisustvom", rekao je Spilberg novinarima.

Film prati mladog štalskog momka Alberta koji se prijavljuje u vojsku tokom Prvog svetskog rata nakon što je njegov konj, Džoi, prodat konjici. Albert putuje širom ratom pogođene Evrope, kako bi ga pronašao.

Stven Spilberg je jedan je od najuticajnijih i najpoznatijih reditelja današnjice. Ratnom tematikom bavio se i u višestruko nagrađivanim ostvarenjima Šindlerova lista i Spasavanje redova Rajana.

Ratni konj nominovan je za Zlatni globus, za najbolji film i najbolju muziku. Uloge tumače mladi Britanac Džeremi Irvin, Emili Votson, Piter Malan, Tom Hidlston i drugi.

Scenario su adaptirali Ričard Kertis i Li Hal na osnovu istoimene knjige Majkla Marpurgoa.

Svetska premijera održana je u Njujorku 4. decembra. Bioskopski život ostvarenje je započelo u SAD 25. decembra, u Velikoj Britaniji na repertoaru će biti od 13. januara, a očekuje se da ubrzo stigne u sale širom Evrope.

Logičan nastavak priče, pokušaj da se obnovi prašnjavo i zapušteno Mapetovsko pozorište u kojem se krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina odigravao jedinstveni vodvilj uz mnoge slavne ličnosti, i ovoga puta začinjen je proverenim humorom, briljantnim parodijama i gegovima, čime je planetarni uspeh postignut još u izvornom televizijskom lutkarskom šou-programu.

Težište je na komičnim opaskama na račun zvezda kojima je davno istekao rok, uključujući i glavne junake ove priče, a tu je, naravno, i obilje muzike i plesa kojima se evocira vreme kada su Mapetovci rođeni.

Osveženje u filmu je novi lik, Volter, kao najveći obožavalac popularnog šoua, a tu su i glumci Džejson Sigal i Ejmi Adams koji mu pomažu da upozna svoje idole.

Od poznatih ličnosti, pojavljuju se Miki Runi, Vupi Goldberg i Alen Arkin.

Novi projekat sa Mapetovcima u potpunosti je uspeo. Film se delimično obraća mališanima, koji će se u vremenu kada kompjuterska animacija uzima maha, konačno upoznati sa pravim lutkama, ali i generaciji poklonika originalnog šou-programa Džima Hensona, koji je sedamdesetih godina prošlog veka osvojio svet sa svojim neodoljivim junacima.

„Jugosloveni su ostvarili brzi napredak baziran na tajnim zapisima pionira u toj oblasti Hermana Potočnika, nakon Drugog svetskog rata. Tehnička rešenja opisana u neobjavljenim Potočnikovim dnevnicima bila su osnova tajnog svemirskog programa 1948. godine, posle Titovog konflikta sa Staljinom", navodi se u trejleru filma.

Krajem 1960. godine, CIA je navodno otkrila da SFRJ već ima operativnu tehnologiju za let u svemir, a u martu 1961. godine, Tito je celokupno znanje prepustio Sjedinjenim Američkim Državama, koje su ubrzo „dostigle" Sovjete.

Broz je u zamenu dobio podršku Bele kuće, ali i ogromnu sumu novca - u filmu se navodi da je na jugoslovenski državni račun leglo dve i po milijarde dolara!

Već u maju 1961. godine američki predsednik Kenedi objavljuje da SAD planira put na Mesec.

U šaljivom dokumentarcu se „otkriva kako je Tito izgradio najveći tajni podzemni svemirski centar u Evropi u vojnoj bazi 'Željava'", na samoj granici Hrvatske i Bosne i Hercegovine, blizu Bihaća, pod konspirativnim imenom „Objekt 505".

Film Houston, We Have a Problem!, delo je braće Boštjana i Žige Virca, velikih nada slovenačke kinematografije. Žiga Virc je, inače, prošle godine nominovan za studentskog Oskara za film Trst je naš!.

Ko zna šta će njih dvojica još „otkriti" do početka 2013. godine, do kada će film biti dovršen.

Snimljen prema romanu Milovana Vitezovića, film je posvećen pedagogu Kosti Vujiću, dobroćudnom osobenjaku i hedonisti, predavaču posebnog soja koji je prema mišljenju njegovog đaka Mihaila Petrovića Alasa bio najoriginalniji profesor 19. veka.

