Кад Мухамед и Атуса постану Михаило и Теодора

У соби од само пет квадрата налази се привремни дом, али и мали атеље Мухамеда и Атусе, односно Михаила и Теодоре. Сликањем и бакрорезом, кажу, покушавају да се осете корисним, али и да прекрате време које проводе у Центру за азил.

„Сликањем и калиграфијом бавим се још од детињства. Сликам мотиве из персијске поезије, која је веома важна за наш народ, и на тај начин покушавам да направим везу између Ирана и Србије. На мојим сликама налазе се и коњи, који су моја велика љубав, јер сам био првак у јахању, али и портрети жена које симболишу лепоту“, каже Мухамед, односно Михаило, из Ирана.

Михаило и Теодора не желе да оду у земље запада, већ своју будућност виде у нашој земљи. Обоје су високообразовани, а Михаило је у Ирану радио као историчар уметности и археолог. У Србији бораве већ више од годину дана, а 10. децембра обележиће и крсну славу – светог Јакова Персијанца.

„Мислим да је Србија сигурна и лепа земља. Волим ваш народ, веома сте љубазни и пријатељски настројени. Стекао сам много пријатеља овде и могу рећи да се осећам као код куће“, наводи Михаило.

„Затражили смо дозволу за азил у Србији и уколико је добијемо, планирамо живот ван азила, свој дом и породицу. Наставићемо да се бавимо уметношћу, и да покушамо да српском народу приближимо културу Ирана“, истиче Атуса, односно Теодора.

Михаилове слике и Теодорини бакрорези биће изложени у Матици исељиника и Срба у региону у Београду. Помоћ око организације, али и набавке материјала добили су од Комесаријата за избеглице, организаије ИОС, и Центра за азил у Бањи Ковиљачи.