Големо место, коџа људи

„Ниш је малецак град по број слова, ал у њега има коџа људи. И сви вреве како оће. Чува се и чује се стари нишки говор, али у Ниш као у најголем град на југ Србије долазе и Лесковчани, Пироћанци и Врањанци“, објашњава дописница РТС-а Даница Мирић.

„Е, убаво га рече ти тој Данче, али ти дође у Врање. А и врањски говор је исто убав и мелодичан, разгаљује гу душу. А разумев га и Пироћанци одлично“, одвратила је њена колегиница Данијела Манић Стојилковић.

Ученица из Пирота каже да јој говор њеног краја јесте необичан, али пошто га слуша од малена разуме га и занимљив јој је.

„Он не само да не одумире већ добија нову димензију тиме што све већи број оних који се лате пера, у лепој књижевности, у сатири, у хумору, у поезији, баве се пиротским говором и пишу на пиротском и из дана у дан се открива богатство говора у свим областима“, наглашава Томислав Г. Панајотовић, публициста из Пирота.

„Књиге што су се писале некад на врањски говор как ги је писаја Бора Станковић, пишев се и с'д, али другачије. А овде у библиотеку чував се у завичајно одељење од заборав“, најављује Данијела Манић Стојилковић.

„Постоје завичајни писци који чувају и негују тај кадимлијски језик, тај прадедовски језик који се изгубио педесетих година 20. века. А говорили су, људи су говорили тим старим, прадедовским језицима у 19. веку и већ од педесетих година долази до модификације и до употребе разних жаргона“, истиче Мирјана Томашевић из Библиотеке „Бора Станковић“ из Врање.

„Млади Врањанци немав с'д од кога да научив, јер отац и мајка у данашње време не причав наш врањански. Причав си онакој, али ми који седнемо и такој причамо, ми си се све разумемо“, збори Срђан Трајковић, из Врање.

„Гледај, с'г ће ти објасним. Идемо ти, ја и она, идемо покрај реку. Сад, пази, једна операција се дешава. Ја викам, ја се утркаља, ти се уачка, овај се удџипка у реку. С'д пази, и ја сам паднаја у реку, и она је паднала у реку, и ти си паднала у реку. И гњждц, мокри смо сви." додаје Тома Влајинац, стари Врањанац.

На крају, Данијела и Даница су одлучиле да предахну.

А бе, Данче, ми млого зборимо, ће једемо ли нешто?
Ће једемо, што ће једемо?
Па не знам, или врањску самсу или нишки бурек?
Па добро, што год да једемо, ће га изедемо с мерак.
Ако.

Девојче, може ли један бурек, у ствари два? Хвала, ће си га изедемо у сласт.
Ммм, убав је бурек, ал боље да не зборимо с пуна уста.
Ако, ће си једемо.