Film govori i o neverovatnoj grupi maturanata Prve muške gimnazije - Mihailu Petroviću Alasu, Jovanu Cvijiću, Pavlu Popoviću, Jaši Prodanoviću, Miloradu Mitroviću i drugima koji su svojim stvaralaštvom ušli u istoriju.

U filmu glume Aleksandar Berček u naslovnoj ulozi, i Branimir Brstina, Predrag Ejdus, Dragan Jovanović, Zoran Cvijanović, Ivan Bosiljčić, Vojin Ćetković, Miloš Biković, Ljubomir Bulajić, Aleksandar Radojičić, Mateja Popović, Uroš Jakovljević i drugi.

Karte su u prodaji na blagajnama Centra „Sava" i Bilet servisa.

Na tribini će učestvovati: Dragoslav Bokan, Zoran Panović, Vladimir Pištalo, Borislav Stanojević i Dinko Tucaković.

Jedna od tema razgovora biće pitanje koliko su ličnosti, makar i izmišljene, poput glavnog lika iz stripova autora Huga Prata potrebne, pa i nužne, duhu novog vremena, a koliko su prisutne u novim medijima.

Korto je bio junak velikog broja ekranizacija, najčešće francuske produkcije.

U Kinoteci će sutra biti prikazan film Korto Malteze: Balada o slanom moru, a tokom januara i Korto Malteze: Kelti i Korto Malteze: Blago Samarkanda. Sva tri dugometražna filma su tokom prošle decenije zajednički režirali Rišar Danto i Lajam Suri.

Na programu su i kratkometražni filmovi o Kortu, a ciklus prati izložba odabranih reprodukcija akvarela Huga Prata.

Januarski ciklus u Kinoteci podeljen je na segmente po temama i simbolici, pa uz filmove o Kortu obuhvata i one koji su mu bliski po duhu, u žanrovskom rasponu od akcije i avanture do romanse i drame.

Samo dve godine nakon skandinavske ekranizacije dela Stiga Lašona koja je imala veliku popularnost u Evropi, snimljena je američka verzija.

Još jedna potvrda da Holivudu ponestaje inspiracija.

Švedska saga u kojoj je glavna junakinja buntovna heroiona problematične prošlosti „istetovirala zmaja", „igrala se vatrom" i „srušila kulu od karata", sada je pod rediteljskom palicom Dejvida Finčera.

Vrsni majstor našao se u Lašonovom svetu tajanstvenih klanova, intriga i kritike izopačene elite, ali i na svom terenu, u žanru teških trilera, vešto balansirajući između priče u kojoj nema lakih i jednostavnih rešenja i komplikovanih junaka.

Novinara, kome je istraživanje u krvi (dobro ga igra Danijel Krejg) angažuje stari industrijalac kako bi razrešio decenijama skrivanu porodičnu tajnu.

Žanrovski, ostvarenje je detektivska priča, tačnije žestok film o nasilju nad ženama i degradaciji, koji je Finčer znatno osvežio vizuelnim bravurama, interakcijom među likovima, ali i dopisanim dijalozima, pa je, u odnosu na švedsku, holivudska verzija zasnovana na prvoj knjizi trilogije duža šest minuta.

Muškarci koji mrze žene jedno je od najiščekivanijih ostvarenja iz fabrike snova. Američka filmska akademija mogla bi da ga oceni kao isuviše komercijalno, ali ga je zato Američki filmski institut, čiji je ukus prilično sličan oskarovskom, uvrstio među deset najvažnijih filmova aktuelne bioskopske sezone.

Oskarovac Džordž Kluni sprema se da režira novi film, adaptaciju romana The Monuments for Men, objavio je magazin E! News na svom vebsajtu.

Roman je zasnovan na istinitom događaju, a glavni likovi su likovni stručnjaci koji, neposredno posle kraja Drugog svetskog rata, tragaju za umetničkim delima koja su pokrali nacisti.

„Upravo radimo na scenariju", potvrdio je Kluni u razgovoru za E! News. „Vrlo sam zainteresovan da ispričam priču o ovim neobičnim herojima koji su se spustili duboko u rudnik, pronašli dela i vratili ih", rekao je 50-godišnji glumac i reditelj.

Kako navodi američki magazin Wrap, očekuje se da će Kluni i glumiti u ovom visokobudžetnom ostvarenju.

