Олимпијске игре за војску, када патике замене војничке чизме

Ранијих година, у другим градовима, који су организовали ово такмичење, такмичари су били смештени у хотелима, а сада је од почетка направљено олимпијско село. Овде на преко 60 хектара, имају све што им је потребно. Осим стамбених објеката, ту су и продавнице, кафићи, затим места у којима могу да тренирају, болнице и наравно кантине са храном.

Током 10 дана такмичења ово је дом за скоро 10.000 учесника из 109 земаља, највише до сада. И српска делегација ове године броји највише такмичара. Четрдесет двоје припадника Војске Србије и професионалних спортиста бори се за медаље у 10 спортских дициплина. Осим олимпијских, ту су и оне са војним карактеристикама.

„Оријентиринг је спорт где такмичар уз помоћ карте и компаса треба да дође што пре од старта до циља, притом заобилазећу задате контролне тачке које су обележене на мапи. Оно што је специфично је да оријентирци стартују са одређеним заостатком један иза другог, тако да свако добије своје време, односно такмичар се такмичи сам са собом“, каже капетан Дејан Поповић.

Иако имају предзнак војне, ове игре су све значајнији спортски догађај. Зато осим професионалних војника делегације воде и професионалне спортисте.

„У разговору са другим колегама и професионалним спортистима они су то оценили да је ово нешто као мини Олимпијада, чак и јаче него светско првенство. Народ није толико баш чуо за та војна такмичења и кад им се помене да је то војно такмичење они често помисле да је то нижи ранг, међутим свака држава доводи своје најјаче спортисте и онда је наравно много теже освојити медаљу“, објашњава мајор Дениел Пешић, шеф Мисије Србије.

Од професионалних војника до професионалних спортиста

Војску Србије бране и позната имена попут Зоране Аруновић, Тијане Богдановић, Иване Максимовић Анђушић, браће Немеш, Велимира Стјепановића. Ипак, они који којима је војска професија, а спорт само хоби, не губе самопоуздање.

„Ја знам своје могућности и знам колико сам се ја припремао, и наравно да треба да дам онолико колико сам уложио у себе. Наравно, они ми дају само бољи осећај што се налазим у таквом друштву“, истиче десетар и маратонац, Ђуро Борбељ.

„Велика је то жртва и одрицање негде мора да се уштине и одвоји, али ми покушавамо да то ни породица и ни посао не трпе. Одвајамо доста свог времена, енергије, на крају крајева и новца јер то није јефтин спорт“, наводи заставник и триатлонац, Игор Вуковић.

Није јефтино прошла ни Кина. Осим новог олипијског села, продужена је једна метро линија, изграђен нови мост и бројне друге грађевине. Све борбе одржавају се у 35 спортских објеката, од чега је 18 изграђено специјално за ову прилику.

„Такмичимо се на новоизграђеном стрелишту које је изузетно лепо, великог капацитета, оно је изграђено специјално за ову прилику и могу рећи да је једно од најлепших тренутно у свету“, каже поручник Петар Николић, који се такмичи у стрељаштву.

Сања Вукашиновић, која се такође такмичи у стрељаштву, каже да је до сада била само на једном мултиспорт такмичењу тако да је ово за њу добро искуство пре Олимпијских игара, као нека врста симулације.

Међународни савет за војни спорт организује ово такмичење сваке четири године, а баш као и на правим Олимпијским играма постоји и летње и зимско такмичење. И све са једним циљем, да се кроз спорт шири пријатељство међу војскама света.