Документ са потписом Наполеона у „Адлигату“

„Реч је о поклону једне грофице, која није желела да се њено име објави. Међутим, трошкови у вези са порезима, транспортом, осигурањем, провером аутентичности били су толики да смо морали да ангажујемо донаторе у Београду да помогну у њиховом покривању“, каже Виктор Лазић, председник Удружења „Адлигат“ и додаје да ниједан велики музеј на свету није велики ако баштини само локалне артефакте, ма колико они значајни били за свет.

„Лувр и Британски музеј подједнако су значајни због својих египатских и других светских збирки, као и због збирки Француске и Британије. У том правцу и ми развијамо 'Адлигат', са жељом да се створи светско чвориште културе, уметности и науке. Набавка документа оваквог значаја је само један, али важан корак у том правцу“, изјавио је Лазић.

У „Адлигат“ је стигао неуобичајено велики документ за време ратова и криза када је настао, што му даје посебан значај и вредност.

Потписан је у славној Палати Фонтебло у Паризу, 27. септембра 1807. године. Један од најславнијих војсковођа историје, документ којим се даје милост дезертеру Александру Бернару Раделском осуђеном на „16 година ношења кугле са оковима и 1.500 франака казне“, потписао је само са „Наполеон“, уз образложење: „Дајемо предност милосрђу над строгости закона“.

Па ипак, осуђеник је добио само обично, а не и потпуно помиловање. Документ садржи још три потписа.

О потамњењу славе 

Најзначајнији је свакако потпис архиканцелара империје Жана Жака Режи де Камбасереса (1753-1824), војводе Војводства Парме, председника комисије и једног од аутора славног Наполеоновог законика за који је сам Наполеон говорио: „Славу мојих 40 победа потамниће један Ватерло, али славу мога законика ништа неће потамнети“.

То је свакако један од најзначајнијих правних аката у историји света чији је утицај на свеукупно право и на право многих појединачних земаља, огроман.

Документ је потписао и тадашњи француски министар правде, сенатор и војвода Клод Амброаз Рењије (1746-1814) и државни секретар, војвода и један од најближих Наполеонових сарадника Иг Бернар Маре (1763-1839).

„Посредна веза овог документа са Наполеоновим закоником свакако ће бити разлог зашто верујемо да ће стотине правника и нарочито студената права желети да посети „Адлигат“. У нашој редовној тури већ је планирано да се истакне и веза Наполеона са Србијом, која је вишеструка и комплексна.

Наполоенова освајања и дипломатске акције увелико су се одражавале на Први српски устанак. Позната је тврдња да се дивио Карађорђу, којег је сматрао најбољим војсковођом на свету, а српске војсковође су му, на неки начин, окончале каријеру – од 37 руских генерала који су учествовали у Бородинској бици чак 10 су били Срби или српског порекла“, казао је Лазић.