Američki umetnik je takođe rekao da se u filmu neće pojaviti Hitler, koga, kako je ocenio, „niko ne želi ni da gleda ni da glumi".

Svoj uspeh kod publike proslavljeni glumac opisao je kao oscilovanje između dobrih i loših godina.

„Otprilike, nekad imate dobru godinu, nekad ne. Ova je fina. Ovo je zabavna godina", objasnio je miljenik ženskog dela publike.

Džordž Kluni je režirao filmove Martovske ide, koji je izašao 2011. godine, Leatherheads (2008), Good Night and Good Luck (2005) i Confessions of a Dangerous Mind (2002).

Američka filmska kompanija "Warner Bros. Pictures" ostvarila je u 2011. godini rekordnu zaradu od 4,7 milijardi dolara, saopštio je danas srpski zastupnik te kompanije „Tak".

„Vorner" je time postao jedini studio u istoriji koji je tri godine zaredom ostvario zaradu veću od četiri milijarde dolara.

Najuspešniji film u protekloj godini Hari Poter i relikvije smrti, drugi deo, takođe pripada „Vorneru".

Na međunarodnom nivou ovaj studio je ostvario zaradu veću od jedne milijarde, i to 14. put zaredom. Na toj listi zarada je četiri puta prelazila i sumu od dve milijarde, uključujući 2011. godinu kada je ukupna zarada „Vornera" na međunarodnom nivou bila 2,87 milijardi, čime je zauzeo prvu poziciju u Evropi.

Predsednik „Vorner bros grupe" Džef Robinov je izjavio: „Tokom 2011. imali smo niz različitih filmova, komedija, akcija, trilera i, naravno, malo magije".

„Uspeh delimo sa produkcijskim kućama, kao i sa svima koji su radili naporno, ne samo na samom filmu već i na njegovom približavanju svetskoj publici", istakao je Robinov.

Ključna tačka uspeha za studio u 2011. godini bilo je finale najveće filmske franšize o Hariju Poteru – „Hari Poter i relikvije smrti, drugi deo", koji je zaradio više od 1,33 milijarde dolara širom sveta i uvrstio se među tri filma sa najvećom zaradom u istoriji.

Pored toga, „Vorner" je imao dosta filmova sa ukupnom zaradom većom od 100 miliona širom sveta, među njima Mamurluk u Bangkoku sa 586 miliona, a trenutno aktuelni hit Šerlok Holms: Igra senki 286 miliona.

Za 2012. godinu studio pripremio je mnoštvo atraktivnih filmova Gnev Titana (nastavak hita Borba Titana) sa Semom Vortingtonom, Lijamom Nisonom i Rejfom Fajnsom, Mračne senke Tima Bartona sa Džonijem Depom, finale Betmen trilogije Kristofera Nolana Uspon mračnog viteza sa Kristijanom Bejlom, Majklom Kejnom, En Hatavej, Gerijem Oldmanom i Morganom Frimenom.

Tokom ove godine, biće prikazani i povratak Pitera Džeksona u Srednji svet sa filmom Hobit: Neočekivano putovanje, kao i Baz Lurmanova adaptacija klasika Veliki Getsbi sa Leonardom Dikapriom u glavnoj ulozi.

Prema mišljenju 58 filmskih kritičara iz SAD je Kirsten Danst, koja je glavna protagonistkinja filma Larsa fon Trira. Glumica je za istu ulogu dobila i priznanje za najbolju glumicu na 64. Festivalu u Kanu.

Bred Pit je izabran za najboljeg glumca za uloge u ostvarenjima Formula uspeha i Drvo života.

Interpretacije Alberta Bruksa u Vožnji i Džesike Čestejn u Drvetu života izabrane su za najbolje u kategoriji sporednih glumaca.

Prema oceni filmskih kritičara, najbolji reditelj je Terens Malik koji je režirao ostvarenje Drvo života (The Tree of Life), dok je za najbolji dokumentarac izabran film Vernera Hercoga Pećina izgubljenih snova (The Cave of forgotten dreams).

Danski režiser Lars fon Trir proglašen je u maju prošle godine nepoželjnom osobom na Festivalu u Kanu, pošto je izjavio da „razume Hitlera" i da je nacista.

