Она је Акико и сада вам маше на Дорћолу

Акико има другачији поглед на снег. Уместо да снег нацрта, прави га од исцепканог папира, пење се на столицу и расипа га. Уз негодовање учитељице, деца разумеју Акико и подржавају је, постајући ветар. То је једна од најаутентичнијих сцена из романа Стефана Тићмија, коју је на фасади зграде у Доњем Дорћолу, оживео архитекта и улични уметник Пијаниста.

„Оно што симболизује овај мурал јесте, као у већини мојих радова, бунт против система који укалупљује људе, односно тај образовни систем, где конкретно и овде, учитељица подржава да су сви исти. Зато је ова девојчица једина светла, једино она сија и њена енергија долази до изражаја“, каже архитекта и улични уметник, Андреј Јосифовски Пијаниста.

Како ће Акико да изгледа, осмилила је костимографкиња Мина Миладиновић. Израдила је хаљину од папира у којој је њена шестогодишња ћерка Ника одглумила сцену из књиге. Игор Андрић направио је фотографију на основу које је настао мурал.

„Саму јунакињу Акико видим као Роршахову мрљу, стављену под микроскоп и онда се ту издвајају ситни уметнички ентитети као цртани филм или мурал који је освануо на Дорћолу. Тако да кад прођете Дунавском слободно махните Акико, она је сад висока једно 20 метара“, истиче писац за децу Стефан Тићми.

Књига Ја сам Акико, која ће ускоро добити и анимирану верзију, добила је награде: Међународног фестивала „Трг од књиге“ и Политикиног забавника, а нашла се и међу 200 најбољих књига за децу, у каталогу Бели гаврани, Међународне омладинске библиотеке у Минхену.