Померање казаљки може имати смртни исход

Сунце и политика – Зимско рачунање времена је природно, по Сунцу. Летње се уводи законом, односно указом и углавном је ствар политике једне земље. Србија казаљке помера од 1983. и то два пута годишње – последњег викенда марта сат унапред и последњег викенда октобра сат уназад.

Неке земље не померају казаљке – Русија, Кина, Индија, део Јужне Америке, Јужноафричка Република никада не померају казаљке, већ су стално у режиму зимског, природног рачунања времена.

Играње са временом – Пре осам година Руска Федерација је одлучила да трајно остане на летњем рачунању времена. Али та одлука није била дугог века, пошто су се врло брзо предомислили. Већ 2014. руска Дума је изгласала да се трајно користи зимско време.

Контроверзе око утицаја на здравље – Кад год се сат помера, уназад или унапред, многи се жале да им није добро. Осећају се уморно, испадају из ритма, мења се расположење. Медицина се, међутим, није егзактно бавила овим питањем, али су поједине студије утврдиле да се организам томе привикава 15-ак дана. У сваком случају, наводе лекари, померање казаљки има занемарљив утицај на организам у односу на рад по сменама и промене временских зона.

Померање казаљки са смртним исходом – У септембру 1999. Западна обала је још била на летњем рачунању времена, док је Израел померио часовнике за један сат уназад. Терористи са Западне обале су припремили темпиране бомбе и прокријумчарили их у Израел. Међутим, пошто нису знали за промену времена, бомбе су експлодирале сат пре него што су планирали, док су их још постављали. Погинула су тројица терориста који су планирали да убију 2.000 људи.

Историјат – Амерички научник и политичар Бенџамин Френклин први је у 18. веку споменуо могућност померања казаљки како би се ефикасније искористио дан. Прва земља која га је послушала и која је на основу те идеје почела рачунање времена била је Канада. У Европи прва то чини Немачка, а за њом и Француска, Велика Британија и Аустроугарска и то за потребе уштеде енергије током Првог светског рата.

Седамдесетих, када је током енергетске кризе нафта значајно поскупела, поједине државе су поново увеле летње време из истог разлога – да им више новца остане у џепу. Колике су заиста уштеде, нема прецизних истраживања.