Kasnije se izvinio zbog toga i naveo da su njegove izjave bile „neinteligentne, dvosmislene i bespotrebno uvredljive".

Ostvarenje prati život Radivoja Koraća od ranog detinjstva, prvih susreta sa košarkaškom loptom pa sve do pogibije. Pred gledaocima je priča o nesvakidašnjem talentu, prvim trofejima sa OKK „Beograd", nastupima za reprezentaciju Jugoslavije, medalji na Evropskom prvenstvu 1961. i plasmanu u finale Olimpijskih igara 1968. godine u Meksiku.

U filmu o legendi naše košarke, koja je izgubila život u saobraćajnoj nesreći 2. juna 1969. godine u blizini Sarajeva, pojavljuju se brojni košarkaši Ivo Daneu, Josip Đerđa, Miško Čermak, Frančesko Varoto, trener Pedro Ferandiz.

„Reditelj Gordan Matić i ja imali smo ideju i jednostavno nas je začudilo kako nikoga ranije nije zaintrigirala priča o tako velikoj ličnosti, ne samo u sportu, već i u širem kontekstu. Mi smo želeli da ispričamo tu priču o jednom, na žalost, već pomalo zaboravljenom velikanu naše zemlje", objasnio je tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a producent filma Marko Paljić.

Za potrebe filma bilo je neophodno da se pretraže arhivi iz pedesetih i šezdesetih godina i kako je Paljić istakao to nije bilo nimalo lak posao.

Najdragocenije su svakako bile izjave članova Koraćeve porodice i prijatelja, a sama ekipa je naročito ponosna na priču košarkaševe majke Zagorke, koja je prvi put, javno, u ovom ostvarenju pričala o svom sinu.

O filmu, u Jutarnjem programu RTS-a, govorila je i glumica Tamara Krcunović, koja tumači lik voditeljke iz Belgije, koja je intervjuisala čuvenog sportistu u jednoj zabavnoj emisiji.

„Taj događaj je veoma bitan, jer je voditeljka Koraća iznenadila u studiju, iznela mu je koš i pitala koliko od sto slobodnih bacanja može on sam da postigne. On je skromno rekao oko 70 ili 80 i desilo se da su svi zajedno u studiju izbrojali svih 100 njegovih slobodnih bacanja, što je bilo neverovatno", opisala je Tamara Krcunović scenu iz filma, koja je veoma zanimljiv događaj u karijeri Radivoja Koraća - Žućka.

Iako je ostvarenje doživelo evropsku premijeru, domaća publika još nije imala priliku da ga pogleda.

Do sada je Zlatna levica - priča o Radivoju Koraću specijalno prikazana na Evropskom prvenstvu u košarci u Litvaniji, ali i na 33. Međunardnom filmskom festivalu u Palermu pre dve nedelje, gde je dobio dve glavne nagrade, za najbolju režiju i najbolji strani film.

„Još smo u dogovoru sa distributerima i tražimo pravi termin za film. Jedna od pretpostavki je da će biti prikazan sredinom februara", dodao je Marko Paljić.

Slavnog košarkaša u filmu glumi Vladimir Aleksić, poznat kao voditelj emisije „Ja imam talenat", ostale uloge igraju, između ostalih, i Katarina Radivojević, Tihomir Stanić, Voja Brajović, Ljuma Penov.

Kao naratori u ostvarenju su pojavljuju i košarkaši Saša Đorđević i Milenko Tepić.

Vicešampion liste ostvarenja koja su kritičari ocenili odlično je film Formula uspeha sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi, a na trećem komedija Mapeti.

Među nagrađenim filmovima u kategoriji limitirane distribucije su dokumentarac Project Nim Džejmsa Marša o naučnom projektu iz sedamdesetih godina u koji je bila uključena šimpanza, iransko ostvarenje Razvod i francuski crnobeli film Artista.

Gosti Drvengrada biće i južnokorejski režiser Kim Ki-duk i turski režiser Nuri Bilge Džejlan, kojima je posvećen ovogodišnji program „Restrospektiva velikana".

Mladi francuski glumac alžirskog porekla Tahar Rahim rediteljski iransko-francuski tandem Marđan Satrapi i Vinsent Parno, poznati nemački reditelj Andreas Drezen i danska autorka Frederika Aspok, takođe će biti gosti Kustendorfa.

