Певање „из вика“ - певање из душе

Древно певање „из вика", или „углас", део наслеђа прасловенског становништва, карактеристично за цело динарско подручје, као „ојкање" и своје културно наслеђе, већ су заштитили Хрвати.

Тако је Унеско, као један од четири народна обичаја за угрожену светску нематеријалну баштину, прогласио оно што је неформални културни бренд и Босне и Херцеговине и Србије. Код нас се тек припрема листа предлога за заштиту Унеска, а то певање, неодвојиво од српске традиције, биће на листи.

Joш шездесетих година прошлог века, светски познат етномузиколог Браилоу, чувши их први пут, рекао је да су то звуци каквим замишља оне из времена када је бог стварао свет. „Овако се вековима певала љубав, туга, жеља... И песме преносиле, с колена на колено", рекао је Браилоу.

„Научио сам да певам кад сам имао четири године. Певам из душе, и тачно се примећује то када певаш из дна душе. Није оно, хоћу-нећу, него ја певам тачно из срца. Кад ми срце пева, ја морам да певам, морам да му удовољим", рекао је певач Мирољуб Шаковић.

„Потребна су два извођача. Песма је јака, племенита, и овај први, који води песму, он предваја, а други прати. Битно је да гласове приближе, да песма има добар одјек и да ју је лепо слушати", објаснио је певач Милоје Стојић.

Нема села у златарском и златиборском крају, у коме се овако не пева, и то је врло престижно умеће, и зна се ко је у томе најбољи. Али, како из села махом одлазе они млађи, којима би требало и пренети овај део културне баштине, то је крајње време да се певање „из вика" заштити, док се још може и чути.

У Новој Вароши основано је прво удружење како би се и певање и песме спасле од заборава.

„Тежимо да привучемо што више младих људи који би наставили да ту нашу богату културну традицију преносе с колена на колено", рекао је Ђорђе Обућина директор ТО Нова Варош.

Домаћи етномузиколози припремају образложење за листу кандидата за Унескову заштиту, на којој ће бити и крсна слава, коло „Моравац" и влашка магија.