Имате ли страх од петка тринаестог

После Црног дошао је и петак 13. Други ове године. На овај „баксузан дан“ у Србији се углавном шали, а оних који због њега остају код куће рекло би се да и нема.

Да ли је и петак 13. комерцијализован?

Осим тога што се продају разне амајлије, неки хотели немају собе са бројем 13, неке зграде немају 13. спрат, у авионима не постоји седиште са тим бројем. Агенције за венчања паровима нуде попуст уколико закажу венчање на тај дан. 

„То они раде очигледно због тржишта. На такав начин гледају само да избегну провоцирање тих ствари како не би тај 13. спрат или нешто остало непродато, јер је то за њих профит, тако да се не ради да ти који то праве да имају нека уверења, они су врло рационални и гледају свој профит“, каже психолог Зоран Мустеровић.

„Тржиште је урадило своје тако да су смислили разне амајлије, које имају и маркетиншку вредност, како би се заштитили од неких злих сила. Углавном се носи црвени конац, или чак бројанице црвене боје, облачење појединих делова одеће наопако“, објашњава етнолошкиња Весна Марјановић.

У неким земљама, на пример у Мексику, несрећни дан је четвртак 13, док у је Шпанији и Грчкој то уторак 13. У неким нашим крајевима петак је одређен као дан за молитве и као жалосни дан у спомен на Исуса Христа.

„Ни петак толико, а ни број 13 немају неко упориште у нашем традиционалном миљеу, то смо некако увезли, поготово крајем 20. и почетком 21. века посредством медија највише, и то у урбаним културама“, истакла је Марјановићева.

„То су обично пасивни људи, људи који се баве ризичним занимањима, млади људи они су склони томе. То су анксиозни људи који имају ту стрепњу у себи, на такав начин они лоцирају своје страхове, држе их тога дана и за те који осећају да је им је 13. битан заправо им је 14. најбитнији да се тад релаксирају и да наставе да живе“, указао је Мустеровић.

Ако сте сујеверни, обујте чарапу наопако, а ако нисте, упустите се у дан и ко зна – можда вам баш овај буде један од срећнијих.