Iranski reditelj Ašgar Farhadi, ipak, neće doći na Mokru Goru. Umesto njega radionicu za studente održaće glavna glumica u njegovom filmu Razvod: Nader i Simin i predsednica žirija „Kustendorfa", Lejla Hatami.

Oskarovac Benisio del Toro, koga domaća publika očekuje sa nestrpljenjem, još nije potvrdio da će doći. 

Programom je predviđena i radionica francuskog režisera Olivijea Orlea nakon projekcije njegovog prvog igranog filma Grčko leto, u kojem glavnu ulogu tumači Emir Kusturica.

U konkurenciji za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje je 20 filmova mladih autora iz cele Evrope, kao i Kanade, Kirgistana, Meksika i SAD.

Osim studentskih filmova, na petom „Kustendorfu" će kao i do sada biti prikazivana ostvarenja značajnih autora u ciklusima „Retrospektiva velikana", „Savremene tedencije" i „Velika glumačka dostignuća".

Ove godine uveden je i ciklus „Novi autori", a „Prateći program" predstaviće nesvakidašnja ostvarenja mladih filmskih autora.

Muzički program održavaće se svake večeri, nakon projekcija i radionica. U sali „Prokleta avlija" nastupiće „Rozenberg trio" iz Holandije, „Stribor i trovači" iz Srbije, „Sonido galo negro" iz Meksika i drugi.

„Kustendorf" se održava od 17. do 23. januara u Drvengradu na Mokroj Gori, u organizaciji „Rasta Internacionala" i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva.

Glumci Džesika Čestejn, Mark Strong i Edgar Ramirez pregovaraju za uloge u filmu Ketrin Bigelou o Osami bin Ladenu, prenosi sajt Dedlajn.

Ukoliko pregovori budu uspešni, ovaj trio pridružiće se Džejsonu Klarku, Džoelu Egertonu i Krisu Pratu u priči o timu „mornaričkih foka" koji traga za glavnim krivcem za napade na SAD 11. septembra.

Bin Laden je u tajnoj misiji ubijen prošle godine i Pentagon sada istražuje optužbe republikanca Pitera Kinga, da su Oskarovci Ketrin Bigelou i Mark Boal nekako dobili insajderske informacije o misiji kako bi pripremili scenario za film.

Sajt navodi da je scenario za film i pored istrage završen i da se premijera očekuje 19. decembra ove godine.

Džesika Čestejn poznata je po ulogama u filmovima Služavke, Drvo života, Dug.

Strong je glumio u filmu Šeprtlja, krojač, vojnik, špijun, dok je Ramirez glumio u novom filmu o Bornu, Bornov ultimatum.

Pavković, koji trenutno u Poljskoj privodi kraju rad na filmu, objasnio je u izjavi Tanjugu da je taj datum dogovoren sa Centrom „Sava" pre dva meseca, ali da film još uvek nije gotov.

On je dodao da bi film trebalo da završe za desetak dana i izrazio očekivanje da će publika moći da pogleda Crnu Zoricu krajem marta.

Pavković režiju potpisuje zajedno sa Kristinom Hađiharalambous, koja je sa Goranom Mojsinom i koautor scenarija, dok je Pavković producent.

Uloge igraju Branislav Trifunović, Ljuma Penov, Mirjana Karanović, Nikola Pejaković, Mihajlo Janketić, Olga Odanović, Zoran Cvijanović, Miloš Samolov i drugi.

U filmu sa elementima crne komedije naslovna junakinja je devojka sa sela nad kojom visi strašna kletva - od kada se njena prva ljubav udavila u reci, muškarci oko nje umiru na nesvakidašnji način. Razjareni seljaci je zovu „poljubac smrti".

Slučaj preuzima uobraženi beogradski policajac Mane na privremenom radu u ukletom selu. Mada ne veruje u bapske priče, moraće da se suoči sa naoružanim seljacima, ali i da otkrije da li je Zorica serijski ubica ili devojka željna ljubavi.

Prema podacima sa sajta Filmskog centra Srbije, producenti su „Super films" (Beograd), "Federico Film" (Varšava), "Frame by Frame" (Nikozija) i "Pan Entertainment" (Atina).

Direktor fotografije je Vladan Janković, autor muzike Dimitris Fritzalas, scenograf Aljoša Spajić, kostimograf Zora Mojsilović, montažer Marko Glušac.