Штедња, заштита животне средине и хуманост – кроз половне фармерке

Нема ко од нас није одрастао носећи одећу наслеђену од старијег брата или сестре. Наслеђивале су се књиге, играчке и све оно што још може послужити. Први је мотив увек била штедња, али неретко и емотивна веза са оним што се чува. Оно што је некада било резервисано за емотивну размену прерасле одеће међу пријатељима и фамилијом, добија сасвим други смисао, комерцијалну вредност, па чак и званичан назив – економија половних ствари.

У Канади је економија половних ствари званично име за свако поклањање у добротворне сврхе, изнајмљивање, куповину или продају преко огласа или у продавницама половних ствари.

Истраживања, која у последњих пет година спроводи Киџиџи, интернет портал за трговину половном робом, показују да је размена робе на тржисту половних ствари све популарнија у Канади.

„Све за моју ћерку купујем тако, не купујем нигде друго“, каже Зузана Жабецка.

Штедња је најважнији разлог, и на нивоу кућног буџета чини 744 долара годишње по особи. Међутим, зарада је већа јер они који продају своје коришћене ствари, просечно у току године зараде око 789 долара, што је више од 63.000 динара.

„Штедим много новца, не знам тачно колико, али рецимо да једне нове фармерке коштају 70 долара, а у продавници половних ствари можете их наћи за пет“, додала је Зузана.

Неке продавнице за купце са њиховим чланским картицама имају попусте сваког месеца, па се за десетак долара могу купити рецимо фармерке, мајица, џемпер и шал. 

Последње истраживање показује да новац више нема пресудну улогу. Мотивација потрошача полако прелази на страну алтруизма и заштите животне средине.

„Људи су данас више него раније свесни свог утицаја на животну средину и када се нађу пред одлуком да ли да купе нешто ново или нешто што је коришћено али очувано, сада имају ту задршку и два пута размисле да ли да купе нову ствар и тако направе више отпада или да купе нешто што је истог квалитета али половно“, изјавио је Кент Сикстром са портала Киџиџи.

Некада је важила предрасуда да је овакав начин трговине резервисан за сиромашније слојеве друштва али то више није случај.

„Ја сам имала предрасуда, али више немам. Тамо виђам и богате и сиромашне да купују“, каже Зузана Жабецка.

Половне ствари и као поклон

Да се свест потрошача мења говори и податак да се за пет година за 50 одсто повећао број људи који половне ствари купује чак и као поклон драгим људима. У време новогодишњих празника, играчке су најтраженије, после одеће, обуће, намештаја, који су иначе на топ листи.

„Генерално, увек ће најпопуларнији бити производи које сви имају и користе. Сви имају пар ципела, сви имају одећу, намештај, посуђе. Све оно што је неопходно свима нама, то ће увек бити у врху“, објаснио је Сикстром.

Популарне су и књиге, а посебно када пронађете издања на српском језику.

Тражећи да видим шта може да се нађе за по долар, два, видим Алана Форда и мислио сам да су на енглеском, па на хрватском... И онда видим да је српско издање. Што се мене тиче, десет стрипова за пет долара“, рекао је Предраг Благојевић.

Предраг је стрипове пронашао у продавници „Дивљина“.

„Само на овој нашој локацији дневно добијамо у просеку по 100 до 200 великих кеса донација у одећи. Имамо људе који раде само на селекцији донација, они прегледају све и одреде шта је у стању, добром за продају, а шта није. Свакога дана избацимо од 500 до 700 нових артикала, а оно што не оде у продају, шаљемо на рециклажу“, објашњава Кејл О Донел из продавнице „Дивљина".

Рециклажа је други начин да се половној роби продужи век трајања и смањи негативан утицај производње на планету. Али такозвани лов на благо чини део узбуђења који све више купаца тера у продавнице половне робе.

„Дошло је дотле да је потрага за добрим комадима постала нова мода међу младима, то је сада већ постало нормално, тај лов на добру цену за квалитетан производ, и чини ми се да већ постаје тренд“, каже Кејл О Донел.

Нове технологије олакшавају брзу размену робе на овакав начин. Фајсбук је на својим страницама отворио посебно место за огласе, где можете купити или продати све – од одеће, до намештаја. Интернет портала је много, а чак и на сајту RBNB појавиле су се у понуди туре по локалним продавницама половне робе за туристе који долазе у Ванкувер.

Млади блогери и „Армија спаса“ 

Једна од највећих хуманитарних организација „Армија спаса“, своје продавнице има широм Кананде, а у складу са трендовима, ангажовали су младе блогере који промовишу куповину половне робе.

Али суштина није у подстицању потрошње, већ у промоцији вредности даривања и помагању онима којима је помоћ неопходна. Продавнице половне робе су комерцијалне и зарађени новац дају за порез, али и за донације непрофитним организацијама.

Шест одсто профита ове продавнице одлази за помоћ бескућницима, особама са психичким сметњама, онима који зиве са ХИВ-ом и женама које су претрпеле насиље.

„Сваку од тих организација финансијски помажемо квартално, четири пута годишње. Управо смо завршили обрачун за овај квартал и свака од организација је добила по 20.000 долара од нас“, каже О Донел.

То је оно што даје добар осећај свима који учествују у ланцу економије половних ствари. Стручњаци кажу да традиционални продавци не би требало да буду забринути.

Чак и мобилном телефону купљеном преко огласа, биће потребан нови пуњач или екран. Као у кружењу материје у природи, све док има понуде и потражње на оба тржишта, сви су на добитку.

број коментара 0 Пошаљи коментар