Црни хлеб са огњишта – нова популарност, стари рецепти

Старинског рецепта за припрему хлеба од „црног“ воденичког брашна, домаћице се углавном сете у време верских празника и због обичаја. У домаћинству Милице Живановић не заборављају традицију и овакав хлеб и даље се меси често.

„Стари хлеб се месио од пшеничног брашна које је самлевено на поточари са водом, топлом, и мало соли и квасца. То се добро умеси, обради се и тај хлеб може да стоји седам дана неће да се обајати да буде тврд“, објашњава Милица Живановић из Златарића код Ваљева.

Хлеб по истом старом рецепту, само у савременим пекарским условима, месе и пеку и у једној ваљевској пекари.

Идеја очувања традиције припремања старог „хлеба са огњишта“ заживела је у Ваљеву у сарадњи са локалном трговинском компанијом, која подстиче здравије начине исхране.

„Сви елементи производње овог хлеба су искључиво традиционални, значи уз одређене модификације елемената производње како би сама производња била брза и ефикаснија. Оно што је битно напоменути да се печење овог хлеба, да се пече у пећима на дрва“, истакао је Александар Бељић, власник пекаре.

„Наша нека интерна истраживања и анкетирања показала су да сви они који су пробали наставили су да га купују и више се не враћају на бели хлеб. Враћање овог старог црног хлеба на српску трпезу је нешто што дугујемо и свима нама и поготово генерацијма које тек долазе, млађима који тек треба да формирају своје навике у исхрани“, навела је Бојана Перић, директорка маркетинга.

Уз свеж хлеб са огњишта у локалним трговинама, Ваљевци све више узимају и црно брашно самлевено у воденицама.

„У задње време сам приметио да људи више мељу пшеницу за своју исхрану, а и муштерије долазе да купе, као наводно је то препорука лекара“, каже воденичар Драган Живановић.

Осим препорука лекара, чини се да црни хлеб са огњишта и други производи припремљени по старим рецептима, постају све чешћи одговор на савремене нездраве навике у исхрани.