Знаш ли куда си кренуо – може ли оријентација да се научи

Алексеј, Марко, Стефан и Александар, дечаци који осим узраста и другарства деле одлично сналажење у простору.

Када први пут одеш у неки град како се ти сналазиш?

Сналазим се помоћу важних објеката које могу да препознам лако могу с једног места да дођем на друго место, врло лако помоћу тих важних објеката који ми помажу.

Колико ти шах помаже да некако предвидиш како ћеш ти да правиш потезе не само у шаху него једноставно у свакодневном животу?

Углавном ми то помаже да предвидим шта ако ми се нешто деси ако се изгубим, шта би ја требало да урадим да се нађем.

Пошто сте вас двојица фудбалери и важно је да се добро сналазите у простору како се сналазаите на терену?

Ја на пример кад се изводе пенали ја се ставим на голманово место и ако он игра десном ногом ја њему шутнем у леву страну да њему буде теже да се баци и да одбрани.

Како се голман сналази?

Па ја предвиђам како ће они да шутну лопту и где ће да шутну лопту. Много добро браним пенале јер знам где ће они да шутну.

Деца просторну интелигенцију развијају на часовима менталне аритметике. Овде нам кажу да је најбољи период за вежбање можданих вијуга управо од четврте до 12. године, јер се тада кроз игру осваја простор. 

„То би сад значило најпластичније објашњено, ви можете сад да видите медведа и кажете у супер то је медвед, али ако не предвидите шта ће он да уради и шта је ваш следећи корак, ви сте у великом проблему. Ако ми вежбамо управо то фокус, концентрацију, подељену пажњу да могу у сваком тренутку да опазе ок овде је медвед, а овде могу да утекнем и да се попнем, да побегнем у оквиру свог окружења“, истакла је Даница Банзић учитељица менталне аритметике „Малац генијалац“.

Многи у детињству нису освојили простор, а као одрасли помирили су се са тим да сналажење у простору није њихова јача страна. Они врло добор знају колико живот у таквим околностима може бити компликован. Нарочито када седну у аутомобил.

„Конкретно, то се манифестује после кроз понашање у саобраћају, кроз неспоразуме са другим учесницима у саобраћају, слабом проценом удаљености возила испред себе. Они се најчешће крећу истим путањама, на истој локацији на одређену локацију, имају страх чак да напусте одређену маршруту којом су до тада одлазили на неку дестинацију или се враћали, једноставно су суздржани и уопште резервисани су током учешћа у саобраћају“, рекао је  Горан Којадиновић из  Ауто школе „Газела“.

Међутим, добра ствар је што тако не мора да буде до краја живота. За разлику од логичке интелигенције, која не може да се унапреди, просторна се може увежбати, најчешће понављањем одређених радњи. То нам потврђују и у „Менси“-удружењу које окупља најинтелигентније људе.

„Шах је одлична вежба јер то јесте просторна организација и распоред фигура и како се оне крећу, и то је планирање унапред, то јесте ментално представљање неког плана, може Рубикова коцка, да буде сјајан начин за вежбање, јер исто правимо неки план који се тиче простора, може било шта од тих игара који уствари захтевају просторно сналажење“, истакао је  Горан Томин психолог, „Менса Србије“.

У прилог томе говори и податак да су бројни они који у пензионерским данима закуцају на врата Оријентиринг савеза Београда, желећи да побољшају сналажење у простору.

„Уз помоћ наших тренера који су радили са њима у комбинацији са кретањем са компасом са картом, унапредили су своје знање. Уз помоћ тих репетитивних тренинга као што су кретање по изохипси, између зграда, препознавање објеката на терену, на карти много лакше се сналазе“, рекао је Сава Лазић из Оријентириг савеза у Београду.

У сналажењу су, и то није тајна, по правилу најбољи инжењери, архитекте, ликовни уметници, фотографи. Али, ово није прича о њима, већ о онима који се не сналазе.

Ако и ви спадате у групу оних који се не сналазе најбоље у простору, не очајавајте. Овим прилогом желели смо да умањимо вашу бригу и да вам покажемо које су могућности за унапређење просторне интелигенције.

Шта год да изабрете најбоље је да сачекате да магла прође, јер у њој се ових дана изгубише и они најинтелигентинији.